U danu kada predsednik Srbije Boris Tadić u Sarajevu gradi dobrosusedske odnose u Beogradu ponovljeno suđenje Jurišiću za Tuzlansku kolonu, jednom od slučajeva koji je narušio odnose Srbije i BIH.
Ono za šta se teretim nije tačno, rekao je Ilija Jurišić pred beogradskim sudom, i time objasnio svoju spremnost da se vrati na suđenje u Beograd gde je proveo tri i po godine u zatvoru zbog optužbi da je „učestvovao u ratnom zločinu nad kolonom JNA“ maja 92. u Tuzli.
„Zašto sam se odazvao pozivu suda kad me zakon na to ne prisiljava jer sam državljanin BIH. Nemam ni jedan razlog da bežim jer nisam počinio krivično delo za koje se teretim. Savest mi je mirna i obraz mi je čist“, rekao je Jurišić pred sudom a do kraja postupka on neće davati izjave medijima.
Jurišić se pojavio pred sudom zbog svoje časti i obraza a ne zbog poverenja u bilo koga, izjavio je novinarima njegov advokat Đorđe Dozet.
„Da postoji kod njega i mali crv sumnje da sa ovim što mu je stavljeno na teret ima ikakve veze očigledno je da se danas ne bi pojavio. Naša pozicija je ista kao i u prvom postupku, Ilija Jurišić sa delom koje mu se stavlja na teret apsolutno nema nikave veze i to ćemo, nadam se, dokazati“, rekao je Dozet.
Iako je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom je Jurišić bio osuđen na 12 godina zatvora tužilaštvo je i u ponovljeno suđenje ušlo sa istom optužnicom.
Zamenik tužioca i portparol tužilaštva Bruno Vekarić nije želeo da govori o tehničkim detaljima optužnice dok je postupak u toku.
„Međutim, želim da na neki način izrazim zadovoljstvo što je Jurišić tu pred našim sudskim većem jer to očigledno predstavlja uvažavanje naših pravosudnih organa i to je na neki način jedan gest koji treba poštovati“, izjavio je Vekarić.
Optužnica tereti Jurišića da je „kao starešina operativne grupe pri Centru javne bezbednosti u Tuzli izdao naredbu za otvaranje vatre na koloni JNA koja se povlačila mirno i po postignutom dogovoru“.
Prema optužnici „u napadu na vojnu kolonu ubijen je najmanje 51 vojnik, najmanje 50 ih je ranjeno i uništen je veći broj sanitetskih vozila“.
Jurišić je u svojoj odbrani rekao da iz optužnice vidi sebe kao nekog strašnog vojskovođu a da je on u stvari bio angažovan kao penzioner, da nije bio starešina i nije imao ovlašćenja da izdaje naređenja. Jurišić je tokom prvostepenog postupka negirao da je izdao naredbu o napadu, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meše Bajrića, načelnika stanice Javne bezbednosti u Tuzli koja je glasila:
"Na vatru odgovori vatrom" jer su prema svedocima od komandira stanica milicije stizala pitanja „pucaju po nama šta da radimo“.
Razgovor o sporazumu
Mirjana Lazić, posmatrač ovog procesa ispred Fonda za humanitarno pravo kaže da je očekivala da optužnica bude izmenjena u delu nekih stvari koje su se pokazale netačnim.
„Kao što je na primer postojanje tog sporazuma, na koje se tužilaštvo poziva, između SRJ i bosanske strane. S obzirom da je dokazano i u slučaju Ganić da tog sporazuma nije bilo ja sam očekivala da makar u tom delu optužnica bude izmenjena kao i u nekim drugim delovima na šta se danas Ilija Jurišić i osvrnuo. On je išao redom po optužnici i pokušao da je demantuje. Ja mislim da su mnogi danas bili iznenađeni, to se moglo videti i po pitanjima tužioca, koji nije imao mnogo pitanja za optuženog, da se možda iznenadio što se Ilija Jurišić pojavio pred sudom“, ocenjuje Lazićeva.
Tužilaštvo za ratne zločine je ovaj predmet preuzelo od Vojnog tužilaštva 2004. Predsednik tuzlanske fonadacije "Istina Pravda Pomirenje" Sinan Alić, koji je došao sa Jurišićem u sud, nema razumevanja za postupke tužilaštva.
„Ne mogu da se ne pitam zar je moguće da tužilaštvo nakon četiri godine ovog sudskog postupka nema pojma šta se dogodilo u Tuzli 15. maja 1992.“, naveo je on.
Bruno Vekarić
Slučaj Ilije Jurišića bio je prvi u nizu slučajeva srpskog tužilaštva za ratne zločine koji je doveo do tenzija između Srbije i BiH. Nekadašnji predsedavajući Predsedništva BIH Haris Silajdžić je svojevremeno otkazao posetu Beogradu jer mu srpske vlasti nisu dozvolile da poseti Jurišića u zatvoru.
Onda su nastavili da se nižu slučajevi Ganić, te slučaj Divjak koji još nije okončan.
Ministri pravde i tužioci BiH i Srbije bi u petak u Sremskim Karlovcima trebalo da razgovaraju i o sporazumu o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina čije je potpisivanje sa Beogradom Sarajevo odložilo krajem prošlog meseca, rekao nam je zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Može li slučaj Jurišić kada sporazum bude potpisan da bude ustupljen BiH.
„Svakako da slučaj Jurišić, predmet Tuzlanska kolona može da bude u tom opticaju. Međutim, nažalost izgleda da smo iz nekih drugih razloga dosta udaljeni od tog sporazuma. On je već bio maltene usaglašen, trebalo je u Hagu da se potpiše 8. jula, stigla je druga odluka istog bh ministarstva i sada smo nešto dalje od sporazuma. Imaćemo sada priliku da razgovaramo pa ćemo znati nešto više“, objasnio je Vekarić.
Naredno ročište zakazano je za 4. oktobar kada će biti pozvani za svedoke Mešo Bajrić, nekadašnji načelnik stanice Javne bezbednosti u Tuzli, Mile Dubajić, komandant kasarne "Husinska buna" i Enver Delibegović nekadašnji komandant Štaba Teritorijalne odbrane Tuzla.
Ono za šta se teretim nije tačno, rekao je Ilija Jurišić pred beogradskim sudom, i time objasnio svoju spremnost da se vrati na suđenje u Beograd gde je proveo tri i po godine u zatvoru zbog optužbi da je „učestvovao u ratnom zločinu nad kolonom JNA“ maja 92. u Tuzli.
Jurišić: Nemam ni jedan razlog da bežim jer nisam počinio krivično delo za koje se teretim.
„Zašto sam se odazvao pozivu suda kad me zakon na to ne prisiljava jer sam državljanin BIH. Nemam ni jedan razlog da bežim jer nisam počinio krivično delo za koje se teretim. Savest mi je mirna i obraz mi je čist“, rekao je Jurišić pred sudom a do kraja postupka on neće davati izjave medijima.
Jurišić se pojavio pred sudom zbog svoje časti i obraza a ne zbog poverenja u bilo koga, izjavio je novinarima njegov advokat Đorđe Dozet.
„Da postoji kod njega i mali crv sumnje da sa ovim što mu je stavljeno na teret ima ikakve veze očigledno je da se danas ne bi pojavio. Naša pozicija je ista kao i u prvom postupku, Ilija Jurišić sa delom koje mu se stavlja na teret apsolutno nema nikave veze i to ćemo, nadam se, dokazati“, rekao je Dozet.
Iako je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom je Jurišić bio osuđen na 12 godina zatvora tužilaštvo je i u ponovljeno suđenje ušlo sa istom optužnicom.
Zamenik tužioca i portparol tužilaštva Bruno Vekarić nije želeo da govori o tehničkim detaljima optužnice dok je postupak u toku.
„Međutim, želim da na neki način izrazim zadovoljstvo što je Jurišić tu pred našim sudskim većem jer to očigledno predstavlja uvažavanje naših pravosudnih organa i to je na neki način jedan gest koji treba poštovati“, izjavio je Vekarić.
Optužnica tereti Jurišića da je „kao starešina operativne grupe pri Centru javne bezbednosti u Tuzli izdao naredbu za otvaranje vatre na koloni JNA koja se povlačila mirno i po postignutom dogovoru“.
Prema optužnici „u napadu na vojnu kolonu ubijen je najmanje 51 vojnik, najmanje 50 ih je ranjeno i uništen je veći broj sanitetskih vozila“.
Jurišić je u svojoj odbrani rekao da iz optužnice vidi sebe kao nekog strašnog vojskovođu a da je on u stvari bio angažovan kao penzioner, da nije bio starešina i nije imao ovlašćenja da izdaje naređenja. Jurišić je tokom prvostepenog postupka negirao da je izdao naredbu o napadu, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meše Bajrića, načelnika stanice Javne bezbednosti u Tuzli koja je glasila:
"Na vatru odgovori vatrom" jer su prema svedocima od komandira stanica milicije stizala pitanja „pucaju po nama šta da radimo“.
Razgovor o sporazumu
Mirjana Lazić, posmatrač ovog procesa ispred Fonda za humanitarno pravo kaže da je očekivala da optužnica bude izmenjena u delu nekih stvari koje su se pokazale netačnim.
„Kao što je na primer postojanje tog sporazuma, na koje se tužilaštvo poziva, između SRJ i bosanske strane. S obzirom da je dokazano i u slučaju Ganić da tog sporazuma nije bilo ja sam očekivala da makar u tom delu optužnica bude izmenjena kao i u nekim drugim delovima na šta se danas Ilija Jurišić i osvrnuo. On je išao redom po optužnici i pokušao da je demantuje. Ja mislim da su mnogi danas bili iznenađeni, to se moglo videti i po pitanjima tužioca, koji nije imao mnogo pitanja za optuženog, da se možda iznenadio što se Ilija Jurišić pojavio pred sudom“, ocenjuje Lazićeva.
Tužilaštvo za ratne zločine je ovaj predmet preuzelo od Vojnog tužilaštva 2004. Predsednik tuzlanske fonadacije "Istina Pravda Pomirenje" Sinan Alić, koji je došao sa Jurišićem u sud, nema razumevanja za postupke tužilaštva.
„Ne mogu da se ne pitam zar je moguće da tužilaštvo nakon četiri godine ovog sudskog postupka nema pojma šta se dogodilo u Tuzli 15. maja 1992.“, naveo je on.
Slučaj Ilije Jurišića bio je prvi u nizu slučajeva srpskog tužilaštva za ratne zločine koji je doveo do tenzija između Srbije i BiH. Nekadašnji predsedavajući Predsedništva BIH Haris Silajdžić je svojevremeno otkazao posetu Beogradu jer mu srpske vlasti nisu dozvolile da poseti Jurišića u zatvoru.
Onda su nastavili da se nižu slučajevi Ganić, te slučaj Divjak koji još nije okončan.
Ministri pravde i tužioci BiH i Srbije bi u petak u Sremskim Karlovcima trebalo da razgovaraju i o sporazumu o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina čije je potpisivanje sa Beogradom Sarajevo odložilo krajem prošlog meseca, rekao nam je zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Može li slučaj Jurišić kada sporazum bude potpisan da bude ustupljen BiH.
„Svakako da slučaj Jurišić, predmet Tuzlanska kolona može da bude u tom opticaju. Međutim, nažalost izgleda da smo iz nekih drugih razloga dosta udaljeni od tog sporazuma. On je već bio maltene usaglašen, trebalo je u Hagu da se potpiše 8. jula, stigla je druga odluka istog bh ministarstva i sada smo nešto dalje od sporazuma. Imaćemo sada priliku da razgovaramo pa ćemo znati nešto više“, objasnio je Vekarić.
Naredno ročište zakazano je za 4. oktobar kada će biti pozvani za svedoke Mešo Bajrić, nekadašnji načelnik stanice Javne bezbednosti u Tuzli, Mile Dubajić, komandant kasarne "Husinska buna" i Enver Delibegović nekadašnji komandant Štaba Teritorijalne odbrane Tuzla.
