Bez klimatskih promena koje su izazvali ljudi, talasi toplote, kao što je izmereno 50 stepeni Celzijusa u Dolini smrti u SAD, ili 45,3 stepena u Kataloniji, bili bi "praktično nemogući" u Evropi i SAD, saopštila je u utorak, 25. jula, međunarodna mreža koja ispituje vremenske prilike (World Weather Attribution - WWA).
Snažni toplotni talasi zahvatili su ovog meseca južnu Evropu, delove Sjedinjenih Država, Meksika i Kine, sa temperaturama iznad 45 stepeni Celzijusa.
Utvrdili su da je zbog globalnog zagrevanja u Kini za 50 puta povećana mogućnost ekstremnih temperatura koje trenutno pogađaju ovu zemlju.
U Pekingu je vlada pozvala starije da ostanu u zatvorenom prostoru, a decu da skrate vreme za igru na otvorenom kako bi smanjili izloženost toploti.
"Uloga klimatskih promena je predominantna," rekao je naučnik Friderike Oto sa Instituta za klimatske promene i životnu sredinu Grantham na Imperijal koledž u Londonu.
Intenzivne temperature zahvatile su veći deo jugozapada i juga Sjedinjenih Država - uključujući i Feniks u Arizoni, gde su tri nedelje uzastopno rekordno najviše iznad 43 stepena Celzijusa.
Intenziviranje toplotnog vala
Požari na grčkom kopnu i ostrvima izazvali su bekstvo na desetine hiljada, primoravši turiste da se bore da se ukrcaju letovima za evakuaciju, zbog čega je premijer kazao da je zemlja "u ratu".
Prošle nedelje vodeći klimatolog NASA-e Gavin Šmit (Schmidt) rekao je da jul 2023. nije samo na putu da bude apsolutno najtopliji mesec od kada su počeli da se beleže, već i najtopliji u "stotinama, ako ne i hiljadama godina".
"Nedavni talasi toplote više nisu izuzetni događaji", a oni koji će se desiti "biće intenzivniji i češći ako se emisije gasova brzo ne smanje", rekli su naučnici.
"Sve dok nastavljamo da sagorevamo fosilna goriva, videćemo sve više i više ovih ekstrema."
Dodali su da prirodni fenomeni kao što su anticikloni ili El Ninjo mogu da doprinesu pokretanju talasa toplote, ali povećanje temperature na planeti sagorevanjem fosilnih goriva predstavlja ipak glavni razlog za tako ozbiljne klimatske promene.
Oto je rekao da bi u prošlosti bilo "u osnovi nemoguće" da se tako jaki toplotni talasi dešavaju u isto vreme i da ljudi više ne bi trebalo da budu zatečeni temperaturnim rekordima.
Kao i kod drugih uticaja klimatskih promena, najviše su na udaru najugroženiji slojevi stanovništva.
Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je ekstremna vrućina opterećivala zdravstvene sisteme, pogađajući starije ljude, bebe i decu.
SZO je saopštila da je posebno zabrinuta za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i astmom.
Naučnici su već utvrdili da su klimatske promene koje sa emisijom gasova stvaraju efekat staklene bašte, – sa oko 1,2C globalnog zagrevanja od kasnih 1800-ih – učinile da talasi toplote budu "topliji, duži i češći".
Istraživači su otkrili da se ovi jaki toplotni talasi sada mogu očekivati otprilike jednom svakih 15 godina u Severnoj Americi, svakih 10 godina u južnoj Evropi i svakih pet godina u Kini.
Postaće sve češći – između dve i pet godina - ako temperatura dostigne 2 stepena Celzijusa, što se očekuje za oko 30 godina, osim ako zemlje ne ispune svoja obećanja iz Pariskog sporazuma i brzo smanje emisije gasova.
Autori studije - sedam holandskih, britanskih i američkih naučnika, oslanjali su se na vremenske podatke kroz istoriju i modele klime kako bi uporedili današnje klimatske promene i globalno zagrevanje sa onim što je nekada bilo.
