Južnokorejski poslanici opozvali su 27. decembra vršioca dužnosti predsednika Južne Koreje Han Duk-soa.
Zahtev opozicije za smenu podnet je 26. decembra nakon što je privremeni predsednik odbio da imenuje sudije Ustavnog suda.
Ustavni sud u roku od šest meseci mora da potvrdi ili poništi smenu konzervativnog predsednika Jun Suk Jeola, za koju su poslanici glasali 14. decembra nakon neuspelog uvođenja vanrednog stanja u zemlji.
Han Duk-so je bio preuzeo privremeno predsedničku funkciju, a Jun Suk Jeol je suspendovan do presude Ustavnog suda.
Presuda Ustavnog suda se donosi dvotrećinskom većinom, ali tri mesta su upražnjena nakon penzionisanja sudija prošle jeseni.
Vanredno stanje je nezapamćeno u modernoj demokratskoj eri Južne Koreje, koja je počela kasnih 1980-ih, nakon višedecenijske vojne diktature.
Mračna politička prošlost Južne Koreje obeležena je nizom moćnih vojnih lidera koji su više puta proglasili vanredno stanje.
Južna Koreja je nakon pada vojnih režima uspostavila snažnu demokratiju, ali je ostala veoma polarizovana sa procesima koji više zavise od harizmatičnosti političara nego od demokratskih institucija, ističu analitičari.
U međuvremenu, uspela je da razvije snažnu ekonomiju, četvrtu po veličini u Aziji sa poznatim svetskim brendovima poput Samsunga, Hjundaija, Kije i LG-ija.
Na unutrašnje prilike u Južnoj Koreji utiče i njena komplikovana međunarodna pozicija, pre svega zbog tenzija sa Severnom Korejom koja preti upotrebom nuklearnog oružja.
