Pod pokroviteljstvom Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, u Beogradu je počelo dvodnevno zasedanje posvećeno izgradnji mira u državama bivše Jugoslavije.
Sa ciljem da se pospeši politički dijalog između zemalja regiona, na ovom skupu bi trebalo da budu razmotreni načini za ohrabrivanje napora pri pomirenju, kao na primer – utvrđivanje mogućnosti za uspostavljanje trans-nacionalne komisije za istinu, uspostavljanje pravde za ratne zločine, kao i ispitivanje uloge evropskih integracija kao mehanizma za dijalog.
Koliko iskustva evropskih zemalja i otvorena podrška evropskih parlamentaraca mogu da doprinesu procesu pomirenja na teritoriji bivših jugoslovenskih zemalja pitanje je koje smo postavili švedskom diplomati Bjornu fon Sidou (Bjorn von Sidow), predsedavajućem Komiteta za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
“To iskustvo bi moglo da bude od velike pomoći u tom procesu. Ono što mi radimo na ovom sastanku u Beogradu je prava politika koja pokazuje – kako raspravljati, kako doći do konsenzusa, shvatiti šta je konflikt. Neophodno je pronaći rešenja. Mislim da politčki predstavnici, biračko telo i građani na Balkanu mogu to otkriti na ovakvim sastancima,“ kazao je on.
"Uloga Saveta Evrope je odlučujuća i neophodno je da napravimo projekte i nađemo način da se na ovim prostorima više govori o mogućnostima obnove kulturne tolerancije i pomirenja", smatra Dragoljub Mićunović, šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Na putu ka pomirenju, kaže Mićunović, veliku ulogu bi mogla da odigra izgradnja novog evropskog identiteta.
“Ako bismo imali u izgledu stvaranje jednog evropskog identiteta u koji bi bile ugrađene humane vrednosti tolerancije, ravnopravnosti, poštovanja, šanse svima, onda bi to, očigledno, mogao da bude jedan cilj, jedan ideal koji bismo suprostavljali uskogrudim, lažnim, opasnim, malim mitovima koji zlouoptrebljavaju ljude. Naravno, jedan korak odatle ka fanatizmu uvek je lak,” kaže Mićunović, napominjući da je ulazak u Evropsku uniju ideal koji bi kod naroda regiona, ako bi postao izgledan "stavio u drugi plan sve rivalitete, mržnje i netolerancije.”
“Evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana pomaže celom regionu da ostane na putu mira i stabilnosti, a ona istovremeno označava i put ka ekonomskom razvoju i napretku jugoistočne Evrope”, smatra predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.
Sledeći korak je dijalog
Na naše pitanje – koliko zemlje regiona same mogu da pomognu na putu pomirenja, i koji bi model bio najprihvatljiviji za izgradnju novih odnosa - Slavica Đukić Dejanović kaže:
“Upravo ono što nas je možda i razdvajalo u nekoj bliskoj prošlosti, tendencija da se na jedan neprimeren način reše različita mišljenja, treba da pređe u svoju suprotnost. Mislim da negovanje zajedničkih intersa ove regije, ekonomskih, kulturnih, i drugih, treba da bude motiv da se zajedništvo i tolerancija različitosti koriste kao prednost, a ne kao razlog za sukobe.”
To su, po Slavici Đukić Dejanović verovatni modeli, ali takođe smatra da bi ovaj prostor mogao da iznedri i nešto specifično.
“Prostor bivše Jugoslavije može da iznedri i nešto što je sasvim autentično, s obzirom da smo toliko dugo živeli u zajedničkoj državi,” rekla je ona.
Bjorn fon Sidou objašnjava kako na predstojeće korake gledaju u evropskim krugovima.
“Danas nema vojnih pretnji i to je, naravno, velilki pozitivan pomak. Sledeći korak je dijalog. Dijalog je taj koji dovodi do pomirenja i pronalaženja istine o tome šta se, zaista, dešavalo u nedavnoj prošlosti”, kazao je on.
RSE: Da li smatrate da ima dovoljno politčke volje da se iskreno krene u toja proces?
Fon Sidou: Možda ne! Želja svih organizovanih političkih snaga na Balkanu da se pridruži Evropskoj uniji je vema važan faktor. Međutim, da to nije slučaj, nisam siguran da bi bilo dovoljno političke volje.
Sa ciljem da se pospeši politički dijalog između zemalja regiona, na ovom skupu bi trebalo da budu razmotreni načini za ohrabrivanje napora pri pomirenju, kao na primer – utvrđivanje mogućnosti za uspostavljanje trans-nacionalne komisije za istinu, uspostavljanje pravde za ratne zločine, kao i ispitivanje uloge evropskih integracija kao mehanizma za dijalog.
Koliko iskustva evropskih zemalja i otvorena podrška evropskih parlamentaraca mogu da doprinesu procesu pomirenja na teritoriji bivših jugoslovenskih zemalja pitanje je koje smo postavili švedskom diplomati Bjornu fon Sidou (Bjorn von Sidow), predsedavajućem Komiteta za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
“To iskustvo bi moglo da bude od velike pomoći u tom procesu. Ono što mi radimo na ovom sastanku u Beogradu je prava politika koja pokazuje – kako raspravljati, kako doći do konsenzusa, shvatiti šta je konflikt. Neophodno je pronaći rešenja. Mislim da politčki predstavnici, biračko telo i građani na Balkanu mogu to otkriti na ovakvim sastancima,“ kazao je on.
"Uloga Saveta Evrope je odlučujuća i neophodno je da napravimo projekte i nađemo način da se na ovim prostorima više govori o mogućnostima obnove kulturne tolerancije i pomirenja", smatra Dragoljub Mićunović, šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana pomaže celom regionu da ostane na putu mira i stabilnosti, smatra Slavica Đukić Dejanović.
Na putu ka pomirenju, kaže Mićunović, veliku ulogu bi mogla da odigra izgradnja novog evropskog identiteta.
“Ako bismo imali u izgledu stvaranje jednog evropskog identiteta u koji bi bile ugrađene humane vrednosti tolerancije, ravnopravnosti, poštovanja, šanse svima, onda bi to, očigledno, mogao da bude jedan cilj, jedan ideal koji bismo suprostavljali uskogrudim, lažnim, opasnim, malim mitovima koji zlouoptrebljavaju ljude. Naravno, jedan korak odatle ka fanatizmu uvek je lak,” kaže Mićunović, napominjući da je ulazak u Evropsku uniju ideal koji bi kod naroda regiona, ako bi postao izgledan "stavio u drugi plan sve rivalitete, mržnje i netolerancije.”
“Evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana pomaže celom regionu da ostane na putu mira i stabilnosti, a ona istovremeno označava i put ka ekonomskom razvoju i napretku jugoistočne Evrope”, smatra predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.
Sledeći korak je dijalog
Na naše pitanje – koliko zemlje regiona same mogu da pomognu na putu pomirenja, i koji bi model bio najprihvatljiviji za izgradnju novih odnosa - Slavica Đukić Dejanović kaže:
“Upravo ono što nas je možda i razdvajalo u nekoj bliskoj prošlosti, tendencija da se na jedan neprimeren način reše različita mišljenja, treba da pređe u svoju suprotnost. Mislim da negovanje zajedničkih intersa ove regije, ekonomskih, kulturnih, i drugih, treba da bude motiv da se zajedništvo i tolerancija različitosti koriste kao prednost, a ne kao razlog za sukobe.”
To su, po Slavici Đukić Dejanović verovatni modeli, ali takođe smatra da bi ovaj prostor mogao da iznedri i nešto specifično.
“Prostor bivše Jugoslavije može da iznedri i nešto što je sasvim autentično, s obzirom da smo toliko dugo živeli u zajedničkoj državi,” rekla je ona.
Želja svih organizovanih političkih snaga na Balkanu da se pridruži Evropskoj uniji je vema važan faktor. Međutim, da to nije slučaj, nisam siguran da bi bilo dovoljno političke volje, ocenjuje Bjorn fon Sidou.
Bjorn fon Sidou objašnjava kako na predstojeće korake gledaju u evropskim krugovima.
“Danas nema vojnih pretnji i to je, naravno, velilki pozitivan pomak. Sledeći korak je dijalog. Dijalog je taj koji dovodi do pomirenja i pronalaženja istine o tome šta se, zaista, dešavalo u nedavnoj prošlosti”, kazao je on.
RSE: Da li smatrate da ima dovoljno politčke volje da se iskreno krene u toja proces?
Fon Sidou: Možda ne! Želja svih organizovanih političkih snaga na Balkanu da se pridruži Evropskoj uniji je vema važan faktor. Međutim, da to nije slučaj, nisam siguran da bi bilo dovoljno političke volje.
