Juli je bio najtopliji mesec ikad registrovan na Zemlji, potvrdio je u utorak, 8. avgusta evropski servis Kopernikus (Copernicus).
Prošli mesec, obeležen vrućinama i požarima širom sveta bio je za 0,33 stepena Celzijusa topliji od meseca koji je do sada držao taj rekord, juli 2019. kada je dostignuta prosečna temperatura od 16,63 stepena Celzijusa, prenosi agencija Frans pres (AFP).
Temperatura je takođe bila za 0,72 stepena Celzijusa toplija od prosečne temperature (1991-2020) za mesec juli, objavio je Kopernikus u svom izveštaju.
Već 27. jula, nekoliko dana pre kraja meseca, naučnici su ocenili da je vrlo verovatno da će juli 2023. godine biti najtopliji mesec ikad registrovan na planeti, uključujući sva godišnja doba, podseća AFP.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je tada da je čovečanstvo napustilo eru klimatskog zagrevanja i ušlo u eru "svetskog ključanja".
Okeani takođe beleže ovaj zabrinjavajući trend, sa izuzetno visokim temperaturama na površini od aprila i nezabeleženim do sada u julu.
Tako je apsolutni rekord dostignut 30. jula sa 20,96 stepeni Celzijusa, a za ceo mesec temperatura površine okeana bila je 0,51 stepen Celziusa viša od proseka za period od 1991. do 2020.
"Beležimo nove rekorde, kako za svetsku temperaturu vazduha tako i za površinu okeana u julu. Ti rekordi imaju katastrofalne posledice za ljude i za planetu, izloženi sve češćim i intenzivnijim ekstremnim događajima", rekla je Samanta Bardžes (Samantha Burgess), pomoćnica direktora evropskog servisa Kopernikus govoreći o klimatskim promenama.
Bardžes je takođe rekla da je za sada 2023. godina treća najtoplija godina sa 0,43 stepena Celzijusa iznad nedavnog proseka, i da je prosečna svetsku temperatura u julu za 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijske ere.
Ta cifra od 1,5 stepena Celiujsa je vrlo simbolična jer predstavlja najambiciozniji limit naznačen u Pariskom sporazumu iz 2015. godine za ograničenje zagrevanja. Ipak granica navedena u tom sporazumu odnosi se na proseke tokom više godina, a ne samo jednog meseca.
"Iako je sve to samo privremeno to ukazuje na hitnost ostvarenja ambicioznih napora za smanjenje svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji su glavni uzrok tih rekordnih temperatura", rekla je Samanta Bardžes.
Kopernikus je podsetio da se očekuje relativno topao kraj 2023. godine zbog razvoja fenomena EL Ninjo, cikličkog fenomena iznad Pacifika koji ima efekat dodatnog zagrevanja planete.
To bi, kako zaključuje AFP, značilo da postoji mogućnost za nova obaranja rekorda.
