Jovanka Broz biće sahranjena u subotu, u 12 sati u Kući cveća, saopšteno je iz Kabineta potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića.
Kako se navodi u saopštenju, s obzirom na to da je Jovanka Broz bila nosilac Partizanske spomenice, sahrana će biti obavljena uz sve vojne počasti.
Ona će biti sahranjena u Kući cveća u Beogradu, u prostoriji pored one u kojoj je sahranjen Josip Broz Tito, izjavio je za RSE Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije. Jovanka Broz, udovica Josipa Broza, doživotnog predsednika SFRJ, preminula je u nedelju u Beogradu.
Vlada Srbije prihvatila je zahtev porodice da se posmrtni ostaci preminule Jovanke Broz sahrane u grobnom mestu u Muzeju istorije Jugoslavije, u delu nazvanom 'Kuća cveća' u kom počiva Josip Broz Tito.
Rasim Ljajić, predsednik Organizacionog odbora za sahranu Jovanke Broz, rekao je za RSE da ne postoje tehnički preduslovi da se ona sahrani pored samog grobnog mesta Josipa Broza Tita.
“Mi smo obišli Kuću sveća zajedno sa porodicom i oni su se složili da Jovanka Broz bude sahranjena u susednoj prostoriji.“
Jovanka Broz živela je povučeno posle smrti Josipa Broza, uz brojne spekulacije o razlozima njene izolacije, koji su išle od toga da se radilo o pritisku političara i interesima tajnih službi do toga da je bila izložena progonu bivših Titovih saradnika.
U centar medijske pažnje vratila se 2009. kada je javnost saznala da živi u siromaštvu bez ijednog dokumenta.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da će biti udovoljeno poslednjoj želji Jovanke Broz, da počiva u blizini supruga.
“Istorijske nepravde prema njoj treba da budu ispravljene i time što će biti udovoljeno njenoj želji da bude sahranjena pored Tita,” rekao je Dačić.
Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, u teškom zdravstvenom stanju usled zastoja u radu srčanog mišića u beogradski Urgentni centar 23. avgusta, kada je reanimirana. Preminula je u nedelju u 11.45, 20. oktobra, u 89. godini života.
Za mnoge je odluka da Jovanka Broz bude sahranjena u kompleksu nekadašnje Kuće cveća, a današnjeg beogradskog Muzeja istorije Jugoslavije, kontroverzna. Istoričarka Latinka Perović za RSE navodi da baš kao što odnos prema Jovanki Broz govori o ambijentu koji vlada u društvu, tako i samo mesto njenog ukopa ne ostaje izvan sfere rasprava i ozbiljnih dilema:
In Memoriam: Jovanka Broz
Tito i Jovanka bili su par koji je simbolizovao slavu Jugoslavije u i izvan zemlje. Putovali su zajedno po svetu, sastajali se sa visokim političarima, intelektualcima, zvezdama šou biznisa. Kao predstavnike države koja je dala veliki doprinos borbi protiv fašizma, a posle rata okrenula leđa ruskom diktatoru Staljinu, te u vreme blokovske podele zauzela poziciju između Istoka i Zapada i bila jedna od nosećih u uspostavljanju Pokreta nesvrstanih, svuda su bili rado dočekivani. Međutim, posle Titove smrti, ona je pala u izolaciju. Više o njenom životu saznajte ovde.
„Moram reći da je to za mene blasfemično jer, šta god mi o tome mislili, Kuća cveća je za mene jedan istorijski spomenik i ne bi smeo da bude pretvoren u nekakvu privatnu grobnicu. Bez ikakvog objašnjenja, bez uvida u celu tu istoriju. Moje težište je na tome, kako se mi vidimo u ogledalu jedne lične sudbine. Za mene se postavlja pitanje, ako je kroz takvu, psihološku a i svaku drugu torturu prošla Jovanka Broz, kako onda može da prođe jedan običan građanin. I uopšte ko je tu ženu, bez bilo kakve optužnice, bez ikakvog procesa, izložio takvom utamničenom životu“, kaže Perović.
Rasprava o mestu na kom bi trebalo sahraniti Jovanku Broz, nedopustivo i krajnje neukusno, otvorena je još u danima dok se ona u Kliničkom centru u Beogradu borila za život. Istoričarka Branka Prpa tada je za RSE konstatovalo da takav rasplet treba gledati u kontekstu kompletne društvene estradizacije. A na pitanje da li je Jovanki Broz mesto u Kući cveća je odgovorila:
“Ne znam da li na Napoleonovom grobu imate Žozefinu. To se u principu ne radi i to nije uobičajeni način sahrane. Još za života Josipa Broza, mi smo kao generacija bili protiv toga i smatrali smo da je to pogrešno. I danas mislim da je to pogrešno, tako da je sada ideja o pretvaranju jednog mauzolejsko-muzejskog prostora u porodičnu grobnicu po meni besmislena. Celokupna istorija se pretvorila u petparačku priču, u špansku, tursku ili indijsku seriju i u tom kontekstu su onda takvi maniri uobičajeni“.
Azem Vlasi - danas kosovski politički analitičar, a nekada visoko rangirani član Saveza komunista Kosova, koji je kao istaknuti omladinac bio prisutan i u Titovom okruženju poslednjih godina njegovog života. U izjavi za RSE kaže da je Jovanka Broz bila pozitivna osoba, do krajnosti odana Titu, i da će se posle njene smrti možda otvoriti neke dugo čuvane tajne.
“Možda da se napokon otkriju sve istine koje su zatrpane negde u arhivama u Beogradu. Da se sazna zbog čega je ona grubo odvojena od Tita i zašto su je tako nemilosredno tretirali. Nju su 1977. godine od Tita odvojili general Nikola Ljubičić i Stane Dolanc. Ona je Titu sugerisala da ih skloni sa političke scene jer ga zloupotrebljavaju. A oni, uplašeni za svoje pozicije, namestili su da nju izoluju od Tita. I zapravo sve ono što je preživela, na neki način, sledi sudbinu raspada Titovog projekta Jugoslavije. A Ljubičić i Dolanc bili su oni koji su sve učinili da svaka politika iza toga, sve do današnjeg dana, bude nemilosrdna prema Jovanki Broz”, kazao je Vlasi.
Istoričar iz Crne Gore Šerbo Rastoder sva mučna zbivanja, posebno izolaciju Jovanke Broz u poslednjim decenijama, doživljava kao skrajnjivanje neugodnog svedoka. I baš zato mu je potpuno logično da se Vlada Srbije odlučila da ispuni želju pokojnice i sahrani je u Muzeju istorije. Koliko god to neuobičajeno bilo, ima svoju svrhu, kaže profesor Rastoder.
"Kao svjedok tih događaja ona je imala tu vrstu životnog hendikepa, ako mogu tako da kažem, što je mnogo znala i u jednom trenutku postala opasna za one koji su se bojali tok njenog saznanja te otuda i njena sudbina izolacije koja je počela negdje krajem 70-tih godina. Sve ono što se sa njom dešavalo je u stvari proizvod jedne vrste spletki na tadašnjem dvoru i pokušaj određenih moćnika da izolacijom Jovanke Broz očigledno neka saznanja ne dođu do nas. Ona je podijelila sudbinu propasti jednog sistema i ona je kao takva nezasluženo bila u izolaciji gotovo 30 godina. Ja sam ubijeđen da ovo društvo u svom licemjerju nema kraja, a to prije svega zasnivam na činejnici da su neki poslije Titove smrti izgovorili riječi tipa – 'došao iz bajke, vratio se u bajku' - a odmah potom nastavili rušenje njegovog djela i zato je Jovanka Broz kao mrtva najprihvatljiviji svjedok za sve. Ja ne sumnjam da će njena sahrana proteći u jednoj brojnoj i svečanoj ceremoniji u kojoj će hiljade licemjera pokušati da isperu svoju nečistu savjest time što će prisustvovati toj sahrani. Dakle, sama činjenica da se ispunjava njena posljednja želja da bude sahranjena pored Josipa Broza Tita u Kući cvijeća i sama činjenica da je Vlada Srbije odobrila da usliši tu njenu posljednju želju mene ne iznenađuje koliko neki navodni i špekulativni razvoj događaja u vezi sa svim onim što je značila u istoriji i tradiciji ove zemlje, odnosno zemlje koje više nema i ovog naroda koji je danas ovdje gdje jeste."
