Raspisati ili ne raspisati izbore na severu Kosova – test je koji će Beograd morati vrlo brzo da reši. Tadić, koji je između čekića predizborne kampanje i nakovnja spoljne politike, mogao bi pokušati da iz ovog problema izađe kreativnim ambivalentim rešenjem koje bi podsetilo na februarski referendum na Kosovu, kaže za Radio Slobodna Evropa Tim Judah, ugledni analitičar britanskog Economista i vrsni poznavalac Balkana.
Judah: Mislim da su srpski zvaničnici sada u vrlo delikatnoj i teškoj situaciji. Naime, Srbija je tak dobila status zemlje-kandidata za Evropsku uniju i sada mora da misli na sledeću stepenicu, a to je dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. S tim u vezi, s obzirom na to da je gospođa Angela Merkel već jasno poručila da paralelne strukture na Kosovu moraju biti raspuštene, mislim da Nemačka – Nemačka pre svih, ali ne samo Nemačka, već i Sjedinjene Države - ne bi bila baš srećna da vidi da se te paralelne strukture ne samo ne ukidaju nego i osnažuju novim izborima. Na drugoj strani, Srbija ide u susret sopstvenim izborima, tako da se može reći da je predsednik Tadić sada između čekića i nakovnja. Ako ne sazove izbore na Kosovu, mogao bi biti optužen da je izdajnik; ako ih, pak, sazove, kao što sam rekao, reskiraće da na sebe navuče gnev mnogih iz međunarodne zajednice koji su mu do sada pružali podršku i koji su upravo izvršili snažan pritisak unutar EU kako bi Srbija dobila kandidaturu.
Judah: Svakako jeste iako mislim da Sjedinjene Države trenutno na ovu problematiku nemaju previše uticaja. Ono što Srbiji može da nanese mnogo više štete jeste što bi raspisivanjem izbora na Kosovu tik nakon dobijanja kandidature veoma usporila svoj naredni cilj, dodeljivanje datuma početka pristupnih pregovora sa EU. Jedan zastoj u evrointegraciji Srbija je zbog uslova vezanih za Kosovo već imala, a ako povuče ovaj potez, odnosno, raspiše izbore na severu Kosova – već je ovog trenutka potpuno izvesno da je sebi priredila novi zastoj.
Dvosmislena solucija
Judah: Mislim da nije nezamislivo da Beograd pokuša da se izvuče iz ovog problema nekakvom dvosmislenom solucijom. Uostalom, kao što je predsednica parlamenta i rekla, lokalni izbori treba da se održe samo u nekim opštinama. Konkretno, u samoj severnoj Mitrovici i još jednoj od četiri severne opštine izbori i ne treba da budu raspisani jer su održani 2010. a ne 2008. godine. Dakle, ostale su samo dve severne opštine u kojima su izbori bili pre četiri godine. U tom smislu, dakle, Beograd bi mogao da ponudi nekakvu formulu koja bi pomalo podsećala na referendum koji je na severu Kosova održan u februaru. Raspisale su ga opštine na severu, Beograd je na to glasno negodovao, ali je referendum ipak sproveden.
Moguće da će i sada smisliti neko slično kreativno ambivalentno rešenje, koje bi, otprilike moglo izgledati ovako: izbori bi na severu Kosova bili održani, raspisale bi ih tamošnje opštine, a Beograd bi saopštio da u tome nije učestvovao, odnosno, da ih i nije raspisao. Ja, razume se, ne tvrdim da će tako i biti već samo naglas razmišljam, odnosno, ne isključujem mogućnost da vlasti u Srbiji padne na pamet
takvo ili slično rešenje. Na taj način na unutrašnjoj političkoj sceni Demokratska stranka i predsednik Tadić imali bi izgovor da su izbori bili održani i da, prema tome, ne mogu biti optuženi za izdaju, a međunarodnoj zajednici bi, s druge strane, rekli da oni ništa nemaju sa tim izborima na severu Kosova, da ih nisu oni raspisali nego same opštine i da, prema tome, to i nisu bili zvanični izbori. Na taj način bi im moglo izgledati da su zadovoljili sve strane.
Judah: Razume se da bi napravio veliku buku oko toga, ali mislim da ne bi mogao učiniti mnogo više od toga.
RSE: U Beogradu se još uvek oseća konfuzija u vezi sa pitanjem sazivanja lokalnih izbora na severu Kosova. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović nakon sastanka sa delegacijom kosovskih Srba rekla je da će izbori biti održani u onom opštinama u kojima je odbornicima istekao mandat. Na drugoj strani, Borislav Stefanović, šef beogradskog tima za dijalog sa Prištinom, kaže da Srbija još nije donela odluku o raspisivanju izbora na severu Kosova. Kako vi čitate ovu neodlučnost ili konfuziju u stavovima Beograda?
Judah: Mislim da su srpski zvaničnici sada u vrlo delikatnoj i teškoj situaciji. Naime, Srbija je tak dobila status zemlje-kandidata za Evropsku uniju i sada mora da misli na sledeću stepenicu, a to je dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. S tim u vezi, s obzirom na to da je gospođa Angela Merkel već jasno poručila da paralelne strukture na Kosovu moraju biti raspuštene, mislim da Nemačka – Nemačka pre svih, ali ne samo Nemačka, već i Sjedinjene Države - ne bi bila baš srećna da vidi da se te paralelne strukture ne samo ne ukidaju nego i osnažuju novim izborima. Na drugoj strani, Srbija ide u susret sopstvenim izborima, tako da se može reći da je predsednik Tadić sada između čekića i nakovnja. Ako ne sazove izbore na Kosovu, mogao bi biti optužen da je izdajnik; ako ih, pak, sazove, kao što sam rekao, reskiraće da na sebe navuče gnev mnogih iz međunarodne zajednice koji su mu do sada pružali podršku i koji su upravo izvršili snažan pritisak unutar EU kako bi Srbija dobila kandidaturu.
Raspisivanjem izbora na Kosovu Srbija bi tik nakon dobijanja kandidature veoma usporila svoj naredni cilj, dodeljivanje datuma početka pristupnih pregovora sa EU.
RSE: Američki ambasador na Kosovu, gospodin Cristopher Dell, izjavio je da bi odluka o raspisivanju lokalnih izbora na Kosovu nanela štetu Srbiji. To je prilično nedvosmislena izjava, zar ne?
Judah: Svakako jeste iako mislim da Sjedinjene Države trenutno na ovu problematiku nemaju previše uticaja. Ono što Srbiji može da nanese mnogo više štete jeste što bi raspisivanjem izbora na Kosovu tik nakon dobijanja kandidature veoma usporila svoj naredni cilj, dodeljivanje datuma početka pristupnih pregovora sa EU. Jedan zastoj u evrointegraciji Srbija je zbog uslova vezanih za Kosovo već imala, a ako povuče ovaj potez, odnosno, raspiše izbore na severu Kosova – već je ovog trenutka potpuno izvesno da je sebi priredila novi zastoj.
Dvosmislena solucija
RSE: Ako tvrdokorni elementi sa severa Kosova budu insistirali na održavanju izbora, ko će odneti prevagu – severna Mitrovica ili Beograd?
Judah: Mislim da nije nezamislivo da Beograd pokuša da se izvuče iz ovog problema nekakvom dvosmislenom solucijom. Uostalom, kao što je predsednica parlamenta i rekla, lokalni izbori treba da se održe samo u nekim opštinama. Konkretno, u samoj severnoj Mitrovici i još jednoj od četiri severne opštine izbori i ne treba da budu raspisani jer su održani 2010. a ne 2008. godine. Dakle, ostale su samo dve severne opštine u kojima su izbori bili pre četiri godine. U tom smislu, dakle, Beograd bi mogao da ponudi nekakvu formulu koja bi pomalo podsećala na referendum koji je na severu Kosova održan u februaru. Raspisale su ga opštine na severu, Beograd je na to glasno negodovao, ali je referendum ipak sproveden.
Moguće da će i sada smisliti neko slično kreativno ambivalentno rešenje, koje bi, otprilike moglo izgledati ovako: izbori bi na severu Kosova bili održani, raspisale bi ih tamošnje opštine, a Beograd bi saopštio da u tome nije učestvovao, odnosno, da ih i nije raspisao. Ja, razume se, ne tvrdim da će tako i biti već samo naglas razmišljam, odnosno, ne isključujem mogućnost da vlasti u Srbiji padne na pamet
takvo ili slično rešenje. Na taj način na unutrašnjoj političkoj sceni Demokratska stranka i predsednik Tadić imali bi izgovor da su izbori bili održani i da, prema tome, ne mogu biti optuženi za izdaju, a međunarodnoj zajednici bi, s druge strane, rekli da oni ništa nemaju sa tim izborima na severu Kosova, da ih nisu oni raspisali nego same opštine i da, prema tome, to i nisu bili zvanični izbori. Na taj način bi im moglo izgledati da su zadovoljili sve strane.
RSE: Ako bi se Beograd opredelio za takav ili sličan scenario, kako bi reagovao kosovski premijer Tači?
Judah: Razume se da bi napravio veliku buku oko toga, ali mislim da ne bi mogao učiniti mnogo više od toga.