Dok su dve strane u Briselu vodile razgovore o rešavanju pitanja prelaza na severu, kosovski i srpski analitičari smatraju da uspeh jednog takvog rešenja zavisi od toga koliko će Brisel uspeti da ubedi dve strane da postignute sporazume sprovedu u praksi.
Priština je u Brisel otputovala sa stavom da podržava integrisano upravljanje granicom, a da bi pristankom na to Srbija i priznala Kosovo, dok su iz Beograda naveli da i kada bi se postiglo rešenje, ono neće biti integrisana kontrola granice jer za Beograd te granice ne postoje.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam iz Novog Sada ističe da je važno da posrednik pregovora, Robert Kuper, ubedi obe strane da prestanu da politizuju celo pitanje i da onda to kapitalizuju kod domaće javnosti.
„Problem je u interpretaciji tih dogovora i zloupotrebi za unutrašnje političke svrhe i onda to zapravo naiđe na nož kod jedne ili druge strane zato što se to tako tumači“, kaže Popov.
Popov je mišljenja da je za Srbiju važno da uradi ono što Evropa od nje očekuje, ali dodaje da je jako važno i za Srbiju da ubedi Brisel na činjenicu da Srbija ne kotroliše u potpunosti stvari na severu Kosova, imajući u vidu brojne reakcije srpskih predstavnika sa severa koji su istakli da ne prihvataju dogovore u Briselu.
„Ovde se preklopilo nekoliko stvari; jedno je politika koja se sad prelama u Briselu kroz ove tehničke pregovore, a sa druge strane je da očigledno da tamo postoje i interesi uticajnih pojedinaca kojima zapravo i ne odgovara ne samo da na graničnom prelazu stoje Albanski carinici, već im ne odgovara da stoje bilo čiji carinici, zato što se onda uvodi kontorola i onda će se izbeći jedna ogromna zona koja postoji kroz nekontrolisan protok roba na sever, a onda sa severa koje kuda na jug Kosova i tako dalje“, navodi Popov.
Prethodno je premijer Kosova, Hashim Thaci izjavio da je važno da pitanje integrisanog upravljanja granicom ne poprimi političku konotaciju i da se ne meša sa razgovorima o granicama.
Politički poeni kod javnosti
Kosovski analitičar Ardian Arifaj navodi da se integrisano upravljanje može smatrati tehničkim pitanjem kada se govori o postavljanju graničnih punktova. On dodaje i da ova tema postaje politička kada je u pitanju naziv tih prelaza, odnosno, da li će oni biti granični ili administrativni.
„U ovome se razlikuju Kosovo i Srbija. Kosovo i dalje beži od ove teme i želi da ovo pitanje ostane na tehničkom nivou, ali se suočava sa Srbijom koja u razgovore ušla sa političkim motivima i ciljevima“, kaže Arifaj.
On ističe da sprovođenje dogovorenog zavisi od toga koliko će Brisel uspeti da ubedi Beograd da dogovore sprovede u praksi.
„Ono o čemu Priština treba da vodi računa je pristup Beograda, koji od svega ovog želi da dobije političke poene. Kontrola granica, integrisano upravljanje je zapravo u interesu obe strane. Ali, uopšte govoreno, ovi razgovori su do sada više služili političkim ciljevima Srbije nego Kosovu“, kaže Arifaj.
Slično razmislja i Glauk Konjufca iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje.
„Integrisano upravljanje granicom je zahtev Srbije pošto je integrisano upravljanje sa svim susednim državama jedan od kriterijuma za ulazak u EU. Kosovo je prisutno u Briselu kako bi Srbija mogla da kaže da je u dobrim susedskim odnosima sa Kosovom, da postiže dogovore, kao što je ovaj o integrisanom upravljanju, te da Srbija može da stavi do znanja da nema problema ni sa jednom zemljom u susedstvu. Tako da, Kosovo postaje viza Srbiji kako bi se učlanila u EU i što bržem roku“, kaže Konjufca.
On dodaje da je integrisano upravljanje granicom rezultat savršenih odnosa i saradnje dve zemlje, što nije slučaj u odnosima Kosova i Srbije.
„Između Kosova i Srbije ne postoje dobri odnosi, već postoji jedan tihi konflikt koji traje od 1999. godine, a u kome se Srbija ponaša veoma neprijateljski prema Kosovu, i koja ne samo da je daleko od integrisanog upravljanja granicom, nego je te iste granice putem svojih paralelnih struktura zapalila“, ističe Konjufca.
Pitanje granica između Kosova i Srbije proizašlo je nakon odluke Vlade Kosova da preuzme kontrolu na graničnim prelazima 1 i 31 na severu Kosova.
Nakon toga, neidentifikovani Srbi zapalili su graničan prelaza na Jarinju, a građani severa drže taj deo pod barikadana, onemogućavajući tako slobodu kretanja. Krajem septembra je došlo i do prekida dijaloga, koji je nastavljen u ponedeljak.
Priština je u Brisel otputovala sa stavom da podržava integrisano upravljanje granicom, a da bi pristankom na to Srbija i priznala Kosovo, dok su iz Beograda naveli da i kada bi se postiglo rešenje, ono neće biti integrisana kontrola granice jer za Beograd te granice ne postoje.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam iz Novog Sada ističe da je važno da posrednik pregovora, Robert Kuper, ubedi obe strane da prestanu da politizuju celo pitanje i da onda to kapitalizuju kod domaće javnosti.
„Problem je u interpretaciji tih dogovora i zloupotrebi za unutrašnje političke svrhe i onda to zapravo naiđe na nož kod jedne ili druge strane zato što se to tako tumači“, kaže Popov.
Popov je mišljenja da je za Srbiju važno da uradi ono što Evropa od nje očekuje, ali dodaje da je jako važno i za Srbiju da ubedi Brisel na činjenicu da Srbija ne kotroliše u potpunosti stvari na severu Kosova, imajući u vidu brojne reakcije srpskih predstavnika sa severa koji su istakli da ne prihvataju dogovore u Briselu.
„Ovde se preklopilo nekoliko stvari; jedno je politika koja se sad prelama u Briselu kroz ove tehničke pregovore, a sa druge strane je da očigledno da tamo postoje i interesi uticajnih pojedinaca kojima zapravo i ne odgovara ne samo da na graničnom prelazu stoje Albanski carinici, već im ne odgovara da stoje bilo čiji carinici, zato što se onda uvodi kontorola i onda će se izbeći jedna ogromna zona koja postoji kroz nekontrolisan protok roba na sever, a onda sa severa koje kuda na jug Kosova i tako dalje“, navodi Popov.
Prethodno je premijer Kosova, Hashim Thaci izjavio da je važno da pitanje integrisanog upravljanja granicom ne poprimi političku konotaciju i da se ne meša sa razgovorima o granicama.
Politički poeni kod javnosti
Kosovski analitičar Ardian Arifaj navodi da se integrisano upravljanje može smatrati tehničkim pitanjem kada se govori o postavljanju graničnih punktova. On dodaje i da ova tema postaje politička kada je u pitanju naziv tih prelaza, odnosno, da li će oni biti granični ili administrativni.
„U ovome se razlikuju Kosovo i Srbija. Kosovo i dalje beži od ove teme i želi da ovo pitanje ostane na tehničkom nivou, ali se suočava sa Srbijom koja u razgovore ušla sa političkim motivima i ciljevima“, kaže Arifaj.
On ističe da sprovođenje dogovorenog zavisi od toga koliko će Brisel uspeti da ubedi Beograd da dogovore sprovede u praksi.
„Ono o čemu Priština treba da vodi računa je pristup Beograda, koji od svega ovog želi da dobije političke poene. Kontrola granica, integrisano upravljanje je zapravo u interesu obe strane. Ali, uopšte govoreno, ovi razgovori su do sada više služili političkim ciljevima Srbije nego Kosovu“, kaže Arifaj.
Slično razmislja i Glauk Konjufca iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje.
„Integrisano upravljanje granicom je zahtev Srbije pošto je integrisano upravljanje sa svim susednim državama jedan od kriterijuma za ulazak u EU. Kosovo je prisutno u Briselu kako bi Srbija mogla da kaže da je u dobrim susedskim odnosima sa Kosovom, da postiže dogovore, kao što je ovaj o integrisanom upravljanju, te da Srbija može da stavi do znanja da nema problema ni sa jednom zemljom u susedstvu. Tako da, Kosovo postaje viza Srbiji kako bi se učlanila u EU i što bržem roku“, kaže Konjufca.
On dodaje da je integrisano upravljanje granicom rezultat savršenih odnosa i saradnje dve zemlje, što nije slučaj u odnosima Kosova i Srbije.
„Između Kosova i Srbije ne postoje dobri odnosi, već postoji jedan tihi konflikt koji traje od 1999. godine, a u kome se Srbija ponaša veoma neprijateljski prema Kosovu, i koja ne samo da je daleko od integrisanog upravljanja granicom, nego je te iste granice putem svojih paralelnih struktura zapalila“, ističe Konjufca.
Pitanje granica između Kosova i Srbije proizašlo je nakon odluke Vlade Kosova da preuzme kontrolu na graničnim prelazima 1 i 31 na severu Kosova.
Nakon toga, neidentifikovani Srbi zapalili su graničan prelaza na Jarinju, a građani severa drže taj deo pod barikadana, onemogućavajući tako slobodu kretanja. Krajem septembra je došlo i do prekida dijaloga, koji je nastavljen u ponedeljak.