Odluka da članovi vladajuće Srpske napredne stranke više ne smeju gomilati plaćene javne funkcije, otvorila je pitanje radi li se pokušaju razlaza sa partokratijom u Srbiji?
Sistemom koji javna preduzeća pretvara u partijski plen, a istovremeno od zaposlenih stvara disciplinovanu glasačku mašineriju.
Jedan funkcioner – jedna plaćena funkcija. To je najzvučnija poruka koju je Aleksandar Vučić premijer Srbije i lider stranke oko koje je okupljena vladajuća koalicija u Srbiji saopštio javnosti i svojim stranačkim kolegama na poslednjem Glavnom odboru Srpske napredne stranke. Promene neće zaobići ni to partijsko telo, što Vučić objašnjava potrebom dolaska novih ljudi sa više energije.
"Ono što smo pokušali da nametnemo, a nije u potpunosti uspelo, to je drugačiji odnos i promena svesti o kojoj smo toliko govorili. To nismo uspeli kod sebe najpre da promenimo.", rekao je Vučić
Njegove najave, osim čišćenja sopstvenih redova zvuče i kao pokušaj demontaže partokratskog sistema. U Srbiji to podrazumeva gomilanje funkcija u raznim upravnim, nadzornim i izvršnim odborima javnih preduzeća što garantuje ogromne finansijske naknade, ali i zapošljavanje po političkoj pripadnosti “zaslužnih” stranačkih kadrova.
Svoju poruku Vučić je uputio gotovo istovremeno kada je Vlado Batnožić, član naprednjaka i direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnica Srbije” javno priznao da je zaposlio između 40 i 50 kadrova naprednjaka. O tome međutim, kada smo ga pozvali, Batnožić nije želeo da govori.
Partijska, pa radna knjižica
To je samo jedna od potvrda o nameštanju konkursa i stranačkom zapošljavanju – o čemu se u Srbiji govori glasno, ali bez efekta. Previše često građani su slušali o depolitizaciji javnih preduzeća, pogotovo tokom preduzbornih kampanja, koja je i dalje najčešće samo puka fraza.
Model po kome bi politička stranka kontrolisala svoje članove i njihov učinak na javnim funkcijama, mogao bi biti koristan, ali i suvišan kada bi se u potpunosti poštovali konkursi za izbore direktora javnih preduzeća, objašnjava Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Stranačka kontrola ne sme zameniti institucionalnu, smatra Nenadić.
“Funkcije poput direktora javnih preduzeća ne bi ni trebalo da budu stranačka stvar. Trebalo bi da se okončaju konkursi da se na njima izaberu ljudi nezavisno od svoje partijske pripadnosti ili povezanosti i onda ni SNS, ni bilo koja druga stranka ne bi imala razloga da o tim direktorima raspravlja. U slučajevima kada se politički funkcioner nemarno odnosi prema javnim sredstvima ili zloupotrebi svoju funkciju, onda stranka nije jedina koja za to treba da se pita i smena svakako nije jedina sankcija, već postoje i drugi mehanizmi.”, kaže Nenadić.
„Partijska pa radna knjižica“ dominantan je princip u Srbiji počevši od devedesetih godina koji je najvidljiviji u javnom sektoru u kome radi skoro desetina čitave populacije Srbije. Samo taj glomazni sistem koji broji oko 750 000 zaposlenih, prema ne tako davno iznetim Vučićevim tvrdnjama, poreske obveznike u Srbiji godišnje košta više desetina miliona evra.
Mnogima je koristio kao oruđe za ostanak na vlasti i formiranje disciplinovane glasačke mašinerije. Zato ga je se teško odreći, smatra ekonomski novinar Miša Brkić.
“Političar koji hoće da sprovede reforme u Srbiji, ono što prvo treba da uradi jeste da razmontira sistem na kome je do sada sedeo. Nema nikakvih reformi dok sistem koji generiše partokratiju, korupciju, nerad, dakle sve to treba uništiti i napraviti potpuno novi sistem. U jednom društvu parazita i interesnih grupa naravno da postoje veliki otpori. U njih spada i partijska birokratija nižeg, srednjeg i visokog nivoa. Nabrajajući sve protivnike reformi, čovek prosto ne može da preskoči delove partije koju vodi gospodin Vučić.”, smatra Brkić
Prazna obećanja vode u kompromitaciju
Poruka koju je javnosti uputio Alekandar Vučić može se razumeti i kao potencijalno delotvorno upozorenje za sve one koji imaju aspiracije prema javnim funkcijama, bilo da se radi o kadrovima naprednjaka, ili nekih drugih stranaka, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.
Ipak, ukoliko se ispostavi da je reč samo o praznom obećanju, kompromitovaće aktuelnog premijera i lidera SNS-a, objašnjava Čupić.
“Na primer poziv tajkunima za javna preduzeća. Mislim da je to jako pogrešno. Kakvi tajkuni? Prvo da preispitamo njihovu imovinu kako je nastala. A ako bi se ovo što je najavljeno u sledećih nekoliko meseci pokazalo prvo na najkrupnijim mestima ministarstva, državna preduzeća, javni servis, javne institucije, da se dovedu najkvalifikovaniji ljudi onda će to polako ići ta piramida na dole. Kad je u pitanju vlast, vi morate na vrhu vlasti da pokažete visoke kriterijume kada polazite u neke mere koje treba da sprovedete. Na osnovu toga će sve ići do lokalnih nivoa.”, smatra Čupić.
Kada bi se moglo očekivati da najveći broj konkursa za posao u Srbiji prestanu da budu farsa, ali i da se najčešće unapred zna da će biti izabrani stranački favoriti? Novinar Miša Brkić, s obzirom na to kojim tempom se sprovode reforme u Srbiji, nije preveliki optimista da će to skoro dogoditi.
“Gospodin Vučić već dugo govori o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a vidim da Evropska komisija kao prvi zahtev i dalje spominje borbu protiv korupcije. Dakle, ili je korupcija toliko velika da Vučić nije dosad uspeo da je iskoreni, ili je možda samo pričao, a malo radio. Druga paralela je kada je rekao da će nova Vlada do juna doneti rebalans budžeta. Evo nas, tu smo gde smo, a rebalansiranog budžeta još nema. Dakle, tek protokom vremena možemo da sudimo da li neko ima dobre namere, ili je to samo politička retorika", zaključuje ekonomski novinar Miša Brkić.
