Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je da se već 2025. godine očekuje vrhunac globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, zbog duboke energetske krize izvazane ruskom invazijom na Ukrajinu.
"Globalna energetska kriza izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu izaziva duboke i dugoročne promene koje imaju potencijal da ubrzaju prelazak na održiviji i bezbedniji energetski sistem", navodi se u izveštaju agencije sa sedištem u Parizu.
Osam dana pre Svetske konferencije o klimi COP27 u Egiptu, IEA upozorava u svom godišnjem izveštaju za 2022. na jaz između bogatih i siromašnih zemalja u smislu ulaganja u energiju sa niskim sadržajem ugljenika.
Agencija je pozvala na veće ulaganje napora međunarodne zajednice da se smanji taj "zabrinjavajući jaz".
IEA je navela da uprkos klimatskim investicijama u svetu, globalna emisija gasova bi dostigla vrhunac od 37 milijardi tona 2025. godine, a zatim bi 2050. godine pala na 32 milijarde tona.
U izveštaju se dodaje da bi prosečna temperatura mogla da poraste na oko 2,5 stepeni do 2100. godine, što je "daleko od dovoljnog da se izbegnu teške klimatske posledice".
Agencija je naglasila potrebu za masovnim ulaganjem u čistu energiju, bilo zelenu ili niskougljeničnu, kao što je nuklearna. Založila se i za ubrzanje upotrebe električne baterije (za automobile) i fotonaponskih uređaja i elektrolizatora koji će proizvoditi vodonik namenjen posebno za dekarbonizaciju industrije.
"Potrebni su veliki međunarodni napori da se premosti zabrinjavajući jaz koji se širi između naprednih ekonomija i zemalja u razvoju" u smislu ulaganja u čistu energiju, dodaje se u izveštaju IEA.
Fatih Birol, izvršni direktor IEA i jedan od najuticajnijih svetskih energetskih ekonomista, rekao je da će energetska kriza izazvana invazijom Rusije „u stvari ubrzati tranziciju ka čistim energijama“.
Prema novim planovima, ulaganja u energiju sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su solarna energija, energija vetra i nuklearna energija, će porasti na 2 hiljade milijardi dolara godišnje do 2030, što je povećanje od više od 50 odsto.
Međutim, godišnja investicija u čistu energiju morala bi da dostigne 4 hiljade milijardi dolara do 2030. da bi dostigla nultu emisiju ugljenika do 2050. godine, što ilustruje razmere izazova sa kojima se suočavaju vlade širom sveta.
Gutereš: 'Glupo' je i dalje računati na fosilno gorivo
Bilo bi "glupo" i dalje računati na fosilno gorivo koja je čoovečanstvo "dovelo do katastrofe" - rekao insistirao je generalni sekretar UN u sredu za BBC i podvukao da bi sadašnja energetska kriza bila izbegnuta svet investirao u obnovljive izvore energije.
"Očigledno je da je svet, a posebno Evropa, ulagao u obnovljive izvore energije u proteklih 20 godina, ne bismo se suočili sa energetskom krizom koju doživljavamo i cene nafte i gasa ne bi bile tako visoke", rekao je Antonio Gutereš za BBC o ratu u Ukrajini i njegovim posledicama na oživljavanje proizvodnje fosilnog goriva.
"Sada plaćamo cenu što nismo dovoljno uložili u obnovljive izvore energije", dodao je on.
"Najgluplje bi bilo kladiti se na ono što nas je dovelo do katastrofe", rekao je generalni sekretar koji stalno podseća na fosilno gorivo kao uzrok globalnog zagrevanja.
"Dakle, moramo da učimo iz prošlosti: ulaganja u obnovljive izvore energije su apsolutno vitalna", insistirao je on, ponavljajući svoj poziv da se oporezuje sadašnji visok profit sektora fosilnih goriva.
Manje od dve nedelje pre otvaranja klimatske konferencije UN COP27 u Egiptu, pozvao je države da učine više u borbi protiv klimatskih promena, da "preokrenu trend".
Ograničavanje zagrevanja na rast od jednog ipo stepena je "i dalje moguće, ali ćemo uskoro izgubiti tu mogućnost", upozorio je generalni sekretar UN.
