Komandant KFOR-a Anđelo Ristuća (Angelo Ristuccia) izjavio je 19. septembra da sve što može uticati na bezbednost na Kosovu mora biti kordinisano sa misijom NATO-a.
On je tako na brifingu za medije održanom u Beogradu odgovorio na novinarsko pitanje da li potrebna dozvola KFOR-a kada je u pitanju slanje specijalnih jedinica policije Kosova na severu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 7. septembra nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani da se Kosovo pre deset godina obavezalo da neće rasporediti Kosovske bezbedonosne snage na severu bez prethodne konsultacije i odobrenja komandanta KFOR-a.
"U skladu sa obavezama Prištine 2013. godine, svako angažovanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu zahteva pregovore sa KFOR-om. Očekujemo konsultacije za svaku akciju kosovskih policijskih snaga, koja može uticati na bezbednost", rekao je tada Stoltenberg.
Ristuća je trenutnu situaciju na Kosovu ocenio kao "veoma nestabilnu" i kao situaciju koja brzo može eskalirati.
On je dodao da su događaji koji su pretili da naruše stabilnost, zahtevali ogroman vojni i diplomatski napor da se ponovo uspostavi mirnija i uravnoteženija situacija.
"Oni samo potvrđuju da političko rešenje može doneti trajni mir i stabilnost u ovoj oblasti. Mnogo događaja, posebno oni od 29. maja potvrđuju da su politička rešenja potrebna. To je razlog zašto NATO i KFOR u potpunosti podržavaju dijalog u kojem posreduju EU i SAD", rekao je Ristuća.
Dodao je da je konstraktivan pristup obe strane ključ da se stvore neophodni uslovi za trajnu bezbednost na Kosovu i širom regiona, a za dobrobit svih, ali i budućih generacija.
Situacija na severu Kosova, naseljenom većinom Srbima, eskalirala je krajem maja, kada su grupe lokalnih Srba protestovale protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova koje je policija 26. maja uvela u zgrade opština.
Te izbore su bojkotovali lokalni Srbi. Protesti su nekoliko puta prerasli u nasilne sukobe.
Najžešći je bio 29. maja, kada je povređeno više desetina vojnika KFOR-a.
Kosovske vlasti sprovode istragu kako bi se utvrdilo ko je odgovoran za nasilje.
Eskalaciju sukoba osudili su i zvaničnici Evropske unije (EU), koja posreduje u dijalogu Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Nakon nasilja na severu, NATO je pojačao svoje prisustvo na Kosovu.
O poslednjoj rundi dijaloga u Briselu
Na pitanje kako ocenjuje to da je poslednja runda dijaloga u Briselu u kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti prošla bez dogovora, Ristuća je rekao da je činjenica da su se Vučić i Kurti vratili za pregovarački sto pozitivna.
On je takođe rekao da je postizanje dogovora političko pitanje.
Poslednja runda dijaloga na visokom političkom nivou na kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti održana je14. septembra u Briselu.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) ju je ocenio "neuspešnom", jer premijer Kosova Kurti "nije prihvatio kompromisno rešenje".
Kurti je na kraju sastanka, optužio evropskog posrednika Miroslava Lajčaka da nije nepristrasan. Iste navode je ponovio u Prištini, u ponedeljak 18. septembra.
EU je u saopštenju od 19. septembra izrazila zabrinutost što Srbija i Kosovo ne sprovode svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa za implementaciju, koji su strane dogovorile ranije ove godine.
Takođe su naveli da je EU spremna da uvede nove mere protiv strana ukoliko to bude neophodno.
Američki State Department je 14. septembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da su SAD razočarane nedostatkom napretka u dijalogu Kosova i Srbije.
O istrazi napada na vojnike KFOR-a
Kada je reč o istrazi koju kosovske vlasti u vezi sa napadom na vojnike KFOR-a Ristuća je naveo da nema novih informacija, ali da zna da se istraga vodi.
Izrazio je nadu da i vlasti u Srbiji takođe istražuju one osobe koje su se vratile u Srbiju.
Ristuća je rekao da očekuju da počinioci napada na vojnike KFOR-a budu "hitno procesuirani i privedeni pravdi sa obe strane".
KFOR, prema njegovim rečima, ostaje posvećen svojoj misiji - da garantuje bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude na Kosovu.
Misija KFOR na Kosovu je angažovana od 1999. godine. Najveća je i najduža misija NATO-a pod mandatom Ujedinjenih nacija.
