Kineska ulaganja u infrastrukturu na Zapadnom Balkanu podstiču ionako proširenu korupciju u regionu, navodi u najnovijoj analizi Institut za bezbednosna istraživanja Evropske unije (EUISS).
Institut, sa sedištem u Parizu, čije analize prate Evropska komisija i druga tela Evropske unije, takvu tvrdnju potkrepljuje podacima da su dosadašnje kineske investicije u puteve i železnice od 5,5 milijardi evra došle u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju tako što su "kineske kompanije dobijale ugovore direktno od vlada, a ne preko tendera koji nalažu nadmetanje" više firmi.
Zapadnobalkanske zemlje, kako se ukazuje, "često su morale da donose posebno uobličene zakone za kineske projekte da bi udovoljile zahtevima Pekinga da se ugovori prave direktno s vladama, što stvara nejasne praznine i izuzetke u zakonima i odlaže usaglašavanje regiona sa pravilima i standardima EU" - navodi se u analizi.
Povodom ove vesti savetnik za strana ulaganja doktor Milan Kovačević kaže za RSE da su međudržavni ugovori sa Kinom u tom smislu problematični- od izgradnje Pupinovog mosta (Zemun-Borča) koji je pre dosta vremena ugovoren, do današnjih poslova na izgradnji puteva i železnica. On, međutim, kaže da su još problematičniji ugovori sa Emiratima.
„Za most preko Dunava je sa Kinom ugovoren kredit i istovremeno je ugovoreno koja će kineska kompanija to graditi. Njoj je dato ekskluzivno pravo da most gradi. I to je bilo mimo pravila tržišne privrede, jer bi bilo normalno odvojiti finansiranje od onoga kome će se i kako dati da gradi“, podseća Kovačević i kaže da se sa takvom praksom nastavilo.
„I za izgradnju puteva, a i za železnicu, kredit sa Kinom i Rusijom. To se populistički naziva investicijom,a to nisu investicije, nego je to uzimanje kredita koje će platiti poreski obveznici skupa sa kamatom. Drugo, to je jedan netransparentan posao koji se zaključuje sa nekim preduzećem koje zemlja kreditor određuje. Mi na taj način kao da uvozimo infrastrukturu u celini .Izostaje mogućnost da neko to napravi mnogo jeftinije. Problem je što nema konkurencije“, upozorava Kovačević.
On kaže da javne nabavke nisu garancija da neće biti korupcije, ali one su uvedene u velikom broju zemalja kad se radi o projektima koje vlada realizuje da bi se obezbedila konkurencija.
“Kad toga nema, veće su mogućnosti za korupciju. A inače, kad god se sklapaju međudržavni ugovori, kad država malo dobija a previše daje, ima dosta prostora za korupciju. Jer postavlja se pitanje zašto je tako nepovoljan ugovor zaključen“, kaže dalje dr Kovačević.
„Još je drastičniji primer poslova sa Emiratima (UAE). U međudržavnom ugovoru piše da se isključuje domaće zakonodavstvo za poslove sa njima. Znači, za Emirate imamo jedne uslove, za sve druge zemlje, drugačije. A sa Emiratima ima velikih poslova kakav je Beograd na vodi ili zakljičeni poslovi u oblasti poljoprivred“, skreće pažnju Kovačević.
Na pitanje koliko će upozorenje Instituta zabezendnosna istraživanja EU biti značajna informacija za Brisel, Kovačević kaže da to može usporiti evropski put Srbije.
Iz arhive: Otvaranje Pupinovog mosta u Beogradu
Facebook Forum