U vreme dok je veliki deo sveta zatvoren u svojim kućama zbog pandemije Covid-19, građani Južne Koreje u sredu, 15. aprila izlaze na parlamentarne izbore na kojima se očekuje pobeda vladajuće stranke predsednik Mun Dže Ina posle uspeha te zemlje u suzbijanju širenja korona virusa, pišu svetski mediji.
Glasanje posle agresivnih mera protiv virusa
Južnokoreanci glasaju na izborima na kojima se do pre nekoliko nedelja očekivalo da će biti katastrofa za vladajuću partiju, ali sada može ponuditi naznake kako nepopularni lideri mogu preokrenuti svoje izborne šanse, piše Dejli telegraf (The Daily Telegraph).
Južna Koreja, prva velika demokratija koja će održati izbore na vrhuncu globalne pandemije Covid-19, u februaru je bila zahvaćene eksplozijom slučajeva Covid-19 u gradu Diđu, trećem najvećem u toj zemlji, ali je, kako ističe britanski list, agresivnom strategijom masovnog testiranja i intenzivnog praćenja kontakata smanjeno širenje zaraze, dovoljno da se omogući da 44 miliona stanovnika da svoj glas na parlamentarnim izborima.
Iako je zaraženo više od 10.500 ljudi sa 222 umrlih do utorka, 14. aprila, predsedniku Munu je porasla popularnost zbog brzog i odlučnog odgovora na krizu, ukazuje Telegraf, dodajući da je u ponedeljak Munova strategija donela novi podstrek pošto je broj novopotvrđenih slučajeva pao ispod 30, drugi put od februara. Već pet dana je broj novih slučajeva ispod 50, dok je na vrhuncu krajem februara bilo više od 900.
Analitičari kažu da će ta promena pomoći Munu i njegovoj levoj Demokratskoj partiji Koreje. U januaru je delovalo da će Mun s rejtingom ispod 41 odsto biti kažnjen zbog svojih ekonomskih rezultata. Telegraf piše da je posle snažne podrške javnosti, ali i iz inostranstva Munovoj strategiji borbe s korona virusom, prošle nedelje njegova popularnost skočila na 56 odsto.
Izlaznost na izborima u sredu će verovatno biti niska, pošto neke projekcije sugerišu da će glasati tek nešto iznad 50 odsto glasača, ukazuje britanski list.
Promena kampanja, tema i glasanja
Na prvim nacionalnim izborima od izbijanje epidemije Covid-19 promenjeni su načini na koji se vode kampanje, izborne teme, kao i samo glasanje, piše Gardijan (The Guardian).
Kandidovanje usred pandemije primoralo je političare u Južnoj Koreji da napuste isprobane metode vođenja kampanje, ukazuje britanski list – uz nekoliko izuzetaka, rukovanje su zamenjena dodirima laktova, kandidati su držali govore s maskama na licu pred malim grupama umesto na masovnim skupovima, a ljubljenje beba nije dolazilo u obzir.
U manje burnim vremenima, na južnokorejskim parlamentarnim izborima bi dominirali stvaranje radnih mesta, plate i severnokorejski nuklearni program, ali je sada, kako navodi Gardijan, sve to bilo u senci odgovora predsednika Muna na pandemiju.
Rano glasanje pokazalo je da korona virus nije odvratio glasače – u petak, 10. aprila je više od pet miliona Južnokoreanaca izašlo na glasanje unapred, što je rekord otkada je takva mogućnost uvedena pre sedam godina, piše list, dodajući da je Mun, kao i milioni njegovih sunarodnika, s maskom došao na biračko mesto gde je morao da opere ruke, stavi rukavice i izmeri temperaturu.
Korona virus je promenio i mehaniku glasanja zbog zabrinutosti da bi biračka mesta mogla podstaći drugi talas infekcija, baš kada deluje da je Južna Koreja stavila bolest pod kontrolu, ističe Gardijan.
Više od 3.500 glasačkih mesta je dezinfikovano i svi glasači će morati da koriste sredstva za dezinfekciju ruku, kao i da nose maske i rukavice. Birači s povišenom temperaturom će biti usmereni ka posebnim kabinama, dok su zasebna glasačka mesta postavljena za pacijente u Seulu i Diđuu. Ljudima koji su u karantinu će biti omogućeno da glasaju od kuće.
Nova šansa za predsednika
Ako uspeh južnokorejskog predsednika u borbi s korona virusom pomogne njegovoj partiji na izborima, Mun će dobiti i novi zamajac u nastojanju da preoblikuje privredu zemlje koja posrće pod pandemijom, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).
Do pre nekoliko meseci, slab privredni rast i politički skandali pretili su Munu izbornim porazom, ali je, ukazuje Blumberg, korona virus promenio situaciju u korist predsednika, nudeći mu priliku da nastavi s njegovim naporima za smanjenje nejednakosti, stavljanjem prioriteta na plate i pooštravanje pravila za skupe stambene projekte, kada prođe najgora kriza s korona virusom.
S druge strane, pobeda konzervativne partije Ujedinjena budućnost bi mogla u prvi plan izbaciti smanjenje poreza za korporacije, navodi se u tekstu i ističe da bi to značilo da bi Mun preostale dve godine svog petodogodišnjeg mandata bio bez puno mogućnosti za sprovođenje svoje politike. Taj scenario se, međutim, ne čini verovatnim, pošto ankete pokazuju da Munova Demokratska partija Koreje ima prednost nad glavnom opozicionom od dva prema jedan s izgledima da će povećati broj poslanika sa sadašnjih 120 od ukupno 300.
Pre nego što je virus promenio svet, Munovi rezultati u ekonomiji su bili mešoviti, ocenjuje Blumberg. Izabran je na obećanju da će povećati prihode prosečenih Koreanaca, rešavati pitanje nejednakosti bogatstva i suzbiti uticaj velikih industrijskih konglomerata, ali je privrede i dalje zavisna od ogromnih kompanija koje kontroliše nekolicina bogatih porodica.
Povećanje minimalne zarade je dovelo do otpuštanja i otežalo stvaranja novih radnih mesta, tako da se veće plate nisu pretočile u veći ekonomski rast, kažu neki analitičari, dok je i sam Mun priznao da povećanje zarada nije imalo efekte kakvim se nadao, ističe Blumberg.
Odloženi izbori
Najmanje 47 zemlja je odložilo glasanja usled širenja korona virusa, dok neke, poput SAD i Novog Zelanda, razmatraju šta da rade s izborima planiranim kasnije ove godine, ističe CNN, ukazujući na upozorenja stručnjaka da i održavanje i odlaganje izbora nose rizike po demokratiju.
Odlaganje izbora zvuči antidemokratski, kaže profesor politikologije s britanskog Univerziteta Ist Anglija Tobi Džejms (Toby James), ali dodaje da bi demokratije mogle biti podrivene izborima u ovim vremenima, pošto bi raspravama dominirala tema pandemije i koliko je dobro vlast reagovala na nju.
Jedan od rizika izbora u vreme pandemije je niska izlaznost, ukazuje CNN. S druge strane, kampanje se u poslednje vreme sve više okreću internetu, što je posebno važno tokom pandemije. Ljudi bez pristupa internetu su već marginalizovani, što je još gore u zemljama s medijima u državnom vlasništvu, pa bez mitinga opozicione partije imaju daleko manje načina da prenesu svoje poruke.
Suočene s tim rizicima, neke zemlje su otkazale izbore, ali, kako ističe CNN, stručnjaci kažu i da ta opcija nosi rizike, pošto su izbori neophodni za održavanje poverenja javnosti i zadržavanje legitimiteta zakonodavnog procesa.
Vanredna stanja su dovela do ograničenje sloboda, premda su države na te izazove odgovorile na različite načine, ukazuje CNN. Na Novom Zelandu je osnovan specijalni odbor koji vodi lider glavne opozicione parije kako bi se nadzirao odgovor vlade na korona virus, dok je u Mađarskoj parlament omogućio premijeru Viktoru Orbanu da na neograničeno vreme vlada dekretom.
Prema međuvladinoj organizaciji Međunarodni institut za demokratiju i izbornu pomoć (IDEA), na čije podatke ukazuje CNN, najmanje 47 država je odložilo izbore, referendume i druga izjašnjavanja građana.
U regionu Zapadnog Balkana, izbori su odloženi u Severnoj Makedoniji (zakazani za 12. april) i Srbiji (zakazani za 26. april).
U Evropi je takođe odložen referendum o ustavnim promenama u Rusiji. Takođe je otkazan referendum u Italiji o smanjenju broja poslanika.
Između ostalog, pomeren je drugi krug lokalnih izbora u Francuskoj, kao i lokalni izbori u Velikoj Britaniji.
U SAD su odloženi stranački izbori u 15 saveznih država i nekoliko lokalnih glasanja planiranih za period mart-maj.
U svetu su pomereni izbori u Boliviji, Siriji, Šri Lanki, Etiopiji, drugi krug parlamentarnih izbora u Iranu…