Predstavnici albanskih stranaka sa juga Srbije bi, prema saznanjima RSE, trebalo u subotu popodne da odluče da li će učestvovati na vanrednim parlamentarnim izborima 16. marta, te hoće li to učiniti sa jedinstvenom listom. Kakva kod odluka da bude očekuje se, prema nekim najavama, jedinstven stav.
Na jugu Srbije albanske partije još uvek vagaju da li da izadju na glasanje za poslaničke mandate u Skupštini Srbije. Zagovornici za i protiv učešća sučeliće svoje argumente na sastanku u subotu, koji počinje u 15 sati. Ono oko čega se takođe pregovara je i da li se može napraviti dogovor oko jedinstvene izborne liste.
Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji kaže za RSE da su se neke partije već izjasnile za izlazak na izbore a neke još nisu.
„Mada ima i predstavnika međunarodne zajednice koji dolaze ovde da razgovaramo oko toga. Pregovara se da Albanci izađu sa jednom listom, znači da sve partije učestvuju na izborima i da izađemo sa jednom listom tako da možemo da imamo dva poslanika. Ako idemo odvojeno možemo da dobijemo jednog ili da ostanemo i bez poslanika. Pitanje je u tome da imamo zajednički stav da sve partije učestvuju sa jednim ili dva kandidata. Moje mišljenje je da Albanci treba zajednički da izađu na izbore“, kaže Bećiri.
Partije koje nisu za učešće na izborima, kaže Bećiri, su one koje su do sada bojkotovale parlamentarne izbore i izbore za Nacionalni savet.
Kako nezvanično saznajemo predstavnici međunarodne zajednice, Prištine i Tirane sugerišu albanskim liderima na jugu Srbije da izađu na izbore na jedinstvenoj listi čiji bi nosilac bio predstavnik civilnog društva. U međuvremenu je ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana pozvao je u Bujanovcu albanske lidere da pronađu zajednički jezik za učešće na parlamentarnim izborima 16. marta.
Na jugu Srbije očekuju da dogovor ide u pravcu jedinstvenog stava albanskih partija. Predsednik Demokratske unije Albanaca Rahmi Zuljfiu očekuje da ukoliko bude odluke da se ide na izbore da bi na njima sve albanske partije trebalo da učestvuju.
„Mi smo deo koalicije sa prethodnih izbora i mi smo bili mišljenja da treba da se nastavi...“, rekao je Zuljfiu.
Pojačana pažnja države
Na pitanje koji su argumenti stranaka koji su protiv učešća na izborima Zuljfiu kaže da je njihov glavni argument da se glas njihovog jednog predstavnika ne čuje, da se ignoriše te da se ništa ne postiže prisustvom u parlamentu.
„Mi smo podeljeni što se toga tiče, ali u svakom slučaju nismo zadovoljni. Ne u smislu angažovanja našeg predstavnika, već u smislu rezultata“, navodi Zuljfiu.
Albanci su u dosadašnjem sastavu Skupštine Srbije imali jedno poslaničko mesto. Koaliciju Albanaca preševske doline zastupao je Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje.
Parlamentarne izbore do sada su bojkotovale pojedinačno najjače stranke u Preševu i Bujanovcu - Demokratska partija Albanaca, čiji je lider Ragmi Mustafa predsednik opštine Preševo i Demokratska partija, čiji je lider Nagip Arifi predsednik opštine Bujanovac. Mustafa uoči subotnjeg sastanka nije želeo da govori o tome kakav je njegov današnji stav o izborima.
„Ja imam stav, ali sutra će biti jedinstven stav svih političkih stranaka. Nije u redu izneti pojedinačno mišljenje kada smo blizu zajedničkog stava svih“, kratko nam je rekao Mustafa.
Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković, koga zatičemo u Bujanovcu, kaže da je iz Beograda albanskim liderima na jugu Srbije u više navrata preneta jedinstvena želja – da učestvuju na izborima 16. marta.
“Da izaberu svoje predstavnike i u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije ostvare ili ostvaruju svoje zahteve kroz usvajanje zakona na koje mogu sigurno da utiču uzimajući učešće bilo kao samostalni poslanici bilo u sklopu neke poslaničke grupe. Mi smo im rekli `mi smo zajedno sa vama, sa međunarodnom zajednicom obezbedili milion i po eura i u veoma kratkom vremenskom roku izgradili porodilište`“, kaže Stanković.
I Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam navodi da je za razliku od nekog skorašnjeg perioda pojačana pažnja države da se poboljša situacija na jugu Srbije, pre svega ekonomska. Odbijanje albanskih partija da izađu na izbore bilo bi u korist njihove štete, kaže Popov, koga takođe zatičemo upravo u Bujanovcu na predstavljanju jednog projekta. On misli da apsitencija u ovom slučaju nema opravdanja.
„Naprotiv, njihov najbolji interes, ako su već u vreme Miloševića išli na izbore i imali svoje zastupnike, evo Riza Haljimi je bio u kontinuitetu član parlamenta i još neki su bili, onda ne vidim razlog zašto sada ne bi izašli i svoje interese artikulisali u parlamentu, a ne da odbijaju da izađu jer će time sami sebe dovesti u neku vrstu izolacije. To je možda imalo neki alibi u ono vreme kada se pre par godina još kalkulisalo šta će biti sa jugom Srbije, pa je bilo raznih varijanti u opticaju kao što je sever Kosova za jug Srbije i tako dalje, i to je onda dovodilo do nekog takvog razmišljanja. Ali sada kada su stvari definitivno jasne, mislim da je u njihovom najboljem interesu da izađu na izbore i da imaju svoje predstavnike u parlamentu“, zaključuje Popov.
Na jugu Srbije albanske partije još uvek vagaju da li da izadju na glasanje za poslaničke mandate u Skupštini Srbije. Zagovornici za i protiv učešća sučeliće svoje argumente na sastanku u subotu, koji počinje u 15 sati. Ono oko čega se takođe pregovara je i da li se može napraviti dogovor oko jedinstvene izborne liste.
Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji kaže za RSE da su se neke partije već izjasnile za izlazak na izbore a neke još nisu.
„Mada ima i predstavnika međunarodne zajednice koji dolaze ovde da razgovaramo oko toga. Pregovara se da Albanci izađu sa jednom listom, znači da sve partije učestvuju na izborima i da izađemo sa jednom listom tako da možemo da imamo dva poslanika. Ako idemo odvojeno možemo da dobijemo jednog ili da ostanemo i bez poslanika. Pitanje je u tome da imamo zajednički stav da sve partije učestvuju sa jednim ili dva kandidata. Moje mišljenje je da Albanci treba zajednički da izađu na izbore“, kaže Bećiri.
Partije koje nisu za učešće na izborima, kaže Bećiri, su one koje su do sada bojkotovale parlamentarne izbore i izbore za Nacionalni savet.
Kako nezvanično saznajemo predstavnici međunarodne zajednice, Prištine i Tirane sugerišu albanskim liderima na jugu Srbije da izađu na izbore na jedinstvenoj listi čiji bi nosilac bio predstavnik civilnog društva. U međuvremenu je ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana pozvao je u Bujanovcu albanske lidere da pronađu zajednički jezik za učešće na parlamentarnim izborima 16. marta.
Na jugu Srbije očekuju da dogovor ide u pravcu jedinstvenog stava albanskih partija. Predsednik Demokratske unije Albanaca Rahmi Zuljfiu očekuje da ukoliko bude odluke da se ide na izbore da bi na njima sve albanske partije trebalo da učestvuju.
„Mi smo deo koalicije sa prethodnih izbora i mi smo bili mišljenja da treba da se nastavi...“, rekao je Zuljfiu.
Pojačana pažnja države
Na pitanje koji su argumenti stranaka koji su protiv učešća na izborima Zuljfiu kaže da je njihov glavni argument da se glas njihovog jednog predstavnika ne čuje, da se ignoriše te da se ništa ne postiže prisustvom u parlamentu.
„Mi smo podeljeni što se toga tiče, ali u svakom slučaju nismo zadovoljni. Ne u smislu angažovanja našeg predstavnika, već u smislu rezultata“, navodi Zuljfiu.
Albanci su u dosadašnjem sastavu Skupštine Srbije imali jedno poslaničko mesto. Koaliciju Albanaca preševske doline zastupao je Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje.
Parlamentarne izbore do sada su bojkotovale pojedinačno najjače stranke u Preševu i Bujanovcu - Demokratska partija Albanaca, čiji je lider Ragmi Mustafa predsednik opštine Preševo i Demokratska partija, čiji je lider Nagip Arifi predsednik opštine Bujanovac. Mustafa uoči subotnjeg sastanka nije želeo da govori o tome kakav je njegov današnji stav o izborima.
„Ja imam stav, ali sutra će biti jedinstven stav svih političkih stranaka. Nije u redu izneti pojedinačno mišljenje kada smo blizu zajedničkog stava svih“, kratko nam je rekao Mustafa.
Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković, koga zatičemo u Bujanovcu, kaže da je iz Beograda albanskim liderima na jugu Srbije u više navrata preneta jedinstvena želja – da učestvuju na izborima 16. marta.
“Da izaberu svoje predstavnike i u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije ostvare ili ostvaruju svoje zahteve kroz usvajanje zakona na koje mogu sigurno da utiču uzimajući učešće bilo kao samostalni poslanici bilo u sklopu neke poslaničke grupe. Mi smo im rekli `mi smo zajedno sa vama, sa međunarodnom zajednicom obezbedili milion i po eura i u veoma kratkom vremenskom roku izgradili porodilište`“, kaže Stanković.
I Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam navodi da je za razliku od nekog skorašnjeg perioda pojačana pažnja države da se poboljša situacija na jugu Srbije, pre svega ekonomska. Odbijanje albanskih partija da izađu na izbore bilo bi u korist njihove štete, kaže Popov, koga takođe zatičemo upravo u Bujanovcu na predstavljanju jednog projekta. On misli da apsitencija u ovom slučaju nema opravdanja.
„Naprotiv, njihov najbolji interes, ako su već u vreme Miloševića išli na izbore i imali svoje zastupnike, evo Riza Haljimi je bio u kontinuitetu član parlamenta i još neki su bili, onda ne vidim razlog zašto sada ne bi izašli i svoje interese artikulisali u parlamentu, a ne da odbijaju da izađu jer će time sami sebe dovesti u neku vrstu izolacije. To je možda imalo neki alibi u ono vreme kada se pre par godina još kalkulisalo šta će biti sa jugom Srbije, pa je bilo raznih varijanti u opticaju kao što je sever Kosova za jug Srbije i tako dalje, i to je onda dovodilo do nekog takvog razmišljanja. Ali sada kada su stvari definitivno jasne, mislim da je u njihovom najboljem interesu da izađu na izbore i da imaju svoje predstavnike u parlamentu“, zaključuje Popov.
