Vlasti u Pekingu najavile su nove mere protiv kineskih tehnoloških giganata u nastojanju da povećaju konkurenciju u sektoru kojim dominira nekolicina kompanija. Čine to pojačavajući kampanju kojom je Kina postala laboratorija za regulaciju digitalne tehnologije, pišu svetski mediji.
Dominacija nekolicine džinova
Kina je u ponedeljak, 13. septembra, najavila nove regulatorne mere protiv svojih tehnoloških giganata, poručivši im da prekinu dugogodišnju praksu međusobnog blokiranja linkova na svojim internet stranicama ili će se suočiti s posledicama, ukazuje Rojters (Reuters).
Komentari Ministarstva industrije i informacionih tehnologija na brifingu za novinare označavaju poslednji korak u širokoj regulatornoj akciji Pekinga koja je zahvatila sektore od tehnologije do obrazovanja i nekretnina.
Kineskim internetom, kako ističe Rojters, dominira nekolicina tehnoloških giganata koji blokiraju linkove i usluge rivala na svojim platformama.
Ograničavanje pristupa internet linkovima bez odgovarajućeg razloga "utiče na iskustvo korisnika, šteti pravima korisnika i narušava tržišni poredak", rekao je portparol ministarstva. On nije precizirao kakve će posledice imati kompanije koje se ne budu pridržavale novih smernica.
Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija nije imenovalo nijednu kompaniju, ali su kineski mediji izvestili da su Alibaba i Tensent (Tencent) među kompanijama kojima je prošle nedelje rečeno da prekinu praksu blokiranja linkova rivala.
Otvaranje digitalnih carstva
Tensent i Alibaba, dve najveće kineske tehnološke kompanije, obećale su da će otvoriti svoja digitalna carstva, što bi moglo da preoblikuje onlajn život stotina miliona korisnika, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Te dve kompanije su u poslednjih osam godina, kako piše britanski list, podelile kineski internet u dva suparnička tabora, kopirajući usluge druge i onemogućavajući interoperabilnost između svojih platformi.
Na primer, Tensentovi sistemi za plaćanje ne mogu da se koriste na sajtovima Alibabe i obrnuto. Linkovi do Alibabinih sajtova za internet kupovinu ne mogu da se postave u Tensentovoj aplikaciji za razmenu poruka Vičet (WeChat). Kratki video snimci s Bajtdensove (ByteDance) aplikacije TikTok i slične aplikacije Dujin (Douyin) takođe ne mogu da se postavljaju na Vičet.
Međutim, ističe Fajnenšl tajms, pošto su prošle nedelje pozvane na sastanak u Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija, obe kompanije su u ponedeljak saopštile da će korisnicima dozvoliti pristup njihovim konkurentima.
Na sastanku su prisustvovali i predstavnici Bajtdensa, Baidua, Netiza (NetEase), Huaveja (Huawei) i Sjaomija (Xiaomi).
Deo opsežnih mera
Najnovije regulatorne mere usledile su dok Peking nastoji da pojača konkurenciju u sektoru u kojem dominira nekoliko kompanija, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kampanja ministarstva protiv blokiranja spoljnih linkova deo je opsežnih mera protiv kineskog tehnološkog sektora, ocenjuje američki list, dodajući da su regulatorne mere skinule milijarde dolara s tržišne vrednosti tehnoloških džinova poput Alibabe i Tensenta koji su takođe dobili velike kazne za prekršaje, poput nametanja mehanizama za ekskluzivne aranžmane za prodaju ili nepropisno prijavljivanje spajanja i preuzimanja kompanija.
Akcije Tensenta na berzi u Hongkongu ove godine su pale za 15 odsto, dok su Alibabine akcije imale pad od 31 odsto.
Potez protiv blokiranja spoljnih linkova je u fokusu kampanje vlasti koja je pokrenuta u julu, nakon što su primile više žalbi korisnika, rekao je u zvaničnik Ministarstva industrije i informacionih tehnologija.
Analitičari takođe kažu da već nekoliko godina postoji problem interoperabilnosti koji je izvor nezadovoljstva kineskih potrošača i predmet tužbi.
U internet komentaru objavljenom u subotu, 11. septembra, glavno disciplinsko telo Komunističke partije, Centralna komisija za disciplinsku inspekciju, navela je da bi antimonopolska kampanja Pekinga na kratki rok mogla imati negativan uticaj na tehnološke gigante, ali da će "na duži rok biti najbolji izbor".
Kineska laboratorija
Kina je postala laboratorija za regulaciju digitalne tehnologije, ocenjuje Ekonomist (The Economist), ukazujući da su mimo pitanja politike tehnološke kompanije imala značajnu slobodu u svojim poslovnim aktivnostima, ali da sada Komunistička partija podseća ko je šef, pošto je predsednik Si Đinping odobrio vanredne mere protiv njih.
Samo u proteklih mesec dana kineski zakonodavci dovršili su najmanje četiri nova zakona i uredbe koje će, pošto stupe na snagu u naredna tri meseca, imati potencijal da preoblikuju kineski internet, dodaje časopis. Dok propisi u drugim zemljama uglavnom zahtevaju od tehnoloških kompanija da dobiju saglasnost korisnika za obradu njihovih podataka, nova kineska pravila su mnogo stroža i obuhvatnija, uz navode stručnjaka da se od tehnoloških kompanija očekuje da štite nacionalnu bezbednost i javni red.
Neki od problema koji su predmet novih zakona, takođe pogađaju i Zapad, povlači Ekonomist. Skup propisa čiji je nacrt objavljen krajem avgusta nastoji da uredi upotrebu algoritama za preporuke. Prema nacrtu, kompanije će morati da objave ključne reči kojima su označeni korisnici i korisnici će moći da izbrišu. To znači da korisnici neće više biti zasipani oglasima na osnovu algoritama, dok će biti zabranjeni algoritmi koji dovode do "zavisnosti ili skupe potrošnje".
Ti propisi, kako su napisani, izgledaju kao da pokušavaju da reše probleme s kojima se korisnici svuda suočavaju, ali takođe zahtevaju od kompanija da algoritmi preporuka "podržavaju mejnstrim vrednosti" i "snažno šire pozitivnu energiju". Algoritmi ne smeju da se koriste za "upuštanje u aktivnosti koje štete nacionalnoj bezbednosti" ili za narušavanje ekonomskog ili društvenog poretka.
Stručnjaci za zaštitu podataka kažu da će mnoge od promena biti korisne, pošto korisnike interneta u Kini neprestano zasipaju spamovi i telefonski pozivi. Zaštita ljudi od predatora na internetu izbrusiće imidž Komunističke partije koja staje u odbranu običnog čoveka, ocenjuje Ekonomist, ali i ukazuje da, dok novi propisi korisnicima interneta u Kini daju više prava u odnosu na tehnološke kompanije nego bilo gde drugde, kineski građani ne dobijaju nikakva prava privatnosti u odnosu na državu.