Saslušani u tužilaštvu, pa pušteni kućama – dosadašnji je bilans „akcije“ privođenja antivakcinaša u Srbiji, o kojoj su mediji izvestili 1. aprila.
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u Beogradu je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 2. aprila saopštilo da je zbog iznošenja lažnih tvrdnji putem sredstava javnog informisanja o štetnosti vakcina protiv korona virusa saslušano četvoro osumnjičenih.
U odgovoru dodaju da se krivični postupak nastavlja, da su u toku dokazne radnje, a da će nakon toga tužilac doneti odluku o daljem postupanju.
Takođe, navodi se da je Višem sudu u Beogradu predloženo da se osumnjičenima zabrani „sastajanje i komuniciranje sa određenim licima i posećivanje određenih mesta…koja su korišćena za izvršenje krivičnih dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret“.
Ko je osumnjičena Jovana Stojković?
U tužilaštvu za RSE nisu odgovorili ko su osumnjičeni građani, ali je doktorka Jovana Stojković, koja u javnosti zastupa antivakcinaške stavove, 1. aprila objavila da je bila privedena na saslušanje.
U večernjim satima, nakon što je saslušana u tužilaštvu, Stojković se pojavila na protestu ispred Predsedništva Srbije, održanom u znak podrške njoj.
Jovana Stojković, inače doktorka psihijatrije i predsednica desno orijentisanog pokreta „Živim za Srbiju“, izjavila je na tom skupu da „nije normalno da ljudi zbog Tvitera i Fejsbuka budu u zatvoru“, kao i da je „član zakona o dizanju panike besmislen i nedokaziv“.
Inače, u danu kada je Stojković privedena na saslušanje, na Fejsbuk stranici „Pokret Živim za Srbiju – dr Jovana Stojković“ koja ima blizu 60.000 pratilaca, postavljena je fotografija sa logotipom Ministarstva unutrašnjih poslova i porukom da je stranica „oduzeta po nalogu Tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala“.
Premijerka upozorava da se 'laži ne smeju širiti'
Povodom privođenja protivnika vakcina oglasila se premijerka Srbije Ana Brnabić. Ona je izjavila da ljudi ne smeju da se igraju sa vakcinacijom i da šire laži kojima bi mogli da ugroze stepen imunizacije u Srbiji.
„To je nešto što može da košta neke građane i života. Ako je samo jedna osoba, koja je razmišljala da li da se vakciniše, čula te laži, odustala od toga, zarazila se i preminula, to je krivično delo“, rekla je Brnabić 2. aprila za televiziju Pink.
Ona je dodala da je pitanje vakcinacije „pitanje nacionalne državne bezbednosti“.
Prema podacima Vlade Srbije od 30. marta, više od milion građana je primilo obe doze vakcine protiv korona virusa. Deo stručne javnosti, međutim, smatra da vakcinacija protiče sporo i da je nedovoljan broj građana prijavljen za vakcinaciju.
Kako bi se pospešio odziv, u Srbiji su pokrenute i kampanje u koje su se uključile javne ličnosti, Srpska akademija nauka i umetnosti, ali i Srpska pravoslavna crkva.
Vakcinacija u Srbiji
Šta kaže zakon?
Krivični zakonik Srbije širenje dezinformacija sankcioniše članom 343 - Izazivanje panike i nereda.
Krivično delo izazivanja panike i nereda može da ima „lakši“ i „teži“ oblik, pojašnjava advokat Veljko Milić.
„Lakši“ oblik krivičnog dela je kada se iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti ili tvrdnji izaziva panika, teže narušava javni red i mir, ili se značajnije ometa sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Za to je zaprećena novčana ili zatvorska kazna od tri meseca do tri godine zatvora. A za „teži“ oblik krivičnog dela je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. On podrazumeva da se lažne vesti šire putem sredstava javnog informisanja „ili sličnih sredstava“, ili na javnom skupu.
„Znači ne moraju biti samo mediji, mogu biti i sredstva slična medijima, po mom mišljenju to su i društvene mreže. I da se na taj način izaziva panika, teže narušava javni red i mir ili se ometa sprovođenje odluka i mera državnih organa - onda učinilac vrši teži oblik ovog krivičnog dela“, objašnjava Milić.
Advokat objašnjava i ko može da podnese krivičnu prijavu zbog širenja takvih dezinformacija:
„To može da uradi svaki građanin, postoji čak i zakonom propisana dužnost svakog građanina da onog momenta kada sazna za izvršeno krivično delo podnese krivičnu prijavu. To je i pravo i dužnost. I tužilaštvo može da postupa po službenoj dužnosti i samo pokrene postupak. To je mogla isto tako da učini i policija, ukoliko je smatrala da postoji ovo krivično delo i ukoliko je prikupila dokaze za to“, objašnjava Milić.
Prvi korak u dokazivanju krivičnog dela izazivanja nereda i panike je dokazivanje da je nešto lažna vest.
„Ukoliko se ne bi dokazalo da su tvrdnje uhapšenih lažne vesti – nema krivičnog dela“, pojašnjava advokat.
Pored toga, mora se dokazati i šta je posledica prenošenja te lažne vesti.
„Ako je u ovom slučaju vakcinacija građana protiv kovida odluka i mera državnih organa, onda bi trebalo da se dokaže da je lažnim vestima koje šire osumnjičeni osujećeno ili značajnije ometeno sprovođenje vakcinacije“, ukazuje Milić.
'Procesuirati sve koji ugrožavaju zdravlje'
Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da u slučajevima protiv antivaksera policija i tužilaštvo postupaju u skladu sa svojim zakonskim nadležnostima.
„Svi izvršioci krivičnih dela moraju biti procesuirani, posebno kada svojim radnjama izvršenja krivičnih dela ugrožavaju zdravlje ljudi“, navodi se u saopštenju ministarke Popović 1. aprila.
Ministarka pravde je prethodno 25. marta najavila da će tužilaštvima uputiti „poseban apel“ da reaguju na „širenje lažnih vesti“ na društvenim mrežama, ali i u medijima.
Pozivi ministra da se zabrane poruke antivaksera
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar predložio je da se na društvenim mrežama uvede zabrana emitovanja poruka protiv vakcinacije stanovništva, jer kako je rekao, ne postoji nijedan dokaz da se ljudi ne vakcinišu protiv virusa korona.
Odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije 25. marta, ministar je izjavio da antivakserima ne treba davati prostora u medijima i na društvenim mrežama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata u svojim izjavama pozvao građane da ne slušaju lažne vesti o vakcinaciji. On je takođe i nekoliko puta javno najavio da će se vakcinisati, ali se to još uvek nije dogodilo.
Jedan od prvih predstavnika vlasti koji se oglasio nakon saslušanja antivaksera u tužilaštvu bio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. On je izjavio 2. aprila da su osumnjičeni privedeni zbog toga što su širile lažne vesti o vakcinaciji protiv korona virusa, a ne zato što su odlučili da se ne imunizuju.
„Nemate pravo da širite lažne vesti. Neki od njih su lekari, i za mene je neverovatno da neko ko je lekar izaziva takve sumnje. Zamislite neko je lekar, a protiv je vakcinacije“, rekao je Vesić na televiziju Prva 2. aprila.
Borba protiv antivaksera 'ne deluje iskreno'
Stefan Janjić, urednik sajta Fakenews Tragač koji se bavi dekonstrukcijom lažnih vesti, kaže za RSE da bi „voleo da su stavovi domaćih političara iskreni kada govore o vakcinaciji i borbi protiv pseudonauke“.
„Ali sam zaista na neki način rezervisan, jer mi ta borba ne deluje do kraja iskreno i pošteno. Da jeste iskrena i poštena izgledala bi drugačije“, smatra on.
On smatra da bi širenje teorija zavera i pseudonaučnih ideja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom moralo da sankcioniše Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a bilo bi mnogo više vakcinisanih da su se zvaničnici ozbiljnije uključili u kampanju protiv dezinformacija o vakcinama i „ne bismo bili u situaciji da se u ovako strašno polarizujemo“.
Opisuje i kako izgleda izveštavanje o kampanji vakcinacije u Srbiji:
„Vi na Jutjub kanalima nekih tabloidnih listova imate kampanju ’I ja se vakcinišem’, ali kada pogledate te dnevne listove ili televizije vidite da oni suštinski ne mogu protiv sebe. Ne možete preko noći početi da poštujete standarde izveštavanja o nauci, preko noći shvatiti kako odgovorno izveštavati o osetljivim pitanjima“, nabraja Janjić.
Na televizijama, prema rečima urednika Fakenews tragača, gostuju ljudi čija se stručnost često ne proverava, pa tako mesto dobijaju nadrilekari, „Jujtjub šarlatani“ i „antikovid influenseri“ i pravi se nekakva vrsta „lažnog balansa“.
„Ako pričamo o vakcinama, oni tu temu dovedu do jedne vrste apsurda. Postave kao temu emisije ’da li vakcine ubijaju ili ne’ i onda tu obavezno moraju biti dva gosta, jedan koji je za i jedan koji je protiv“, naglašava Janjić.
Šta se u Srbiji pisalo o vakcinama protiv korone?
Dezinformacije o vakcinama koje su se pojavile u javnosti u Srbiji urednik Fakenews tragača je podelio u dve grupe – jedna su tvrdnje za koje lako možete da utvrdite da je reč o neistinama.
„To su dezinformacije koje su se širile u vezi sa ugrađivanjem čipova, vezom 5G tehnologije i vakcina, da su vakcine samo vitamini ili da će vakcine menjati DNK, da će vas ubiti ili da vakcine služe za smanjenje svetske populacije“, nabraja Stefan Janjić.
Sa druge strane su dezinformacije koje su bazirane na „retoričkom modelu“:
„Na primer, neko vam kaže da je ’strašno mnogo’ ljudi dobilo nuspojave na vakcinu AstraZeneka. Vi kada kažete ’strašno mnogo’, ili ’alarmantno’, ne pozivate se na brojeve, na statistiku, na odnos između broja vakcinisanih i broja onih koji su dobili neke neželjene reakcije, već koristite reči koje zvuče pompezno, glomazno i veliko, a ne pozivate se ne podatke“, objašnjava Janjić.
Izazivanje panike - Šta pokazuje sudska praksa?
Republički zavod za statistiku objavljuje godišnje izveštaje o broju prijava, optužnica i presuda za sva krivična dela u Srbiji. Sudska statistika za 2020. godinu, kada je izbila pandemija korona virusa, nije još dostupna na sajtu RZS.
Kakva je bila dosadašnja sudska praksa za krivično delo izazivanje panike i nereda može se uočiti iz podataka za 208. i 2019. godinu. U 2018. godini 25 građana je prijavljeno za izazivanje panike i nereda. Doneto je šest sudskih presuda.
Godinu dana kasnije, prijavljena su 42 lica, a donete su dve presude za izazivanje panike i nereda – u jednoj je okrivljeni dobio uslovnu kaznu, u drugoj kaznu kućnog pritvora.
„Vidimo da je mnogo veći broj onih lica koja su prijavljena za ovo krivično delo, od onih koja su osuđena. To samo po sebi ne znači da je tužilaštvo odbacilo krivične prijave, nego znači i to da možda krivični postupci i dalje nisu završeni, ili da možda zaista nije bilo elemenata krivičnog dela, jer krivičnu prijavu može svako poslati“, kaže Milić.
Advokat napominje i da je ovo krivično delo „prilično teško“ dokazivo:
„To teže narušavanje javnog reda ili mira ili značajnije ometanje sprovođenja mera i odluka državnih organa nisu neki lako proverljivi standardi“, smatra Milić.
Pritvor zbog širenja lažnih vesti o koroni
Tokom pandemije korona virusa u Srbiji su zabeležena privođenja zbog širenja lažnih vesti koje su izazivale strah i paniku, a mediji su prenosili policijska saopštenja u vezi sa ovim slučajevima.
Primera radi, nekoliko dana po proglašenju epidemije u Srbiji i uvođenja vanrednog stanja, 20. marta 2020. godine, policija je saopštila da je u Loznici priveden građanin koji se sumnjičio da je na jednoj društvenoj mreži iznosio netačne informacije u vezi sa korona virusom. Njemu je bio određen pritvor do mesec dana.
Policija u Kladovu je, takođe 20. marta prošle godine, podnela krivičnu prijavu protiv građanina osumnjičenog je da na jednoj društvenoj mreži izneo netačne informacije da je voće i povrće koje se prodaje po marketima zaraženo korona virusom. RSE nije uspeo da utvrdi da li su ovi slučajevi dobili sudski epilog, odnosno da li su okončani pred sudom.
Facebook Forum