Poslednji samit Evropske unije, kada Makedonija i pored pete po redu preporuke Evropske komisije, nije dobila datum za početak pristupnih pregovora, otvorio je prostor za nove predloge o tome kako treba nastaviti na putu ka evrointegracijama. Neke opozicione partije smatraju da se lek treba tražiti kroz usvajanje domaće strategije za deblokiranje ovog procesa.
Profesor Stevo Pendarovski, koji je predsednik Saveta za vanjsku politiku opozicionog Socijaldemokratskog saveza, kaže da je ako se već ulazi u turski scenario, sada pravo vreme da se sazovu relevantni politički subjekti u zemlji da se dogovore.
“Prvo, da li Makedonija ostaje na tom putu ili možda treba da se dogovori alternativa, plan “B” sa jednim opštim konsenzusom. Ukoliko ostaje, koliko daleko država, narod, svi mi, možemo ići u postizanju eventualnog kompromisa da bi ušli u integracije, a da pri tome ne izgubimo najvažnije posebnosti makedonskog naroda, o kojima, pretpostavljam, niko normalan ne želi da pregovara”, kaže Pendarovski.
Sledeći korak treba biti odgovor na pitanje do koje tačke treba ići i koje su makedonske crvene linije, dodaje Pendarovski.
Za Ermiru Mehmeti iz Demokratske unije za integraciju, partije Albanaca u Vladi, nije bitno kako bi se to nazvalo, ali da je došlo vreme za nekakvo osveženje u evropskoj agendi:
“Možda u 2014. trebamo napraviti nekakvu reevaluaciju pozicija, stavova i da pogledamo kako ćemo dalje u ovom pravcu”, konstatuje Mehmeti.
Bivši ambasador Risto Nikovski ne vidi zašto bi bio potreban nekakav novi dokument u vezi sa integracijama, jer oko ove agende postoji usaglašenost političkih faktora u zemlji, a sa druge strane problem je, kao što kaže, sadržan u sporu o imenu države, pa prema tome jasno je da se usaglašenost treba postići samo oko ovog pitanja:
“Poslednji evropski samit je definitivno pokazao i potvrdio da politika Brisela ostaje i da nemaju nikakvu nameru da je menjaju. Svi napori se mogu usmeriti u tom pravcu i tražiti makar minimalni konsenzus o tom pitanju”, navodi Nikovski.
“Bilo kakav dokument u kome ćemo nuditi rešenja može devalvirati našu poziciju”, kaže Nikovski, te dodaje da se “treba dogovoriti oko toga kako da zadržimo ime”.
Dosadašnji predlozi i potezi se svode na političku retoriku za skupljanje dnevnopolitičkih poena, ističe profesor Pendarovski i baš zato se, konstatuje “trebamo dogovoriti kao država da se o ovom pitanju politički oponenti neće raspravljati”. Mora se, dodaje, “izdići na nivo pitanja najvišeg državnog interesa, nešto nalik ponašanju grčke strane”.
“Zato mislim da se najpre trebaju napraviti razgovori lidera opozicije i vlasti, bez prisustva javnosti, ne u smislu da se nešto sakrije, već da bi se napravio jedan džentlmenski dogovor da na tom pitanju niko neće dobivati i gubiti poene, jer je pitanje nadpartijsko”, smatra Pendarovski.
Ipak, svi upućeni su skeptični da se u ovakvoj političkoj klimi može postići nekakav konsenzus o bilo kom pitanju, pa i u vezi evrointegracija.
Profesor Stevo Pendarovski, koji je predsednik Saveta za vanjsku politiku opozicionog Socijaldemokratskog saveza, kaže da je ako se već ulazi u turski scenario, sada pravo vreme da se sazovu relevantni politički subjekti u zemlji da se dogovore.
“Prvo, da li Makedonija ostaje na tom putu ili možda treba da se dogovori alternativa, plan “B” sa jednim opštim konsenzusom. Ukoliko ostaje, koliko daleko država, narod, svi mi, možemo ići u postizanju eventualnog kompromisa da bi ušli u integracije, a da pri tome ne izgubimo najvažnije posebnosti makedonskog naroda, o kojima, pretpostavljam, niko normalan ne želi da pregovara”, kaže Pendarovski.
Sledeći korak treba biti odgovor na pitanje do koje tačke treba ići i koje su makedonske crvene linije, dodaje Pendarovski.
Za Ermiru Mehmeti iz Demokratske unije za integraciju, partije Albanaca u Vladi, nije bitno kako bi se to nazvalo, ali da je došlo vreme za nekakvo osveženje u evropskoj agendi:
“Možda u 2014. trebamo napraviti nekakvu reevaluaciju pozicija, stavova i da pogledamo kako ćemo dalje u ovom pravcu”, konstatuje Mehmeti.
Bivši ambasador Risto Nikovski ne vidi zašto bi bio potreban nekakav novi dokument u vezi sa integracijama, jer oko ove agende postoji usaglašenost političkih faktora u zemlji, a sa druge strane problem je, kao što kaže, sadržan u sporu o imenu države, pa prema tome jasno je da se usaglašenost treba postići samo oko ovog pitanja:
“Poslednji evropski samit je definitivno pokazao i potvrdio da politika Brisela ostaje i da nemaju nikakvu nameru da je menjaju. Svi napori se mogu usmeriti u tom pravcu i tražiti makar minimalni konsenzus o tom pitanju”, navodi Nikovski.
“Bilo kakav dokument u kome ćemo nuditi rešenja može devalvirati našu poziciju”, kaže Nikovski, te dodaje da se “treba dogovoriti oko toga kako da zadržimo ime”.
Dosadašnji predlozi i potezi se svode na političku retoriku za skupljanje dnevnopolitičkih poena, ističe profesor Pendarovski i baš zato se, konstatuje “trebamo dogovoriti kao država da se o ovom pitanju politički oponenti neće raspravljati”. Mora se, dodaje, “izdići na nivo pitanja najvišeg državnog interesa, nešto nalik ponašanju grčke strane”.
“Zato mislim da se najpre trebaju napraviti razgovori lidera opozicije i vlasti, bez prisustva javnosti, ne u smislu da se nešto sakrije, već da bi se napravio jedan džentlmenski dogovor da na tom pitanju niko neće dobivati i gubiti poene, jer je pitanje nadpartijsko”, smatra Pendarovski.
Ipak, svi upućeni su skeptični da se u ovakvoj političkoj klimi može postići nekakav konsenzus o bilo kom pitanju, pa i u vezi evrointegracija.
