Kiparski parlament odložio raspravu o porezu i pomoći EU

Kiparski parlament je odložio za utorak vanrednu sednicu o paketu finansijske pomoći u iznosu od 10 milijardi evra dogovorenom sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom. Najavljena mera je izazvala negodovanje građana jer moraju da plaćaju porez na uloge u bankama. Istovremeno, nastala je panika među stanovništvom koje je dan ranije ispraznilo bankomate širom zemlje. Prema nekim izveštajima, jedan od ciljeva ove mere je oporezivanje ruskih bogataša i kompanija koje imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra u cilju sprečavanja pranja novca. Vladimir Putin je kritikovao potez kiparskih vlasti.

EU je tokom vikenda Kipru odobrila paket pomoći, uz uslov da Nikozija jednokratno oporezuje bankarske depozite veće od 100.000 evra po kamatnoj stopi od 9,9 odsto dok će depoziti manji od te sume biti oporezovani sa 6,75 odsto. Procenjuje se da bi se na taj način prikupilo oko 5,8 milijardi evra. To je izazvalo masovno povlačenje gotovog novca iz banaka.

Predsednik Nikos Anastasijades izjavio je da će nastojati da od članica evrozone izdejstvuje olakšice kako bi se ublažio udar na građane sa manjim depozitima.

"Ovo rešenje nije ono koje bismo želeli, ali je najmanje bolno pod datim okolnostima, zato što ostavlja upravljanje zemljom u našim rukama", kazao je Anastasijades.

Anastasijades je upozorio da Kipar mora da bira između stabilizacije svojih finansija ili eventualnog raspada finansijskog sistema i izlaska iz evrozone. Situaciju je uporedio sa onom iz 1974. godine, vreme invazije Turske na to ostrvo.

"Kipar se nalazi u vanrednom stanju. Nažalost, suočava se sa najtežim periodom od 1974. godine. Preuzeli smo administraciju na ivici bankrota”, upozorio je Anastasiades.

U ponedeljak su nastavljeni pregovori, a prema nezvaničnim informacijama, kiparska strana nastoji da se porez na manje uloge smanji na tri odsto, dok bi se povećao na velike depozite na 12,5 procenata.

Portparol Demokratske partije, članice vladajuće koalicije, rekao je Bi-Bi-Si-ju (BBC) da želi čvrste garancije pre glasanja da će ovaj sporazum rešiti finansijske probleme Kipra. Jedan od lidera opozicije George Lillikas, kazao je da je šef države “izdao izbornu volju naroda”.

Stranci predsednika Kipra, koja je ima 20 poslanika u 56-članom parlamentu, neophodna je podrška drugih partija za ratifikaciju pomoći. Ukoliko bi paket bio odbijen, navode lokalni mediji, to bi moglo dovesti do zatvaranja banaka da bi se izbegla masovna povlačenja gotovine.

Kiparski mediji su javili da je Centralna banka zabranila svim bankama plaćanja i transakcije u zemlji i u inostranstvu. Neki od građana smatraju da je ovo legalizovana pljačka.

"Osećam se kao i svi ostali. Iznervirano i besno situacijom sa kojom se suočavamo. Nemamo ideju šta će se dogoditi sutra, situacija je veoma teška", kazao je jedan od stanovnika Kipra dok situaciju dodatno opisuje njegov sugrađanin: "Došao sam da podignem novac, ali su sva povlačenja zaustavljena. Ovo je tragično".

Istovremeno, jedan stanovnik Nikozije kaže da se našao u paradoksalnoj situaciji.

"To je nepravedno. Dobio sam kredit od jedne vladine organizacije u iznosu od 12 hiljada evra za ćerkine studije. Položio sam novac u banku i sada osim kamate, moram da platim i porez na to”.

Britanka Suzan Kirns (Susan Kearns): "U utorak planiram da odem u banku i povučem sav novac. Ne mogu ništa da im verujem. To je pljačka. Oni kradu od mene”.

“Koliko god da ste uštedeli, ne možete sebi da priuštite ‘šamar’ od 6.5 procenata. To je manje više legalizovana pljačka”, ponovio je Artur Sevidž (Arthur Savage).

Ulagači će biti kompenziovani sa ekvivalentnim iznosom deonica. Predsednik Anastasiades je obećao da će svi građani koji budu držali svoje depozite u kiparskim bankama u naredne dve godine dobiti akcije na osnovu prihoda od prirodnog gasa.

Kiparske vlasti su saopštile 2011. godine da je otkriveno nalazište između pet i osam hiljada milijardi kubnih metara ovog energenta ispod Sredozemnog mora, ali im Turska osporava pravo na eksploataciju.

EU odluku o oporezivanju doneo jednoglasno

Prema više izveštaja, lideri evrozone, pre svega Nemačka, insistirali su na oporezivanju depozita zbog velikog udela ruskog kapitala u kiparskim bankama, strahujući od pranja novca.

Međutim, nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble) je kazao da su se on i Međunarodni monetarni fond “zalagali za garancije depozita do 100 hiljada evra”.

Šojble tvrdi da su se kiparska vlada, Evropska komisija i Evropska centralna banka odlučili za jednokratno oporezivanje i “sada to treba da objasne kiparskom narodu”.

Portparol komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja Sajmon O’Konor (Simon O'Connor), kazao je da je odluka o paketu pomoći doneta jednoglasno, što znači da su je podržale sve članice evrozone, uključujući i Kipar, “imajući u vidu specifičnu situaciju u ovoj zemlji. U potpunosti podržavamo napore predsednika Anastasiadesa i naroda u cilju obezbeđivanja finansijske stabilnosti i vraćanja na Kipra na put održivog razvoja”.

Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je "prinudnu naplatu na bankarske depozite" na Kipru "nefer, neprofesionalnom i opasnom".

Dmitri Peskov, portparol Vladimira Putina kaže da će predsednik Rusije održati specijalni sastanak kako bi se raspravljalo o dužničkoj krizi na Kipru.

Ruski politički analitičar Nikolaj Petrov iz moskovskog Karnegi centra, rekao je za da će ovo biti bolan potez za ruske depozitare od kojih mnogi imaju jake lobističke izvore u Vladi Rusije.

"Postoji i jedan pozitivan element, ako se cela situacija posmatra iz perspektive Vlade Rusije. Čuvanje novca pod ovim uslovima na Kipru postaje teže i manje profitabilno a to se uklapa u ideju “deofšorizacije” koju zagovara premijer Putin već neko vreme. I uslovi pod kojima će Rusija odobriti pozajmicu Kipru su zapravo takvi da Kpar mora da pribavi informaciju o bankovnim računima građana Rusije, koji, zapravo Kremlju trebaju kao deo plana ‘deofšorizacije’”, kazao je Petrov.

Ruske banke drže oko 12 milijardi evra, sa korporativnim depozitima od čak 19 milijardi evra u kiparskim bankama. Ukoliko se ovaj porez oporezuje, to će značiti da će ruski ulagači morati da plate oko 2 milijarde evra.

Evropski zvanični nastoje da umire javnost na starom kontinentu, ističući da mera kiparskih vlasti neće biti korišćena kao presedan za bilo koju drugu članicu evrozone koja bude tražila međunarodnu pomoć.

Međutim, ekonomski analitičar Majkl Hjuson (Michael Hewson) iz CMC Markets kazao je da “ako su kreatori politike u EU tražili način na koji će podriti poverenje javnosti, što je u osnovi funkcionisanja svakog bankarskog sistema, onda nisu mogli da povuku bolji potez nego što je ovaj”.

Ukoliko se primeni, ova mera će pogoditi sve strance. Međutim, neće biti oporezovani depoziti u poslovnicama kiparskih banaka u inostranstvu. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne) kazao je da će biti obeštećeni svi vladini uposlenici kao i pripadnici armije čiji bankovni računi budu na udaru pomenute mere kiparskih vlasti.

Zbog neizvesnosti oko kiparske dužničke krize, vrednost akcija na azijskim i evropskim berzama je pala za dva odsto.