Odlukom da se ne pojavi na početku suđenja pred Haškim tribunalom, iz protesta što mu, kako tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena za pripremu bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić je pokazao da je i u sudnici krenuo putem svog nekadašnjeg političkog mentora – Slobodana Miloševića.
Za Janju Beč Nojman, sociologa, koja proučava genocid, ponašanje haških optuženika i nespremnost srpske javnosti da se suoči sa ratnim zločinima su povezani:
“Ta bahatost u ponašanju ova tri optuženika je samo normalna posledica nesuočavanja u Srbiji. I ta arogancija i nepoštovanje institucija međunarodne pravde su nešto što donosi jednu lošu sliku za Srbiju, ne samo za ovu generaciju nego za nekoliko sledećeih generacija. Mislim da nije dobro, pre svega za srpski narod kao kolektivni identitet, da bez suočavanja mi, u stvari, pristajemo da svi budemo krivi, odnosno da pravi počinioci ne budu kažnjeni.”
Deo srpske javnosti je sa blagonaklonošću pratio Miloševićeve poteze, a isto tako i Šešeljeve, u sudnici Haškog tribunala. Za srpske nacionaliste haški optuženici brane srpske interese u sudnici a ne svoje ratne odluke i činjenja. Brana Crnčević, književnik koji je podržavao Miloševića danas na naše pitanje da li Karadžić pokušava da odugovlači suđenje kaže da je kod njega specifičan slučaj, jer misli da Karadžić nije stigao da se upozna sa promenjenom optužnicom.
“On je kraće u zatvoru od Šešelja, i on je izabrao jedan poseban način odbrane. Izabrao je za svedoke one sa kojima je za vreme rata kontaktirao jer je za vreme rata bio diplomatski aktivan. To je jedno od njegovih prava. Da li to usporava ili ne usporava rad Haškog tribunala ne zna se. Znači neko odugovlačenje jeste ali se meni čini da on odugovlači sa razlogom jer mu to pruža mogućnost bolje odbrane,“ smatra Crnčević.
Britanski Tajms piše da bi početak suđenja za genocid Karadžiću bio presudan da porodice žrtava i preživeli konačno nađu neki mir.
Koliko je javnost u Srbiji svesna zločina za koje je Radovan Karadžić optužen:
PORICANJE ZLOČINA DRŽAVNA STRATEGIJA
Iako je predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao 2005. komemoraciji u Srebrenici, na desetu godišnjicu, i više puta se javno ogradio od tog zločina, ipak nije bilo političke spremnosti da se u srpskom parlamentu donese deklaracija kojom bi se država ogradila od genocida u Srebrenici.
Beč Nojman kaže da je poricanje genocida u Srbiji zapravo državna strategija.
“Srbija nije odustala od tog svog prvobitnog projekta iz 1987. godine i nezavisno što su se menjale vlasti, manje ili više demokratične, nije se uopšte distanciralo od zločina i ta ideologija koja ih je omogućila je još živa, podsticana. Ima pojedinaca, raznih grupacija koje nešto rade ali samo na tom individulanom nivou ima nekih pomaka. Mislim da je poricanje genocida u Srbiji državna strategija. U tom smislu je samo nastavak prethodne politike,“ rekla je ona.
Advokat Srđan Popović skeptičan je po pitanju da li presuda na suđenju, najvećem posle onog Slobodanu Miloševiću, može da utiče na stav srpskog javnog mnenja.
“Tu se ustanovljavaju neke činjenice jednom za svagda. A to što trenutno postoji ovakvo poticanje na ovoj strani, to je možda i za očekivanje s obzirom na to kako su ti ratovi imali jednu vrlo široku podršku. Neće naravno presuda na kratak rok ništa izmeniti, ali će ostati zauvek zabeležene te činjenice,” kaže Popović.
