Predsednik Vlade i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je u Banjaluci da je ta partija veoma zaslužna za stvaranje Republike Srpske, ali da nikada nije podržavala ratne zločine, genocid i stvaranje "velike Srbije", već samo prava Srba gde god da oni žive.
“Bili smo sa vama onda kada vam je bilo najteže”, rekao je nekadašnji visoki funkcioner Miloševićeve partije. Odmah iza te izjave, Dačić saopštava da SPS i Vlada Srbije i danas vode politiku mira i pomirenja, a ne protivljenja međunarodnoj zajednici.
Da li je ovaj istup još jedan dokaz da današnji, reformisani SPS i njegov novi šef sa kojim je prethodna vlast, dakle Tadićeva DS napravila gest velikog pomirenja, ne preza od daljeg pranja svoje ratničke prošlost iz 90-ih? Kako se to razume u Srbiji, a kako u susedstvu?
Ovoga puta Ivica Dačić je uradio nešto što stalno zamera nekim svojim domaćim kritičarima - vratio se u 90-te. Naizgled, ničim izazvan, osim sopstvenim osećajem da u Repubici Srpskoj ne odaju počast onima koji su najzaslužniji za stvaranje RS, a to je socijalistička partija Slobodana Miloševića.
“Jednu stvar znam - nikada nismo podržavali ratne zločine, nikada nismo podržavali genocid, nikad nismo podržavali stvaranje velike Srbije, nego smo podržavali prava Srba, gde god da žive - u Hrvatskoj, BiH, u Srbiji, na Kosovu i Metohiji i bili smo sa vama onda kada vam je bilo najteže”, naglasio je Dačić.
Naši sagovornici, profesor sarajevskog Filosofskog fakulteta Enver Kazaz, beogradski istoričar Predrag Marković i sociološkinja Janja Beč Nojman, na različit način tumače Dačićev banjalučki iskaz.
"Naravno da se radi o potpunom revizionizmu. Na južnoslovenskom prostoru nakon ratova nije sprovedena denacifikacija i mi nismo ukazali kao društvo na ideološke subjekte, političke i državne institucije koje su odgovorne za ratne zločine", kaže Kazaz.
"To je prigodna izjava i naravno da svaki političar pere prošlost, pa tako i Ivica Dačić. Ne postoji recept koji će da propiše kako će neki političar da tumači neki događaj. Dok je politike, oni će da interpretiraju događaj kako im to u tom trenutku odgovara", komentariše istoričar Predrag Marković.
Ivica Dačić govori na obeležavanju godišnjice smrti Slobodana Miloševića, mart 2007.
"Ja mislim da se tu radi o rekonstrukciji identiteta. Da li on to iskreno misli, da li se on stvarno promenio, od jednog od sto najvažnijih lidera tog projekta, ja to ne znam", rekla je Janja Beč Nojman.
Enver Kazaz kaže da je Dačić “klonirani Milošević ili Milošević prilagođen tranzicijskom vremenu u Srbiji i regiji. Vrlo je jasno da je Milošević najodgovornija figura i da je SPS najodgovornija politička partija za sve zlo koje se događalo na južnoslavenskom prostoru. Time ne isključujem krivnju drugih političara i ideologija, velikohrvatske Tuđmanove, ili Izetbegovićeve islamocentrične nacionalističke ideologije. Ali je vrlo važno imati u vidu sledeću činjenicu - kad Dačić fabricira ili laže o historiji, onda on računa na buđenje novog oblika nacionalističke svijesti.”
Zavera ćutanja
Da je u Srbiji još sve upitno u vezi sa uzrokom ratova koje je vodio Milošević, pokazuje i istoričar Predrag Marković. On podseća da SPS nikada nije javno govorio o programu Velike Srbije.
“Formalno gledano, nigde u programu te partije ne piše to. Znate u kojim programima piše? U programu Srpske radikalne stranke i u programu Demokratske stranke. Socijalisti nisu nikad pomenuli Veliku Srbiju, to je tačno. Kao što Tuđman nikada nije rekao Srbima iz Krajine da se isele. Čak ni u doba rata 90-ih nije bila jedinstvena i jedina politika ni države Srbije ni Socijalističke partije. Nekoliko različitih politika se promenilo u tom periodu. U nekim periodima je bila agresivna, a u drugim mirotvoračka”.
Marković ne vidi ništa sporno ni u Dačićevoj izjavi o Srebrenici, odnosno o tome da politika Miloševićevih socijalista nije podržavala genocid, jer, kaže Marković, nije dokazana komandna odgovornost Beograda za taj zločin.
“Srebrenica sasvim sugurno nije odluka vrha tadašnje vlasti u Srbiji”, rekao je on.
Sociološkinja Janja Beč Nojman, međutim, kaže da nisu reči, već dela merilo onoga što se događalo.
“Genocid je pre svega zločin države. Da li ja partija imala nameru da se izvrši genocid, to je apsolutno irelevantno. Zato što se to DESILO. Broji se ono što se uradilo. Od 2000. godine su nastale takozvane demokratske promene, a mi u Srbiji imamo ćutanje o tome šta je bilo u Bosni. To jeste zavera ćutanja, strategija države preko svih njenih institucija. Zašto Dačić nije rekao kako je finansiran rat za stvaranje Republike Srpske? 96 odsto ratnog budžeta je dolazilo iz Beograda. Kako onda nije znao šta se tamo događa? Potrebno je danas da se sa državnog nivoa pokrene inicijativa kako bi se, transgeneracijski, ali ipak izašlo iz tog projekta koji jeste bio genocidan”, kaže Janja Beč Nojman.
Ipak, Janja Beč skreće pažnju na jednu činjenicu koju smatra veoma značajnom. A to je da Dačić ovoga puta ne govori, kao što je to uobičajeno za socijaliste, o “Srebrenici” bez određivanja o kakvom je zločinu reč, već eksplicitno pominje reč genocid.
Podsetimo, iz Nemačke je nedavno poručeno Beogradu da je izjava da nije bilo genocida u Srebrenici, korak nazad u procesu pomirenja u regionu.
Ivica Dačić je pre Banja Luke bio u Sarajevu, gde nije govorio o ratnim 90-im niti o genocidu, već je odigrao ulogu opuštenog suseda koji ima pravo i ponešto da zameri domaćinima.
“Moram da kritikujem Sarajevo. Došao sam u Sarajevo, i ne mogu da popijem bosansku kafu. Vi mi nudite espreso. Pa nisam znao da se pije u Bosni espreso svih ovih vekova. Nije mnogo bolje ni u Beogradu. To je dokaz koliko ne cenimo sami sebe.”
I kao što je u Briselu otpevao Miljacku, tako se nije libio da to učini i usred Sarajeva, sa sve ikonom bosanske sevdalinke Halidom Bešlićem. O tome nije ostao video, a ni audio zapis. Valjda je zvučalo slično.
U Sarajevu, dakle, kao znak dobrosusedskih odnosa Dačić je ponudio pošalicu i sevdalinku, a iz geografski nedaleke a politički sasvim udaljene Banja Luke poslao ozbiljniju poruku. Pa, kako je ko shvati.
