Početak školske godine u opštini Kanjiža, na severu Srbije prolazi uz odluku vlasti da obezbedi posebne autobuse za đake i za izbeglice, što je osudio Centar građanskih vrednosti iz Subotice. U Kanjiži je zbog povećanog broja izbeglica nedavno otvoren privremeni prihvatni centar. Kroz prihvatilište od sredine avgusta pa do danas, prošlo je više od 25 hiljada ljudi, tvrdi Komesarijat za izbeglice. Radio Slobodna Evropa je posetila kamp i proverila kakvo je zapravo stanje u Kanjiži.
Na severu Vojvodine, u blizini granice sa Mađarskom poslednjih meseci je sve veći broj autobusa: oni uglavnom voze izbeglice iz ratom pogođenih zemalja.
Veliki broj njih stiže do banjskog grada Kanjiža, gde je nedavno otvoreno privremeno prihvatilište za osamsto izbeglica. Od ovog meseca će još nekoliko autobusa biti na putevima opštine Kanjiža, ali bez izbeglica. Naime, prema odluci te opštine đaci se neće voziti u istim autobusima sa ljudima sa Bliskog Istoka. Ovaj potez je usledio nakon što je prvi čovek opštine Mihalj Bimbo, ne tako davno, javno vređao izbeglice u jednoj svojoj izjavi opisajući ih kao one koji „ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture.“
Potez ove opštine osudio je Centar građanskih vrednosti iz Subotice, ukazujući na to da je reč o rasnoj segregaciji. Na ovo je reagovao i bivši gradonačelnik Kanjiže, Lajoš Bala, koji je osim podrške potezu opštine, oštro kritikovao nevladinu organizaciju iz Subotice. On je u otvorenom pismu objavio i kontakt telefone i imejlove organizacije, ali i broj mobilnog telefona predsednice Centra građanskih vrednosti Natalije Jakovljević. Predsednica organizacije za Radio Slobodna Evropa je rekla da ne razume potez bivšeg gradonačelnika.
„Iskreno rečeno ne razumem zašto je Bala reagovao i napao naše udruženje. Mi smo ukazali na to da je reč o segregaciji na rasnoj osnovi“, rekla je ona.
Izbeglički kamp u Kanjiži
Da bismo proverili kakvo je stanje u toj opštini i mi smo se uputili u tom pravcu. Usput, prolazeći kroz sela u blizini Kanjiže sreli smo zrenjaninske humanitarce. Njih trojica su peške krenula ka prihvatilištu da bi odneli pomoć izbeglicama. U međuvremenu, prolazeći 90 kilometar dug put prikupljaju pomoć u vojvođanskim selima.
„Nije lako“, kaže Srđan Papić Đurić, član ekipe.
Njilaš demantuje vest o odvojenim autobusima
Njilaš demantuje vest o odvojenim autobusima
Pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš izjavio je da je “nastao nesporazum” u vezi sa kupovinom autobusa za prevoz đaka u Kanjiži kako se ne bi vozili sa izbeglicama. "Tu se radi o posebnim đačkim linijama, a one su namenjene isključivo za đake. Možda je to samo loše rečeno i komunikacija lokalne samouprave u tom slučaju nije bila adekvatna", rekao je Njilaš za agenciju Beta.
On je rekao da se ne dovodi u pitanje ljudsko pravo migranata i izbeglica koji prolaze Kanjižom, već da “počinje školska godina i da se đaci moraju organizovano dovoziti do škola, jer ima dosta onih koji časove pohađaju u drugim mestima”.
„Građanima negde treba usput objašnjavati da se radi o izbeglicama, kojima treba pomoć, da su i sličnoj situaciji kao i mnogi devedesetih, da su mnogi od njih tada tražili azil, i da su ovi ljudi sada suočeni sa istim problemima“, naglašava Papić Đurić.
Prikupljena pomoć je dobrodošla stanovnicima kampa u Kanjiži, gde ih je više od hiljadu. Kako nam kažu predstavnici Komesarijata za izbeglice, od sredine avgusta do kraja meseca kroz prihvatilište prošlo je skoro 25 hiljada ljudi.
Šetajući se među skoro 30 šatora u kojima su izbeglice smeštene, sretnemo i jednog momka iz Sirije. Kaže da je krenuo u Nemačku.
„Pre dva meseca sam krenuo, nakon što sam uspeo ubediti mog oca da mi dozvoli da krenem. Opasan je put, ali želim u Nemačku da tamo studiram ili da radim, da imam bolji život“, kaže on.
Pored njega, u drugom šatoru je smešten njegov vršnjak, dvadesetpetogodišnji momak iz Iraka. On želi da stigne u Belgiju. Tamo ga već čekaju.
„Iz Srbije hoću da odem u Belgiju. Tamo me čekaju moji prijatelji i porodica. Moram da stignem tamo da bih sačuvao moj život i našao mir“, priča nam on.
U centru su im obezbedili higijenske čvorove i hranu koju deli Crveni krst. Staro vašarište, sada u ulozi prihvatilišta za izbeglice, kod ulaza ima i dve roštiljnice. Na meniju je pileće meso i dodaci, objašnjava Laslo, mladi radnik ugostiteljskog objekta. Na pitanje, kako komuniciraju, kaže da uglavnom na engleskom, ali da su i oni naučili neke reči na arapskom.
„Na primer basal znači luk, dok tomato znači paradajz. Piletinu kažemo na engleskom“, objašnjava Laslo.
Naš razgovor prekida dvadesetogodišnji Sirijac. On je nedavno stigao busom do kampa. Na naše pitanje dokle ostaje, kaže da samo jedan dan, a posle pravac Mađarska.
„Sad smo stigli majka i ja. U Siriji više nemamo gde da budemo, uništeno nam je sve“, priča o svom odlasku ovaj momak.
U međuvremenu pristižu nas i aktivisti iz Zrenjanina. Pomoć se predaje službenicima kampa, a oni kreću nazad.
Mi smo odlučili da se prošetamo gradom, da vidimo koliko je izbeglica u centru Kanjiže. Međutim, osim jedne porodice, nigde nismo sreli ljude iz ratom pogođenih zemalja. Lokalni stanovnici kažu da je to tako od otvaranja kampa.
„Ranije tu bilo kampa, i svašta. Ali sada, otkad su otvorili prihvatilište više nije tako“, kaže jedan stariji građanin Kanjiže.
„Ovuda samo prolaze autobusi, voze ih za Horgoš, ali ih više nema u centru“, dodaje jedan drugi prolaznik.
„Mi poslednjih dana nismo primetili ništa. Oni su tamo u šatorima, nema ih više u centru, mi nemamo tu nikakvih problema sa njima“, pričala nam je jedna žena u centru Kanjiže.