Dostupni linkovi

Kada je žrtva kriva: Rodna pristrasnost sudova u Tadžikistanu i Kirgistanu


Parvin Džahongiri (desno) kaže da je iznela svoju priču da mlade žene ne bi ćutale o nasilju ili uznemiravanju na radnom mestu.
Parvin Džahongiri (desno) kaže da je iznela svoju priču da mlade žene ne bi ćutale o nasilju ili uznemiravanju na radnom mestu.

Piše: Bruce Pannier

Dva nedavna sudska slučaja, jedan u Tadžikistanu, a drugi u Kirgistanu, ponovo su ukazali na diskriminaciju žena na sudovima u centralnoj Aziji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Tadžikistanski sud 27. oktobra je mladu modnu dizajnerku Parvin Džahongiri proglasio krivom za klevetu, dok je dnevni list Večernji Dušanbe (Večerka) proglašen krivim za klevetu zbog objavljivanja njene priče o verbalnom i fizičkom zlostavljanju.

Kriva za klevetu

Džahongiri je u maju 2019. predstavila svoju novu modnu liniju "Devica" na prolećnoj i letnjoj kolekciji Tadžikistan Fashion Week. Njen stil je opisan kao "ulično neobavezan, posebno za žene bez predrasuda koje postavlja društvo".

Njen rad impresionirao je direktora Tadžikistan Fashion Week Tohira Ibragimova i on je pozvao mladu dizajnerku da sarađuje s njim na stvaranju izložbenog salona T&Z u kojem bi bila predstavljena njena odeća.

"Nikad nisam bila tako blizu (ostvarenju) svog sna", priseća se ona.

Džahongiri je, međutim, rekla da je Ibragimov od prvog dana saradnje iznosio uvrede na njen račun, koristio nepristojan rečnik, pretio joj, bacao stvari na nju, pa čak i pretio da će je silovati.

Nezavisni informativni portal Večerka objavio je 6. aprila priču Džahongiri koja je iznela optužbe protiv Ibragimova, dodajući da ju je ponekad vređao i ponižavao pred klijentima.

Izložbeni salon je prihvatio porudžbine za oko 40 novih odevnih predmeta koje je Džahongiri trebalo da napravi, pored toga što je imala svoj posao. U tekstu u Večerki je priznala je da nije znala da li će imati dovoljno vremena da radi i na novim porudžbinama i svojoj kolekciji.

Ibragimov je 13. marta rekao Džahongiri da radi sporo. "Počeo je da me ponižava, rekao mi da sam spora, da ne znam ništa da radim... i da on sav posao može da uradi za dva sata."

Posle toga, rekla je Džahongiri, ona je bacila materijal i rekla mu: "Šij sam!"

Džahongiri je rekla da ju je Ibragimov zgrabio za gušu i pribio uza zid. Rekla je da je rođak Ibragimova morao da ih razdvoji.

Dala je otkaz i kasnije rekla za RSE da je svoju priču ispričala Večerki da se mlade žene ne bi plašile ili ćutale o nasilju ili uznemiravanju na radnom mestu.

Ibragimov je tužio Džahongiri za klevetu rekavši da su njene optužbe narušile njegovu reputaciju. Takođe je za klevetu tužio Večerku, iako je dnevni list kontaktirao Ibragimova i njegove izjave uneo u tekst.

Ibragimov je rekao Večerki da je Džahongiri radila sporo i da je modni projekat gubio novac. Takođe je priznao da je "zahtevan", navodeći da "to znaju svi" s kojima je radio.

Okružni sud Firdavsi presudio je u korist Ibragimova i naložio Džahongiri i Večerki da plate po 2.000 somona (oko 200 evra), za koje je Ibragimov rekao da će dati u dobrotvorne svrhe.

Džahongiri i Večerka planiraju da se žale na presudu.

U nedavnom članku za Diplomat, međunarodni portal za vesti i politiku, šef Internjuza (Internews) u Tadžikistanu Vadim Sadonšojev rekao je da je presuda protiv Džahongiri i Večerke postavila presedan koji će odvratiti nezavisne medije od izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju.

Kriva zbog samoodbrane?

Dvadesetdevetogodišnja Gulnara Pasanova živi na jugu Kirgistana i kaže da je bila žrtva porodičnog nasilja. Ona kaže da ju je 18 godina stariji suprug tukao i mučio nekoliko godina.

Pasanova kaže da ju je suprug napao 19. novembra 2019. pošto je popio puno alkohola.

"To nije bio prvi put da je muž napao Pasanovu. Sudski medicinski pregled 2019. pokazao je tragove prethodnog fizičkog zlostavljanja", naveo je Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW).

Ovog puta, kaže Pasanova, suprug joj je pretio, udario je i bacio nož na nju. Pasanova je uzela metalnu šipku i udarila muža u glavu, onesvestivši ga.

Pasanova je pozvala hitnu pomoć, ali je suprug preminuo u bolnici.

Pasanova je privedena na sahrani svog supruga i, dok je bila u pritvoru, priznala da ga je udarila metalnom šipkom, ali je rekla da je to učinila u samoodbrani.

Gradski sud u Ošu u martu je Pasanovu proglasio krivom za nanošenje teških telesnih povreda i osudio je na devet godina zatvora.

Kluni fondacija za pravdu (Clooney Foundation for Justice – CFJ) pratila je suđenje i pomogla Pasanovoj da uloži žalbu u kojoj se navodi da je "prvostepeni sud prekršio prava gospođe Pasanove odbijanjem njenog zahteva za pozivanje svedoka koji mogu da potvrde njeno svedočenje u vezi s prethodnim zlostavljanjem u porodici i govore o njenom mentalnom stanju u vreme incidenta".

Ročište za žalbu bilo je 17. juna i sud je potvrdio presudu, mada je smanjio kaznu za tri godine "u okviru opšte amnestije zatvorenika".

CFJ je, međutim, naveo da je apelacioni sud "zaključio da 'nije dokazana činjenica da je okrivljena... prethodno bila izložena porodičnom nasilju i da se kao rezultat branila (te noći)'".

U saopštenju CFJ-a se dodaje da je "gospođa Pasanova upravo to nastojala da dokaže na suđenju i da joj je uskraćena mogućnost da to uradi". Takođe je ukazano da je "tužilac uvredama prekinuo 'svedočenje gospođe Pasanove i nastojao da je prikaže kao lošu i nezahvalnu suprugu'".

Američka advokatska komora je zajedno sa CFJ-om pratila slučaj Pasanove i navela da su postupak protiv nje pratila "ozbiljna kršenja pravičnog suđenja".

Između ostalog, "Pasanova je tokom sudskog postupka bila zatvorena u metalni kavez" i "bila primorana da trpi neprekidne uvrede i psovke koje su joj upućivali rođaci gospodina Isakova".

Rođaci njenog supruga žalili su se na smanjenje kazne i tražili od Vrhovnog suda da izrekne maksimalnu kaznu od 10 godina.

Vrhovni sud počeo je saslušanje o slučaju 22. oktobra.

"Kada žene prijave slučajeve porodičnog nasilja, zlostavljači se retko kažnjavaju", naveo je HRW. Takođe je uputio na svoj izveštaj od letos, kada je jedan čovek u Kirgistanu snimljen na videu kako šamara svoju ženu i poliva je vodom, dok je tera da nosi teret guma i cigli.

Kako se navodi u izveštaju, suprug optužen za "surovo ponašanje" posle "tri dana suđenja izašao je slobodan".

Ovo su samo dve priče iz dve zemlje, ali postoji niz drugih poput njih i jedna stvar koja ih povezuje je svesno saučešće sudova zemalja centralne Azije u nametanju odgovornosti ženama koje su, pošto su ih muškarci maltretirali ili zlostavljali, uzvratile ili javno govorile o tome.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG