Suočena sa slabim oporavkom posle pandemije, Kina je smanjila referentne kamatne stope na kredite kako bi podstakla potrošnju, mada ekonomisti ocenjuju da će možda biti potrebne snažnije mere za povećanje privrednog rasta.
Mere koje Kina uvodi, takođe su u suprotnosti s potezima centralnih banaka na Zapadu koje podižu kamate kako bi se izborile s inflacijom, pišu svetski mediji.
Manje od očekivanog
Kina je u utorak, 20. juna, smanjila referentne kamate na kredite, prvi put u poslednjih 10 meseci, dok vlasti u Pekingu nastoje da podupru usporeni ekonomski oporavak, ukazuje Rojters (Reuters).
Novo monetarno popuštanje uvedeno je pošto oporavak druge po veličini svetske ekonomije posle pandemije pokazuje znake gubitka početnog zamaha koji je zabeležen u prvom kvartalu.
Primarna kamatna stopa (LPR) na jednogodišnji kredit smanjena je za 10 baznih poena na 3,55 odsto, dok je petogodišnja LPR smanjena za takođe 10 poena na 4,20 odsto.
Ekonomisti su očekivali smanjenje obe kamate, ali je, kako ističe Rojters, smanjenje na petogodišnju kamatu manje nego što su mnogi očekivali.
Nivo smanjenja razočarao je investitore, pa su pali berzanski indeksi u Kini i Aziji. Kineski juan je takođe oslabio.
Razočaravajući ekonomski podaci
Snižavanjem referentne kamatne stope na kredite prvi put u skoro godinu dana kreatori politike u Pekingu nastavljaju opreznu monetarnu podršku u nastojanju da podstaknu snažniji ekonomski rast, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Primarnu kamatnu stopu određuju velike banke u Kini i one utiču na troškove zaduživanja za preduzeća i domaćinstva.
Smanjenje tih stopa, kako navodi britanski list, ukazuju na napore kineske vlasti da okvire mera pomere ka monetarnom popuštanju pošto raste zabrinutost u vezi s trendovima u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.
Kineska privreda, dodaje Fajnenšl tajms, nije uspela u potpunosti da se oporavi šest meseci pošto su vlasti ukinule stroga ograničenja za suzbijanje pandemije COVID-19 koja su bila na snazi tri godine, dok je rast pod pritiskom smetnji u trgovini i slabosti u sektoru nekretnina, koji čini više od četvrtine ekonomskih aktivnosti.
U mesecima posle ponovnog otvaranja Kine zabeleženi su razočaravajući ekonomski podaci, što je podstaklo spekulacije o tome da li će Peking i dalje voditi opreznu ili će se okrenuti snažnijim stimulusima kako bi se podstakla potražnja.
Analitičari investicione banke Goldman Saks (Goldman Sachs) smanjili su svoju prognozu kineskog privrednog rasta sa šest na 5,4 odsto. Zvanični cilj Pekinga je pet odsto, što je najniži proklamovani cilj u poslednjih nekoliko decenija, dok je kineska privreda prošle godine imala rast od samo tri odsto.
I ostali ekonomski pokazatelji ukazuju na pritiske. Rezultati junskog istraživanja koje je u utorak objavila Benk of Amerika (Bank of America) pokazali su da je raspoloženje potrošača dodatno oslabilo, pri čemu je tek oko trećina ispitanika rekla da planira da troši više u narednih šest meseci, u poređenju s više od 40 odsto u aprilu. Takođe je smanjen udeo ispitanika koji očekuju rast cena nekretnina.
Nedovoljne mere?
Ekonomisti kažu da smanjenje troškova pozajmljivanja možda nije pravi lek za kinesku ekonomiju i da će možda biti potrebne drastičnije mere, pošto su domaćinstva i preduzeća pokazala malo želje za zaduživanjem s obzirom na već visoki nivo duga i neizvesnim izgledima za zapošljavanje i rast, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kineski premijer Li Ćiang rekao je u petak, 16. juna, da vlada razmatra paket mera za promovisanje održivog ekonomskog rasta. "Spoljno okruženje postaje složenije i teže, a usporavanje globalne trgovine i investicija direktno će uticati na proces oporavka privrede naše zemlje", rekao je Li na sastanku kineskog kabineta.
Među politikama koje Peking razmatra je izdavanje specijalnih obveznica trezora u vrednosti od otprilike jedan trilion juana, što je oko 140 milijardi dolara, kako bi se pomoglo u finansiranju novih infrastrukturnih investicija, kao i labavija pravila za podsticanje ljudi da kupuju više od jednog doma u nadi da će to dovesti do preokreta na kineskom tržištu nekretnina.
Ekonomisti kažu da bi vlada za podsticanje snažnijeg oporavka takođe trebalo da razmotri smanjenje poreza ili druge oblike finansijske podrške za pomoć malim i srednjim preduzećima u problemima, kao i vaučere ili slične mere za finansiranje potrošnje domaćinstava.
Ekonomsko usporavanje je, kako navodi Volstrit džurnal, još jedna od stavki na listi izazova za Peking, među kojima su loši odnosi sa SAD i mere Vašingtona i njegovih saveznika da smanje pristup Kini naprednim kompjuterskim čipovima. Takođe, multinacionalne kompanije preispituju ulogu Kine u svojim lancima snabdevanja usled bojazni zbog mogućih prekida u trgovini usled trvenja u odnosima Pekinga sa Zapadom.
U raskoraku sa Zapadom
Smanjenje kamata na kredite je dosad najjasniji znak povećane zabrinutosti kineske vlade i korporativnog sektora da je privreda zemlje u zastoju, piše Njujork tajms (The New York Times).
S druge strane, ističe list, malo smanjenje ukazuje na zabrinutost, ali ne i na paniku. Kada je 2008. izbila globalna finansijska kriza ili tokom azijske finansijske krize kasnih devedesetih, kineska centralna banka je značajno više smanjila kamate na kredite.
Iako je smanjenje malo, ono bi ipak moglo da ima određeni uticaj na ukupan tempo ekonomskog rasta, pošto su skoro svi korporativni krediti i hipoteke u Kini vezani za dve snižene kamatne stope.
Ovaj potez Narodne banke Kine u raskoraku je s poslednjim ekonomskim merama na Zapadu, ukazuje Njujork tajms.
Američke Federalne rezerve više od godinu dana se bore s inflacijom podizanjem referentnih stopa. Evropska centralna banka je takođe podigla kamatne stope kao odgovor na inflaciju.
Kina, međutim, ima suprotan problem – potrošnja i investicije u privatnom sektoru su toliko slabi da se preduzeća međusobno nadmeću smanjenjem cene kako bi zadržala klijente, pa potrošačke i proizvođačke cene zapravo padaju.
Uz to kineski juan je oslabio u odnosu na dolar, ukazuje list, navodeći da više kamatne stope u SAD nego u Kini daju podsticaj kineskim kompanijama i domaćinstvima da iznose novac iz zemlje, zaobilazeći stroga ograničenja Kine na velike transfere sredstava u inostranstvo.