Na izgradnji deonice gasovoda Južni tok kroz Srbiju, dugoj 425 kilometra, trebalo bi da bude uposleno 100.000 radnika iz srpskih građevinskih kompanija, proizvođača opreme i preduzeća uslužnih delatnosti.
To je prvi dobitak koji ekonomisti vide od ovog trans-nacionalnog projekta koji vodi od Rusije do srednjeevropskih zemlja Unije. Pored toga, kaže Jelica Putniković, iz Balkan magazina, najveća dugoročna korist je energetska sigurnost:
„Sa Južnim tokom Srbija postaje gasno čvorište jer će iz Srbije ići dva kraka - jedan ka Hrvatskoj, a jedan ka Republici Srpskoj. Srbija inače koristi ruski gas, koji nam sada stiže preko Mađarske, a pošto nam Mađarska naplaćuje skupe takse za tranzit, izgradnjom Južnog toka, Srbija dobija jeftiniji gas za iznos te takse, koja sad čini oko 10 odsto cene tranzita", ocenjuje Jelica Putniković.
Ovaj gasovod, koji domaći političari nazivaju prvim mega infrastukturnim projektom posle hidroelektrane Đerdap 1, izgrađene davne 1970. godine i temeljem razvoja ekonomije, u Srbiju će iz Bugarske ulaziti kod Zaječara, a izlaziti u blizini Subotice u Mađarsku. Radovi na terenu trebalo bi da počnu u februaru 2014., a ovih dana svečani početak izgradnje označen je zavarivanjem prvog spoja cevi u Šajkašu kod Zrenjanina.
Kolike nade vlast polaže u ovaj projekat, tom prilikom, pred čelnicima ruskom Gazproma, pokazala je ministarka energetike Zorana Mihajlović, izgovorivši čuvenu Tolstojevu rečenicu:
„Sve srećne porodice liče jedne na drugu, sve nesrećne su nesrećne na svoj način. Mi u Srbiji ne želimo da budemo samo deo porodice, mi upravo želimo da budemo deo jedne velike i srećne porodice. Mislimo da je tu upravo početkom izgradnje Južnog toka.”
Naplatom tranzitne takse, Srbija bi trebalo da zarađuje 200 miliona evra godišnje. Od toga će otplaćivati kredit od Gazproma za gasovod koji će graditi zajedničko preduzeće Južni tok Srbija. Kapacitet kroz Srbiju biće 41 milijardu kubnih metara gasa godišnje, od čega će za Srbiju, u početku, biti na raspolaganju oko pet milijardi.
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, ocenio je da ne treba očekivati da će gas iz Južnog toka biti jeftiniji:
„Cijena transporta gasa je proizvod složenosti transporta. Pošto je ovo jedan vrlo složen i vrlo skup projekat, to će se morati odraziti i na cijenu. Da bi se amortizovao jedan takav investicioni poduhvat, on prosto mora imati prihod. Očekujem da će transportne tarife biti mnogo veće, nego preko Ukrajine i Mađarske", kaže Bušatlija.
Za izgradnju gasovoda kroz Srbiju, do prvog kvartala iduće godine, Gazprom i Srbijagas obezbediće oko 500 miliona evra, a ruski energetski gigant srpskoj strani će odobriti i kredit od 175 miliona evra sa kamatom od 4,25 odsto i grejs periodom do početka rada Južnog toka. U zajedničkom preduzeću Južni tok, Srbija Srbijagas ima 49 odsto, a Gazprom 51 odsto vlasništva.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je takva podela nepovoljna za Srbiju i da je posledica loše politike, ali da je sada kasno govoriti o tome kako se to dogodilo:
„To bi trebalo pitati prethodne vlade koje su zaključile taj sporazum. Isto to važi oko učešća ruskog partnera kod NIS-a”, komentariše Kovačević.
Sa druge strane, Mahmud Bušatlija veruje da ta varijanta i nije tako loša:
„Ja bih to gledao malo pragmatičnije. Tamo gde imate podelu 50-50 odsto, upravljanje ne može da se garantuje. Prosto, ako ne možete da usaglasite stavove sa drugim partnerom, stvari se ne rešavaju. U našem slučaju je mnogo povoljnija situacija u kojoj Rusi mogu da budu apsolutno sigurni da će moći, bez problema, upravljati tim pogonom. To ostavlja mogućnost za ozbiljnije investicije, i u proširenje u druge stvari, koje se mogu osloniti na taj infrastrukturni projekat.”
Nade domaćih zvaničnika da će Srbija učešćem u Južnom toku učvrstiti geostrateški položaj, neminovno se prepliću i sa pitanjima oko političkog uticaja Rusije kroz ovaj projekat i mogućim uslovljavanjima.
Jelica Putniković smatra da o tome ne treba brinuti:
„I Nemačka ima Severni tok, pa ne zavisi od Rusije. Ovo je čisto ekonomski isplativo za Srbiju. Da li će Rusija uslovljavati sve srpske političare - to je zapravo priča problema između Brisela i Moskve. Sumnjam da će se baš lomiti na Srbiji jer smo mi previše mali - i za jedne i za druge.”
Gazprom će, prema dosadašnjim najavama, na 25 godina zakupiti kapacitet gasovoda kroz Srbiju, što bi trebalo da bude garancija da će potpuno biti u funkciji i da će od njega biti ekonomske koristi. Osim tranzitnih taksi, Srbiji je garantovan i prihod na uloženi kapital u izgradnju od osam odsto.
Ekonomski novinar Milan Ćulibrk smatra da je, i pored toga, Srbija najgore isposlovala gasni dil sa Rusijom:
„Srbija je jedina zemlja, kroz koju će prolaziti Južni tok, a koja nema ravan udeo sa ruskim partnerima u zajedničkoj kompaniji. Srbija će za svoj deo poslova morati da uzme kredit od ruskih partnera, tako da će praktično svi prihodi od taksi, koje će se naplaćivati za tranzit gasa, odlaziti za vraćanje tog kredita. Bar šest – sedam godina neće biti prihoda", napominje Ćulibrk.
Ekonomista Mahmud Bušatljija zaključuje da je, i uz sve dileme i nepoznanice, učešće u mega-projektu kao što je Južni tok svakako dobro, ali da je na Srbiji da ga iskoristi na pravi način:
„Dalju industrijalizaciju, uopšte kao lokacijsku prednost na obodu Evrope, nam ostavlja mogućnosti da koristimo taj plin više nego što ga sada koristimo. Mi smo tu jedan segment u važnom infrastrukturnom projektu za centralnu Evropu. Tu ja ne vidim mogućnost da se zloupotrebljava naša pozicija do te mere da to stvara političke probleme.”
Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju trajaće dve godine, a puštanje u rad tog gasovoda planirano je 2016.
To je prvi dobitak koji ekonomisti vide od ovog trans-nacionalnog projekta koji vodi od Rusije do srednjeevropskih zemlja Unije. Pored toga, kaže Jelica Putniković, iz Balkan magazina, najveća dugoročna korist je energetska sigurnost:
„Sa Južnim tokom Srbija postaje gasno čvorište jer će iz Srbije ići dva kraka - jedan ka Hrvatskoj, a jedan ka Republici Srpskoj. Srbija inače koristi ruski gas, koji nam sada stiže preko Mađarske, a pošto nam Mađarska naplaćuje skupe takse za tranzit, izgradnjom Južnog toka, Srbija dobija jeftiniji gas za iznos te takse, koja sad čini oko 10 odsto cene tranzita", ocenjuje Jelica Putniković.
Ovaj gasovod, koji domaći političari nazivaju prvim mega infrastukturnim projektom posle hidroelektrane Đerdap 1, izgrađene davne 1970. godine i temeljem razvoja ekonomije, u Srbiju će iz Bugarske ulaziti kod Zaječara, a izlaziti u blizini Subotice u Mađarsku. Radovi na terenu trebalo bi da počnu u februaru 2014., a ovih dana svečani početak izgradnje označen je zavarivanjem prvog spoja cevi u Šajkašu kod Zrenjanina.
Kolike nade vlast polaže u ovaj projekat, tom prilikom, pred čelnicima ruskom Gazproma, pokazala je ministarka energetike Zorana Mihajlović, izgovorivši čuvenu Tolstojevu rečenicu:
„Sve srećne porodice liče jedne na drugu, sve nesrećne su nesrećne na svoj način. Mi u Srbiji ne želimo da budemo samo deo porodice, mi upravo želimo da budemo deo jedne velike i srećne porodice. Mislimo da je tu upravo početkom izgradnje Južnog toka.”
Naplatom tranzitne takse, Srbija bi trebalo da zarađuje 200 miliona evra godišnje. Od toga će otplaćivati kredit od Gazproma za gasovod koji će graditi zajedničko preduzeće Južni tok Srbija. Kapacitet kroz Srbiju biće 41 milijardu kubnih metara gasa godišnje, od čega će za Srbiju, u početku, biti na raspolaganju oko pet milijardi.
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, ocenio je da ne treba očekivati da će gas iz Južnog toka biti jeftiniji:
„Cijena transporta gasa je proizvod složenosti transporta. Pošto je ovo jedan vrlo složen i vrlo skup projekat, to će se morati odraziti i na cijenu. Da bi se amortizovao jedan takav investicioni poduhvat, on prosto mora imati prihod. Očekujem da će transportne tarife biti mnogo veće, nego preko Ukrajine i Mađarske", kaže Bušatlija.
Za izgradnju gasovoda kroz Srbiju, do prvog kvartala iduće godine, Gazprom i Srbijagas obezbediće oko 500 miliona evra, a ruski energetski gigant srpskoj strani će odobriti i kredit od 175 miliona evra sa kamatom od 4,25 odsto i grejs periodom do početka rada Južnog toka. U zajedničkom preduzeću Južni tok, Srbija Srbijagas ima 49 odsto, a Gazprom 51 odsto vlasništva.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je takva podela nepovoljna za Srbiju i da je posledica loše politike, ali da je sada kasno govoriti o tome kako se to dogodilo:
„To bi trebalo pitati prethodne vlade koje su zaključile taj sporazum. Isto to važi oko učešća ruskog partnera kod NIS-a”, komentariše Kovačević.
Sa druge strane, Mahmud Bušatlija veruje da ta varijanta i nije tako loša:
„Ja bih to gledao malo pragmatičnije. Tamo gde imate podelu 50-50 odsto, upravljanje ne može da se garantuje. Prosto, ako ne možete da usaglasite stavove sa drugim partnerom, stvari se ne rešavaju. U našem slučaju je mnogo povoljnija situacija u kojoj Rusi mogu da budu apsolutno sigurni da će moći, bez problema, upravljati tim pogonom. To ostavlja mogućnost za ozbiljnije investicije, i u proširenje u druge stvari, koje se mogu osloniti na taj infrastrukturni projekat.”
Nade domaćih zvaničnika da će Srbija učešćem u Južnom toku učvrstiti geostrateški položaj, neminovno se prepliću i sa pitanjima oko političkog uticaja Rusije kroz ovaj projekat i mogućim uslovljavanjima.
Jelica Putniković smatra da o tome ne treba brinuti:
„I Nemačka ima Severni tok, pa ne zavisi od Rusije. Ovo je čisto ekonomski isplativo za Srbiju. Da li će Rusija uslovljavati sve srpske političare - to je zapravo priča problema između Brisela i Moskve. Sumnjam da će se baš lomiti na Srbiji jer smo mi previše mali - i za jedne i za druge.”
Gazprom će, prema dosadašnjim najavama, na 25 godina zakupiti kapacitet gasovoda kroz Srbiju, što bi trebalo da bude garancija da će potpuno biti u funkciji i da će od njega biti ekonomske koristi. Osim tranzitnih taksi, Srbiji je garantovan i prihod na uloženi kapital u izgradnju od osam odsto.
Ekonomski novinar Milan Ćulibrk smatra da je, i pored toga, Srbija najgore isposlovala gasni dil sa Rusijom:
„Srbija je jedina zemlja, kroz koju će prolaziti Južni tok, a koja nema ravan udeo sa ruskim partnerima u zajedničkoj kompaniji. Srbija će za svoj deo poslova morati da uzme kredit od ruskih partnera, tako da će praktično svi prihodi od taksi, koje će se naplaćivati za tranzit gasa, odlaziti za vraćanje tog kredita. Bar šest – sedam godina neće biti prihoda", napominje Ćulibrk.
Ekonomista Mahmud Bušatljija zaključuje da je, i uz sve dileme i nepoznanice, učešće u mega-projektu kao što je Južni tok svakako dobro, ali da je na Srbiji da ga iskoristi na pravi način:
„Dalju industrijalizaciju, uopšte kao lokacijsku prednost na obodu Evrope, nam ostavlja mogućnosti da koristimo taj plin više nego što ga sada koristimo. Mi smo tu jedan segment u važnom infrastrukturnom projektu za centralnu Evropu. Tu ja ne vidim mogućnost da se zloupotrebljava naša pozicija do te mere da to stvara političke probleme.”
Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju trajaće dve godine, a puštanje u rad tog gasovoda planirano je 2016.