Kineska armija "verovatno uvežbava napade" na SAD i njegove saveznike u Pacifiku, upozorava američki Pentagon.
U godišnjem izveštaju Kongresu ističe se da Kina jača kapacitete za slanje svojih bombardera na udaljene destinacije, prenosi Bi-Bi-Si (BBC)
Polaganje prava Pekinga na suverenitet nad spornim ostrvima u Južnokineskom moru, zatim zveckanje oružjem oko Tajvana, a u poslednje vreme i međusobno uvođenje carina – zaoštrili su odnose odnose SAD i Kine.
To pokazuje i rast izdvajanja zvaničnog Pekinga za odbranu na 190 milijardi dolara, što je trećina američkog budžeta za ovu namenu.
"U poslednje tri godine, PLA (Narodna odlobodilačka armija) ubrzano širi operativne zone na moru za svoje bombardere, stiče iskustvo u ključnim pomorskim regionima i verovatno uvežbava napade protiv SAD i ciljeva njihovih saveznika", navodi američko Ministarstvo odbrane.
Dodaje se da nije jasno šta Kina želi da pokaže tim letovima.
Njena armija može demonstrirati "sposobnost udara na američke i savezničke snage i vojne baze u zapadnom delu Tihog okeana, uključujući Guam", ističe se u pomenutom izveštaju.
Istovremeno, Kina restruktuira svoje kopnene snage da se "bore i pobede".
"Svrha ovih reformi je da se stvore mobilnije i ubitačnije kopnene snage osposobljene da budu okosnica zajedničkih operacija", navodi Pentagon.
Procenjuje se da će kineski budžet za odbranu narasti na 240 milijardi dolara godišnje u narednoj deceniji.
Ukazuje se i na širenje kineskog svemirskog programa "uprkos njenom javnom izrečenom stavu protiv militarizacije kosmosa".
Vašington je zabrinut zbog rastućeg uticaja Kine u Pacifiku, gde još uvek igra značajnu ulogu.
Sporna ostrva u Južnokineskom moru
Jedna od ključnih tačaka je Južnokinesko more oko čijih delova se spore Peking i susedne zemlje.
Američka armija teži da demonstrira slobodu navigacije u letovima u Južnokineskom moru.
Kina širi svoje vojne kapacitete na spornim ostrvima i grebenima, gde sleću njeni bombarderi tokom vežbi.
Zvanični Peking je okvalifikovao kao "neodgovorne" komentare američkih zvaničnici da zastrašuje susede razmeštanjem svoje armije u Južnokineskom moru.
Kineski general He Lej je kazao da njegova zemlja ima pravo da razmesti trupe na "sopstvenoj teritoriji".
He je istakao da je to deo politike "nacionalne odbrane u cilju predupređivanja invazije drugih zemalja".
Prethodno je američki sekretar za odbranu Džejms Matis (James Mattis) na bezbednosnom samitu u Singapuru izjavio da se zbog ovih poteza Pekinga postavlja pitanje njegovih širih ciljeva.
On je kazao da Kina razmešta vojnu opremu, uključujući protivbrodske rakete, zatim rakete zemlja-vazduh te uređaje za elektronsko ometanje na lokacijama širom Južnokineskog mora.
"Uprkos suprotnim tvrdnjama Kine, razmeštanje ovih sistema naoružanja ima za cilj zastrašivanje i prinudu. Njena politika u Južnokineskom moru je u potpunoj suprotnosti sa otvorenošću koju promoviše naša strategija, čime se postavlja pitanje širih ciljeva Kine", dodao je Matis.
Kina, Vijetnam, Filipini, Tajvan i Malezija se spore oko dve grupe nenaseljenih ostrva – Spratli i Paracel. Peking podupire svoje pretenzije podupire gradnjom ostrva i vojnim patroliranjem.
Kina je prošlog meseca po prvi put poslala bombarder koji je sleteo na Vudi ostrvo u arhipelagu Paracel, zbog čega je Vašington upozorio da se time destabilizuje region.
Na Vudi ostrvo, koga Kina naziva Jongksing, polažu pravo i Vijetnam i Tajvan. Peking pak potražuje veći deo dva arhipelaga tvrdeći da su mu pripadali kroz istoriju, a još 1947. predočio je detaljne mape kojima podupire taj zahtev.
Pomenuta zona je glavni pomorska transportna ruta, bogata je ribom a pretpostavlja se i da obiluje rezervama gasa i nafte.
Tenzije oko Tajvana
Druga sporna tačka je Tajvan, koga Peking tretira kao separatističku provinciju.
Pentagon upozorava da se Kina "verovatno sprema za opciju pripajanja Tajvana upotrebom sile".
"Ako SAD intervenišu, Kina će nastojati da odloži invaziju i potraži pobedu u veoma intenzivnom, ograničenom ratu koji bi kratko trajao".
U nastojanju da poboljša odnose sa Kinom, Vašington je prekinuo formalne, diplomatske odnose sa Tajvanom 1979, ali je zadržao bliske političke veze kao i u oblasti bezbednosti, što iritira Peking.
SAD su zadržale znatno vojno prisustvo u Japanu, koji ima teritorijalne sporove sa Kinom i Filipinima.
Pentagon naglašava da SAD "teže konstruktivnim odnosima sa Kinom sa opipljivim rezultatima".
Uprkos nesuglasicama, vojni zvaničnici dve zemlje održavaju redovne kontakte.
Trgovinske nesuglasice
Tenzije između Vašingtona i Pekinga su nastavljene i u drugim oblastima, pre svega u ekonomiji.
Zbog međusobnog uvođenja ili povećanja carina na uvoz poslednjih meseci, na pomolu je trgovinski rat između dve najveće privrede na svetu.
Doduše, najava spremnosti Kine i SAD da krajem ovog meseca nastave pregovore privremeno je umirila globalna tržišta pa je vrednost akcija na berzama u četvrtak znatno povećana. Tako je njujorški indeks Dow Jones porastao za 1,6 odsto što je najveći skok u jednom danu u poslednja četiri meseca.
Facebook Forum