Direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Ćan upozorila je da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju za ljudsko zdravlje, dodajući pritom da će stanovništvo zemalja u razvoju biti najteže pogođeno.
Direktorka WHO-a kaže da je razočarana što na nedavnoj klimatskoj konferenciji u Kopenhagenu nije postignut sporazumom o klimatskim promenama. Ona je ipak dodala da su preduzeti važni koraci koji će na kraju dovesti do sporazuma o zaustavljanju ili usporavanju klimatskih promena.
Margaret Ćan kaže da je veza između klimatskih promena i zdravlja potpuno izvesna. Na primer, kazala je ona, milioni ljudi će zbog tih promena imati premalo ili previše vode. Obilne poplave, rekla je, mogu prouzrokovati gubitke života usled poplava ili bolesti nastalih kao posledica tih promena, kao što su teški oblici dijareja i kolera.
S druge strane, ona kaže da će neka područja imati premalo vode, te da će dugotrajne suše negativno uticati na tamošnje useve.
"Pretpostavlja se da će u sledećih 20 do 30 godina ako se situacija nastavi pogoršavati, produktivnost poljoprivrednog sektora i egzistencijalne zemljoradnje smanjiti i do 50 odsto. Ako je to istina, možete li zamisliti kako će to uticati na glad i na akutnu i hroničnu neuhranjenost", zapitala se Ćan.
Naučnici tvrde da će se zagrevanje Zemlje odvijati postepeno, ali da će se učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika povećati. Zbog toga, kažu oni, posledice sve većeg broja oluja, poplava, suša i vrućina mogu biti nagle i snažne.
POČETAK PROBLEMA
Svetska zdravstvena orgabizacija kaže da zbog bolesti uzrokovanih klimatskim promenama već umiru milioni ljudi.
Prema izveštajima WHO-a, preko tri i po miliona ljudi godišnje umre od posledica neuhranjenosti, a od bolesti vezanih za dijareje u istom vremenskom razdoblju umre gotovo dva miliona ljudi, dok ih skoro jedan milion umre od malarije.
Margaret Ćan upozorava da će ti problemi postati još veći usled klimatskih promena: "Uz promene temperatura zabilježili smo da su vektori bolesti, poput komaraca, prouzročili malariju u mjestima koja nikad prije nisu imala slučajeve obolijevanja od malarije."
Ćan kaže da su klimatske promene globalni fenomen. Iako nijedna zemlja neće biti pošteđena, posledice neće biti jednako raspoređene. Siromašne će zemlje biti najviše pogođene, smatra ona.
Krhki zdravstveni sistemi zemalja u razvoju trpeće još veći teret. One će imati velikih poteškoća u nošenju sa sve brojnijim bolestima i ostalim zdravstvenim problemima, rekla je direktorica Svetske zdravstvene organizacije.
Direktorka WHO-a kaže da je razočarana što na nedavnoj klimatskoj konferenciji u Kopenhagenu nije postignut sporazumom o klimatskim promenama. Ona je ipak dodala da su preduzeti važni koraci koji će na kraju dovesti do sporazuma o zaustavljanju ili usporavanju klimatskih promena.
Margaret Ćan kaže da je veza između klimatskih promena i zdravlja potpuno izvesna. Na primer, kazala je ona, milioni ljudi će zbog tih promena imati premalo ili previše vode. Obilne poplave, rekla je, mogu prouzrokovati gubitke života usled poplava ili bolesti nastalih kao posledica tih promena, kao što su teški oblici dijareja i kolera.
S druge strane, ona kaže da će neka područja imati premalo vode, te da će dugotrajne suše negativno uticati na tamošnje useve.
"Pretpostavlja se da će u sledećih 20 do 30 godina ako se situacija nastavi pogoršavati, produktivnost poljoprivrednog sektora i egzistencijalne zemljoradnje smanjiti i do 50 odsto. Ako je to istina, možete li zamisliti kako će to uticati na glad i na akutnu i hroničnu neuhranjenost", zapitala se Ćan.
Naučnici tvrde da će se zagrevanje Zemlje odvijati postepeno, ali da će se učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika povećati. Zbog toga, kažu oni, posledice sve većeg broja oluja, poplava, suša i vrućina mogu biti nagle i snažne.
POČETAK PROBLEMA
Svetska zdravstvena orgabizacija kaže da zbog bolesti uzrokovanih klimatskim promenama već umiru milioni ljudi.
Prema izveštajima WHO-a, preko tri i po miliona ljudi godišnje umre od posledica neuhranjenosti, a od bolesti vezanih za dijareje u istom vremenskom razdoblju umre gotovo dva miliona ljudi, dok ih skoro jedan milion umre od malarije.
Margaret Ćan upozorava da će ti problemi postati još veći usled klimatskih promena: "Uz promene temperatura zabilježili smo da su vektori bolesti, poput komaraca, prouzročili malariju u mjestima koja nikad prije nisu imala slučajeve obolijevanja od malarije."
Ćan kaže da su klimatske promene globalni fenomen. Iako nijedna zemlja neće biti pošteđena, posledice neće biti jednako raspoređene. Siromašne će zemlje biti najviše pogođene, smatra ona.
Krhki zdravstveni sistemi zemalja u razvoju trpeće još veći teret. One će imati velikih poteškoća u nošenju sa sve brojnijim bolestima i ostalim zdravstvenim problemima, rekla je direktorica Svetske zdravstvene organizacije.