Piše: Reid Standish
Manje od nedelju dana nakon što su talibani zauzeli Kabul i srušili vladu u Avganistanu, bombaš samoubica je napao kineski transport u pakistanskom lučkom gradu Gvadaru.
Iako dva događaja razdvaja više od 1.600 kilometara, oni ukazuju na ono za šta mnogi analitičari kažu da je novo doba bezbednosnih pretnji po Kinu u širem regionu koje bi mogle biti pojačane sve većom nestabilnošću u Avganistanu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Za napad u Gvadaru 20. avgusta, koji je bio treći napad na Kineze u Pakistanu za dva meseca, odgovornost je preuzela Oslobodilačka armija Beludžistana (BLA).
Izveštaji se razlikuju u pogledu obima najnovijeg bombaškog napada – BLA tvrdi da je ubila šest kineskih radnika i tri čuvara, dok kineski i pakistanski zvaničnici kažu da je jedan kineski državljanin povređen, a da je ubijeno dvoje dece. Napad, ipak, ističe eskalaciju dok su Kinezi na nišanu pakistanskih militanata.
Od kada su talibani zauzeli Avganistan 15. avgusta, kineski državni mediji i zvaničnici trijumfalno uživaju u udarcu na kredibilitet Vašingtona posle haotične evakuacije iz Kabula i brzog raspada vlade koju su podržavale SAD.
Kina je uspostavila pragmatičan radni odnos s talibanima, pri čemu je Peking obećao ekonomsku i razvojnu podršku militantnoj grupi u zamenu za vođenje računa o kineskim bezbednosnim brigama, posebno da se nadzire ujgurska militantna grupa u Avganistanu i da joj se uskrati utočište.
"Peking nema puno nedoumica u vezi s negovanjem bliskih odnosa s talibanima i spreman je da se postavi kao najuticajniji spoljni igrač u Avganistanu koji su SAD praktično napustile", naveo je Žu Bo, bivši visoki pukovnik Narodnooslobodilačke vojske Kine, u Njujork tajmsu (The New York Times) 20. avgusta.
Ipak, uprkos javno prikazanom samopouzdanju Pekinga, mnogi analitičari vide sve veću zabrinutost zbog talasa neizvesnosti koji je zavladao u regionu – od pojačanog terorizma do protesta zbog kineskih projekata – koji bi potencijalno mogao da podrije kineske strateške interese u Pakistanu, gde je pokrenut 60 milijardi dolara vredan Kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC) s velikim brojem infrastrukturnih i investicionih sporazuma.
"Kina sada sve to vidi kao isprepleteno i kao deo nepovoljnije promene u kontekstu Pakistana i Avganistana", rekao je za RSE Endru Smol (Andrew Small), saradnik Nemačkog Maršalovog fonda i autor knjige "Kinesko-pakistanske osa".
Novi trend
U središtu tih briga su nedavni pojačani napadi na Kineze u Pakistanu.
Autobus koji je prevozio kineske radnike na severnu Pakistanu bio je meta bombaškog napada 14. jula, kada je ubijeno 13 ljudi, od kojih su devet bili Kinezi. Pakistanske vlasti su napad pripisale organizaciji Tehrik-e talibani Pakistan (TTP) i kažu da je napad planiran u Avganistanu.
Posle toga je usledio još jedan napad na kineske radnike u Karačiju 28. jula, dok je u aprilu kineski ambasador u Pakistanu za dlaku izbegao teroristički napad u hotelu u Keti u kojem je boravila njegova delegacija.
Kina je i ranije bila na meti pakistanskih militanata – BLA je izvela snažan napad na kineski konzulat u Karačiju 2018. Međutim, nedavni porast incidenata označava novi trend, kaže Abdul Basit, stručnjak za južnoazijske pobunjeničke grupe na Tehnološkom univerzitet Nanjang u Singapuru.
"Budućnost Kine je u južnoj Aziji, ali u ovom trenutku ima mnogo nestabilnosti", rekao je Basit za RSE. "Glavni motiv za napade na kineske ciljeve je to što je to efikasan način stvaranja problema Pakistanu, ali povećani napadi ukazuju na povoljnije okruženje za delovanje tih grupa."
Mada je Peking i dalje fiksiran na Turkestansku islamsku partiju (TIP) – ujgursku grupu koju Peking krivi za nemire u svojoj zapadnoj provinciji Sinđang i naziva je po imenu njenog prethodnika Istočnoturkestanskog islamskog pokreta (ETIM) – organizacije poput Al Kaide i takozvane Islamske države Horasan (ISIS-K) takođe bi mogla predstavljati pretnju Kini u budućnosti.
"Napadi su problem, ali su oni malih razmera kada se pogleda šira slika", rekao je Basit. "Glavno pitanje je kako će Kina odlučiti da reaguje na sve ovo."
Peking je izvršio pritisak na vlasti u Pakistanu da poboljšaju zaštitu Kineza posle niza napada za koje je okrivio lošu bezbednost.
Kineski angažman s talibanima velikim je delom bio motivisan pokušajima da se spreči i suzbije slične pretnje u Avganistanu, mada ostaje da se vidi da li talibani to mogu i žele da urade.
"Iz ovog regiona dolaze višestruke pretnje po Kinu", rekao je Basit. "Bezbednosni vakuum u Avganistanu posle povlačenje SAD koristi Kini, ali to može da traje samo neko vreme."
Problemi glavnog projekta
Osim povećane aktivnosti militanata u Pakistanu, CPEC – vodeći projekat Pekinga u okviru njegove Inicijative pojas i put (BRI) – takođe se suočava s komplikacijama i negativnom reakcijom u Pakistanu.
Krajem avgusta u Gvadaru su zbog velikih nestašica vode i struje izbili protesti na kojima su demonstranti blokirali puteve u gradu i palili gume. Posle toga su usledile demonstracije lokalnih ribara i drugih radnika koji su rekli da njihovu egzistenciju ugrožavaju kineski ribarski brodovi koji ilegalno love ribu u obližnjim vodama, javio je Radio Mašaal RSE-a.
Luka u Gvadaru je strateški element CPEC-a i Islamabad je luku iznajmio na 40 godina multinacionalnoj korporaciji koju podržava Kina.
U julu je Pakistan zadržao pet kineskih ribarskih brodova zbog sumnje na ilegalan ribolov nedaleko od luke Gvadar. Kineske vlasti su negirale da su ti brodovi ilegalno lovili ribu i tvrde da su se sklonili od oluje.
Krajem jula i početkom avgusta, kineski zvaničnici poslali su 26 kontejnera morskih plodova i 12 kontejnera pirinča nazad u Pakistan, sa zvaničnim obrazloženjem da su bili kontaminirani korona virusom. Međutim, nekoliko pakistanskih izvoznika reklo je za Radio Mašaal da je taj potez recipročan odgovor Islamabadu zbog zadržavanja ribarskih brodova.
Region Beludžistan u kojem se nalazi Gvadar, predstavlja najnerazvijeniji deo Pakistana i u njemu se vodi dugogodišnja nasilna pobune protiv Islamabada koju predvodi BLA. Gvadar nije povezan na nacionalnu električnu mrežu i problemi s obližnjom branom izazivaju nestašice vode.
Iako Kina nije kriva za probleme s vodom i električnom energijom u Beludžistanu, njeno veliko prisustvo u Pakistanu i u tom regionu izazvalo je nemire i podstiče jačanje antikineskih osećanja.
Dok ovi događaji ističu povećano nezadovoljstvo prema Kini u nekim oblastima, pažnja Pekinga i dalje je usredsređena na Avganistan i rizike koje predstavlja povećana aktivnost militanata u regionu.
"Peking mora da pazi da ne bude uvučen Avganistan i širi region koji se smatraju strateškom zamkom", rekao je Smol. "Zasad je cilj Kine da smanji rizike, a ne da reši probleme."
Facebook Forum