Rešavanje problema i stvaranje zadovoljavajućih uslova za život, obaveza je svakog političara, smatraju mladi na Kosovu. Na pragu prevremenih parlamentarnih izbora, upitali smo ih, šta bi oni, da su političari, promenili u zemlji.
Jeton Ljatifi, student Ekonomskog fakulteta u Prištini, kaže da je u zemlji dosta problema kojima je potrebno da se ozbiljnije pristupi, a da ima neku rukovodeću poziciju, kaže da bi pod hitno reagovao na unapređenju obrazovanog sistema, i njegovo ‘čišćenje’ od nepotizma i korupcije. Tvrdi da je nesprovođenje zakona glavni uzrok svih problema.
„Toliko je puno problema nastalo poslednjih godina, da je veoma teško znati odakle početi sa rešavanjem. Ali, iako nisam pravnik, znam veoma dobro značaj vladavine zakona i kada tako nešto ne postoji. Na Kosovu upravo nema toga, a to je temelj jedne države“, kaže Jeton.
I Ljabinot Vunići, student Univerziteta Prištine, ocenjuje da je sprovođenje zakona najslabija tačka države. To je uočljivo i kada se radi o izgradnji, što je njegova struka.
„Zakoni o izgradnji se ne sprovode. Svašta se gradi, ili kompanije koje dobiju projekte nemaju adekvatne inženjere. Nema kvalitetnog nadgledanja i to mora da se prekine. Velika je potreba da se poboljša i sektor obrazovanja i zdravstva. Ali, u zemlji gde postoji vladavine prava, onda su i zdravstvo i obrazovanje na zadovoljavajućem nivou, a omladina od svega toga dobija“, kaže Ljabinot.
Platura Haziri, maturantkinja, kaže da kada bi imala vlast, prvo što bi uradila jeste povećanje bezbednosti po školama.
„Ima onih koji ulaze po školama a koji nisu ni učenici, i tako uzrokuju probleme, pa čak i ubistva“, kaže ona.
Flamur Atifaj, student ekonomskog fakulteta, ocenjuje da na Kosovu treba da se promeni pristup politici i politički mentalitet uopšte. Da je političar, kaže da bi se bavio onim u šta se najbolje razume.
„Na Kosovu, od posle rata nastala je neoliberalna privatizacija, gde su se sve fabrike i svi resursi privatizovali, ili je taj proces u toku. Potrebno je promena i ekonomija mora da se bazira na proizvodnji, da se više investira u poljoprivredu, u razvoj fabrika i otvaranju novih radnih mesta“, kaže Flamur.
Sprečavanje korupcije i poboljšanje života za mlade su glavni prioriteti za Škeljzena Aljiua, studenta Filološkog fakulteta.
„Pokušao bih da mlade koji idu van zemlje vratim na Kosovo i pružim im posao. Ovde je siromaštvo veoma rasprostranjeno, i radio bih za boljitak naše zemlje, za građane Kosova. O tome trebaju da počnu da razmišljaju i ovi koji su na vlast“, kaže on.
Jeton Ljatifi, student Ekonomskog fakulteta u Prištini, kaže da je u zemlji dosta problema kojima je potrebno da se ozbiljnije pristupi, a da ima neku rukovodeću poziciju, kaže da bi pod hitno reagovao na unapređenju obrazovanog sistema, i njegovo ‘čišćenje’ od nepotizma i korupcije. Tvrdi da je nesprovođenje zakona glavni uzrok svih problema.
„Toliko je puno problema nastalo poslednjih godina, da je veoma teško znati odakle početi sa rešavanjem. Ali, iako nisam pravnik, znam veoma dobro značaj vladavine zakona i kada tako nešto ne postoji. Na Kosovu upravo nema toga, a to je temelj jedne države“, kaže Jeton.
I Ljabinot Vunići, student Univerziteta Prištine, ocenjuje da je sprovođenje zakona najslabija tačka države. To je uočljivo i kada se radi o izgradnji, što je njegova struka.
„Zakoni o izgradnji se ne sprovode. Svašta se gradi, ili kompanije koje dobiju projekte nemaju adekvatne inženjere. Nema kvalitetnog nadgledanja i to mora da se prekine. Velika je potreba da se poboljša i sektor obrazovanja i zdravstva. Ali, u zemlji gde postoji vladavine prava, onda su i zdravstvo i obrazovanje na zadovoljavajućem nivou, a omladina od svega toga dobija“, kaže Ljabinot.
Platura Haziri, maturantkinja, kaže da kada bi imala vlast, prvo što bi uradila jeste povećanje bezbednosti po školama.
„Ima onih koji ulaze po školama a koji nisu ni učenici, i tako uzrokuju probleme, pa čak i ubistva“, kaže ona.
Flamur Atifaj, student ekonomskog fakulteta, ocenjuje da na Kosovu treba da se promeni pristup politici i politički mentalitet uopšte. Da je političar, kaže da bi se bavio onim u šta se najbolje razume.
„Na Kosovu, od posle rata nastala je neoliberalna privatizacija, gde su se sve fabrike i svi resursi privatizovali, ili je taj proces u toku. Potrebno je promena i ekonomija mora da se bazira na proizvodnji, da se više investira u poljoprivredu, u razvoj fabrika i otvaranju novih radnih mesta“, kaže Flamur.
Sprečavanje korupcije i poboljšanje života za mlade su glavni prioriteti za Škeljzena Aljiua, studenta Filološkog fakulteta.
„Pokušao bih da mlade koji idu van zemlje vratim na Kosovo i pružim im posao. Ovde je siromaštvo veoma rasprostranjeno, i radio bih za boljitak naše zemlje, za građane Kosova. O tome trebaju da počnu da razmišljaju i ovi koji su na vlast“, kaže on.
