Novinarske ekipe koje su u poslednjih par meseci pokušavale da naprave prilog o fabrici guma Linglong u Zrenjaninu, na severozapadu Srbije, u nekoliko navrata imale su neprijatnosti jer ih je presretalo obezbeđenje fabrike, van fabričkog kruga, i ometalo njihov rad.
Pravnici ističu da je za ponašanje stranih kompanija u Srbiji odgovorna država, a da će uskoro biti potrebno zbog harmonizacije zakona sa Evropskom unijom, da se počne sa radom na proceni poštovanja standarda ljudskih prava kako domaćih tako i stranih kompanija.
Iako Srbija još uvek nije članica Evropske unije, u procesu je pristupanja i harmonizacije sa EU zakonima.
Pravnik koji se bavi ljudskim pravima iz nevladine organizacije Incijativa A 11, Danilo Ćurčić, smatra da je potrebno da država kaže na koji će način vršiti procenu poštovanja ljudskih prava kada je reč o stranim kompanijama koje dolaze u Srbiju – odnosno kako će raditi takozvani “human rights due diligence”.
Odbor za pravna pitanja Evropskog parlamenta je 10. marta ove godine usvojio revidiranu verziju nacrta direktive o uspostavljanju zahteva za procenu poštovanja opštih zahteva o ljudskim pravim i zaštiti životne sredine.
Očekuje se da Evropska komisija dalje iznese formalni predlog ove direktive, koja će se na Srbiju potencijalno odraziti i kroz harmonizaciju sa zakonima EU, ali će biti važna i za kompanije iz Srbije koje izvoze na to tržište.
U EU su u određenim industrijskim sektorima već na snazi zahtevi za poštovanje ljudskih prava i životne sredine.
Šta se desilo ispred kineske kompanije?
Ekipu Njuzmaks Adria zaustavili su radnici obezbeđenja u maskirnim uniformama koje su nalikovale na vojne, kako bi sprečili ekipu ove televizije u obavljanju svog posla ispred gradilišta kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu, 90 kilometara od Beograda 6. juna.
Radnici obezbeđenja fabrike, u uniformama ali bez legitimacija ili drugih vidljivih oznaka, izašli su iz kruga fabrike i prišli TV ekipi, kako bi ih ometali dok pokušavaju da snime prilog.
Prethodno su 18. maja, radnici obezbeđenja fabrike Linglong izašli iz kruga fabrike kako bi sprečili TV ekipu holandskog medija NOS (Nederlandse Omroep Stichting), koja je deo medijske mreže holandskog javnog servisa.
Holandski novinari sa javnog servisa došli su do kapije fabrike Linglong u Zrenjaninu, i pokušali da ispred kapije snime izjavu lokalnog aktiviste.
Tada su pripadnici obezbeđenja fabrike prvi put primenili metod ometanja rada novinara, tako što su stali između kamere i aktiviste koji je trebalo da govori za holandski javni servis, a u jednom trenutku, kako prenose srpske agencije, i odgurnuli novinara.
Nakon ovih incidenata, pozitivno iskustvo imala je ekipa N1, koja je 7. juna uspela da snimi prilog ispred fabrike.
Prema vestima N1, ovog puta TV ekipa nije sprečena u obavljanju svog posla.
„Kada smo se približili ulazu na gradilište, prišao nam je jedan kineski radnik sa prevoditeljicom, predstavio se kao radnik obezbeđenja i kada smo mu objasnili zbog čega smo tu, rečeno nam je da slobodno nastavimo da radimo svoj posao“, naveli su na sajtu ove medijske kuće.
Potrebna procena poštovanja ljudskih prava
“Mi nemamo velika očekivanja od investitora. Kao da je ključno samo da oni dođu i zaposle neke ljude i da daju neke plate. U suštini, ne priča se puno o standardima koje oni treba da poštuju“, kaže Danilo Ćurčić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Linglong je jedan od primera, ali imali smo ranije i druge primere. Ono što je važno je da čak i kada govorimo o standardima zaštite životne sredine, ili visine plaćanja rudne rente, ili drugim obavezama koja međunarodna kompanija ima, sve te obaveze kao da su zamrznute kada strani investitor dolazi u Srbiju“, dodaje.
Kako tvrdi, država bi trebalo da razmotri na koji način se strane investicije privlače generalno, odnosno, na koji bi način mogla da podstiče kompanije, da zapravo, kroz dodatne subvencije ili neku vrstu kvalifikacije za subvencije, traži procenu na koji način se poštuju standardi ljudskih prava u stranim kompanijama.
„Trenutno stanje na svaki način olakšava poslovanje stranim kompanijama u Srbiji, odnosno, daje im neku vrstu izvesnosti da će oni zauvek biti tretirani na isti način kao i onog momenta kada su došli u zemlju“, kaže naš sagovornik.
Kineske kompanije su sve više zainteresovane za ulaganja u Srbiji. Neke od najvećih kineskih investicija u Srbiji su u oblasti takozvane teške industrije, kao što su kompanije „Zijin Mining“ u rudarsko-topioničarskom basenu Bor, i „HBIS Grupa“ koja ima udeo u vlasništvu Železare Smederevo.
Prema godišnjim izveštajima nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House), kineski autoritarni režim postaje sve represivniji poslednjih nekoliko godina, a ova organizacija ocenjuje Kinu kao neslobodnu zemlju.
Srbija je, s druge strane, prema Fridom house, za stepenicu više slobodna.
Ova organizacija Srbiju ocenjuje kao „delimično slobodnu“, odnosno, sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana je primer hibridnih režima između demokratije i autokratskih sistema.
U janauaru 2021. godine, Radio Slobodna Evropa je izveštavao o lošim uslovima rada kineskih radnika u rudniku kod Bora, na istoku Srbije, kao i uslovima rada u privremenom kampu izgrađenom u okolini fabrike Linglong u Zrenjaninu.
Kompanije Ziđin i Linglong tada nisu odgovorile na upit RSE. Ziđin je u drugim medijima negirala navode.
Sindikat zaposlenih u kompaniji Ziđin u Boru ocenio je 5. juna kolektivni ugovor koji je kompanija poonudila radnicima nepovoljnim. Radnici su takođe zatražili pomoć države u pregovorima sa predstanicima kompanije.
Kolektivnim ugovorom definišu se obaveze, ali i prava radnika, kao i poslodavca.
Iz kompanije Ziđin je saopšteno 9. juna, da je „ponuđeni kolektivni ugovor šansa za zaposlene da svojim zalaganjem poboljšaju materijalni položaj sebe i svoje porodice“.
Za strane kompanije u Srbiji odgovorna država
Advokat koji se bavi ljudskim pravima, Mihajlo Pavlović objašnjava za RSE da je, kada se govori o slučaju kada strana kompanija napravi propust, odgovornost na državi.
“Kada usled ponašanja kompanije dođe do kršenja ljudskih prava, odgovorna za to ponašanje neće biti kompanija već će to biti država, i to jer nije preduzela sve razumne mere da zaštiti prava pojedinaca”, kaže Pavlović.
Šta predviđa zakon?
RSE nije uspeo da utvrdi da li su pripadnici obezbeđenja fabrike Linglong u Zrenjaninu, koji su u više navrata ometali rad novinara koji su ispred fabrike pokušavali da rade svoj posao, zaposleni u fabrici, ili su unajmljeno ozbebeđenje koje radi za neku treću kompaniju.
Kompanija nije odgovorila na upit RSE.
Srbija nema zakon koji posebno reguliše oblast obezbeđivanja kompanija.
Srpski zakon o privatnom obezbeđenju definiše da se poslovi privatnog obezbeđenja “lica, imovine i poslovanja vrše na način kojim se ne ometa rad državnih organa i ne narušava spokojstvo građana.“
Isti zakon definiše i da obezbeđenje mora biti uniformisano i obeleženo i da se zaštita firme obavlja ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja „unutar štićenog objekta ili do granice štićenog prostora“.
U dva incidenta koja su doživeli novinari koji su pokušali da izveštavaju o kompaniji Linglong, zbog koje lokalni aktivisti upozoravaju na ugrožavanje životne sredine, novinari su bili ometani van ograde fabrike.
Država obavezna da poštuje međunarodne konvencije
Kako je objasnio advokat Pavlović – tumačenje zakona o obezbeđenju jasno pokazuje da “formalno pravno, ukoliko je reč o zvaničnom obezbeđenju, ono bi moralo da bude unoformisano i da pokriva lokaciju koja pripada kompaniji, a van tog prostora, ono nema ingerencije da postupa, niti da na bilo koji način ometa građanina ili novinara koji bi da snima ili zabeleži vest”.
Pavlović kaže da bi, u slučaju da je neka od novinarskih ekipa koje su imali problem ispred fabrike Linglong, pozvala policiju i prijavila ometanje u snimanju van kruga fabrike, policija morala da izađe na teren, napravi zapisnik i omogući novinarima da rade svoje posao.
Advokat Mihajlo Pavlović, objašnjava da u društvu postoji nerazumevanje kada je reč o pravima, obavezama i odgovornosti kompanija u kontekstu zaštite ljudskih prava.
“Okolnost da je država potpisala neki ugovor, ili sporazum, ili akt, sa stranom kompanijom koja dolazi ovde da investira, sama po sebi ne znači da se mogu derogirati odredbe konvencije o ljudskim pravima”, objašnjava Pavlović.
Kako je naveo, “kakav god sporazum da se zaključi, potpiše ili dogovori između same kompanije i države, to ne lišava obavaze državu da vodi računa o tome da li konkretna kompanija poštuje sve međunarodne standarde, u ovom slučaju, zagarantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”.
“Iz ranije prakse vidimo da Evropski sud za ljudska prava ne toleriše odstupanja kada su u pitanju ljudska prava”, rekao je Pavlović.
Šabić: Niko nije smeo da ometa novinare
Bivši poverenik Srbije za informacije od javnog značaja, advokat Rodoljub Šabić, u izjavi za RSE kaže da niko ne sme da ometa novinare i televizijske izveštače u njihovom radu.
“Televizijske ekipe došle su da bi snimile nešto što je za javnost zanimljivo i niko ne sme u tome da ih ometa, ni ovi ljudi niti bilo drugi, po bilo čijem nalogu”, kaže Šabić.
Kako je objasnio, Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja, kao većina demokratskih ustava, a ona pored ostalog podrazumeva da se ideje i informacije šire slikom.
On dodaje da ama nijedne zakonske odredbe koja bi na bilo koji način činila delovanje obezbeđenja fabrike Linglong legitimnim.
Uniformisani Kinezi u Zrenjaninu
Željko Veljković, novinar Njuzmaks Adria, koji je bio deo ekipe te televizije kojoj je obezbeđenje kompanije onemogućilo rad, za RSE kaže da je ispred fabrike Linglong, uoči incidenta, sve izgledalo kao dosadan dan, kada je pored novinarske ekipe prošao crni džip sa dva kineska državljanina, beogradskih tablica, koji su počeli da fotografišu novinare.
„Nekih desetak minuta nakon toga pojavili su se kineski radnici u potpuno drugačijim odelima od onih koje smo videli do tada. Svi drugi su imali uglavnom plave kombinezone i šlemove, a ovi su bili u maskirnim uniformama bez oznaka“, priča Veljković.
„To da je ovo tragično (da predstavnici kineske kompanije ometaju rad novinara u Srbiji) i da je zapravo zastrašujuće, shvatili smo mnogo kasnije. U tom trenutku sve je delovalo kao neki igrokaz. Gde god bismo okrenuli kameru, trojica kineskih radnika u maskirnim uniformama pokrivala su našu kameru jaknom“.
Veljković je uspeo da mobilnim telefonom zabeleži kako je sve izgledalo.
„Dok sam pokušao da snimam ispred sebe imao sam ljude u uniformama koji su držali mobilne telefone uperene u objektiv, a iza sebe ljude koji su snimanje sprečavali jaknom“, objašnjava.
Prema njegovim rečima, ljudi iz obezbeđenja fabrike Linglong u Zrenjaninu, sem remećenja rada novinara, nisu hteli da komuniciraju.
UNS: Linglong da omogući neometano snimanje
Povodom problema koje su imali novinari pokušavajući da obave svoj zadatak u blizini fabrike Linglong u Zrenjaninu, oglasilo se 8. juna i Udruženje novinara Srbije (UNS), koje je takvo ponašanje ocenilo neprihvatljivim.
Iz tog udruženja pozvali su menadžment Linglonga da omogući televizijskim ekipama da neometano snimaju priloge i razgovore sa sagovornicima ispred objekta u izgradnji, pozivajući se na slobode zagarantovane novinarima zakonima Srbije.
Oglasilo se i Ministarstvo informisanja Srbije koje je 8. juna u saopštenju podsetilo da novinari imaju parvo da postavljaju pitanja, a kompanije da traže demanti i ispravke.
Zemljište bez nadoknade
Fabrika pneumatika kineske kompanije Linglong će, prema ugovoru koji su u martu 2019. godine potpisali direktor srpske direkcije za imovinu Jovan Vorkapić i pravni zastupnik kompnanije Linglong u Srbiji, Feng Vang (Feng Wang), prostirati na 97 hektara, a kineskoj kompaniji je zemljište u okolini Zrenjanina ustupljeno bez nadoknade.
Agencije su prenele izjavu srpske premijerke Ane Brnabić koja je prilikom početka radova na izgradnji fabrike izjavila da će kineska kompanija uložiti 800 miliona evra u otvaranje fabrike guma u Zrenjaninu, a do 2025. godine, zaposliti Više od 1.200 radnika.
Kompanija Linglong je i sponzor prve srpske fudbalske lige od marta 2019. kada je potpisala trogodišnji ugovor.
Srpska Vlada je projekat o izgradnji fabrike pneumatika Linglong u Zrenjaninu proglasila projektom od značaja za Srbiju, što je omogućilo besplatno davanje zemljišta kineskoj kompaniji.
