Josip Broz, unuk nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, izabran je proteklog vikenda u Novom Sadu za predsednika novoformirane Komunističke partije.
Tvrdi da njegova partija koja će baštiniti i vrednosti njegovog dede Tita, ima uporište i perspektivu u Srbiji. Međutim tako ne misle građani i stručna javnost.
Joško Broz, unuk nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, uveren je da u Srbiji ima mnogo komunista koji su zadržali svoja ubeđenja. Proteklog vikenda on je u Novom Sadu je izabran za predsednika novoformirane Komunističke partije.
"Naš je program isti kao i kod ovih, a to što se zovemo komunisti, to je zato što nećemo da menjamo ime onoga šta smo bili. Nismo ljudi prevrtači. Naše će biti da vratimo dostojanstvo da radimo na tome da se revitalizuje selo, jer preko 40-50 površina u Srbiji je u vlasništvu nekoliko ljudi i ne obrađuje se. Znači, prvo da se vrati dostojanstvo selu. Nije u pitanju revolucija, dosta je bilo tih revolucija,dosta je bilo tih buntova i mi želimo da pokažemo narodu da imamo volju da pomognemo," rekao je Broz.
Da će Komunistička partija na čijem čelu je unuk Josipa Broza baštiniti i Titovu zaostavštinu Joška to ne krije, dodajući da će to biti moderna partija levice, koja će se zalagati za evropske integracije i završetak privatizacije u Srbiji..
"U svakom slučaju poštovaćemo sve to, ali ćemo morati naš rad da prilagodimo današnjim uslovima. Da se opredelimo samo za ono što je bilo dobro, a da izbacimo ono što je bilo loše i da pružimo šansu i seljaku i radniku i penzioneru da dostajnstveno živi," kazao je on.
ANAHRONIZMI
Marko Blagojević iz CESIDA kaže da pored svih, manje više poznatih stavova o komunistima, u Srbiji ipak ima prostora za jednu takvu partiju. Koliko će ona biti ozbiljna zavisi od načina na koji se bude koristila ideologijom prošlog vremena, pa čak i nekog Titovog nasleđa, koje danas i nema visoki rejting.
"Ima dosta ljudi koji su nostalgični za tim vremenima, da bi jedna takva partija mogla da bude relativno uspešna.Da li bi ona u ovom trenutku prešla cenzus ja to u ovom trenutku nemogu da tvrdim. Ali to vreme, Titovo vreme kako ga zovemo jesten predmet nostalgije kod jednog dela populacije. Međutim taj deo populacije vremenom biva sve manji i manji. To sećanje na Tita nije i nebi trebalo da bude ključni argument u promociji jedne takve partije, prosto ni popularnost koja bi bila izgrađena, nevidi da bi mogla da opstane na duži rok."
Može li se između ostalog na političkoj slavi Tita danas graditi komunistička stranka, šta je ideologija koju komunistčka partija 21 veka može imati u svom program, to je ono što prvo primećuje i režiser Gorčin Stojanović.
"Nemam sada nekakav dublji uvid u celu stvar tako da to sve u najmanju ruku deluje zanimljivo da nekažem zabavno.Čovek ima pravo na svoje zablude pa da ih uobličava i u neke partije. Ja nemam neki veliki problem s tim i pokušavam da budem realističan u celoj stvari. A pretpostavljam da će se za početak poslužiti tom slavnom knjižicom koja se zove Komunistički manifest, možda i kratkim kursom SK .To je štivo u kojem se može pronaći dosta ideoloških materijala. Ovo govorim potpuno bez ironije da ne bude zabune.To jeste da deluje malo anahrono, ali znate mi živimo u zemlji u kojoj vladaju socijalisti zajedno sa demokratama," kaže Stojanović.
Međutim anketa među Beograđanima pokazuje da nema baš prevelike naklonjenosti idejama koje je nekada zagovarala i sprovodila Komunistička partija.
"Što reče čika Jova Zmaj smejao sam se da neplačem. Pa kompletna besmislica. kako sad komunističku partiju praviti na osnovu čega. na osnovu manifesta Komunističke partije , uopšte vremena neliče na ona koja su bila u devetnaestom veku.To meni liči na šuplju priču."
"Mislim da je to idiotizam.Zao što nam je dosta bilo i Golog otoka, i Sremskog fronta i nestajanja Beograda posle 20 oktobra 1944 godine Dosta tih užasnih uspomena. Dosta."
"Ima šasne kako da nema. Ima, ima. Ništa bolje od vremena doku su oni bili na vlasti."
"Ništa nisam razmišljao o tome. Mislim da neće imati uspeha.Pa prevaziđeno, bar meni ,ne znam videćemo."
Tvrdi da njegova partija koja će baštiniti i vrednosti njegovog dede Tita, ima uporište i perspektivu u Srbiji. Međutim tako ne misle građani i stručna javnost.
Joško Broz, unuk nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, uveren je da u Srbiji ima mnogo komunista koji su zadržali svoja ubeđenja. Proteklog vikenda on je u Novom Sadu je izabran za predsednika novoformirane Komunističke partije.
"Naš je program isti kao i kod ovih, a to što se zovemo komunisti, to je zato što nećemo da menjamo ime onoga šta smo bili. Nismo ljudi prevrtači. Naše će biti da vratimo dostojanstvo da radimo na tome da se revitalizuje selo, jer preko 40-50 površina u Srbiji je u vlasništvu nekoliko ljudi i ne obrađuje se. Znači, prvo da se vrati dostojanstvo selu. Nije u pitanju revolucija, dosta je bilo tih revolucija,dosta je bilo tih buntova i mi želimo da pokažemo narodu da imamo volju da pomognemo," rekao je Broz.
Da će Komunistička partija na čijem čelu je unuk Josipa Broza baštiniti i Titovu zaostavštinu Joška to ne krije, dodajući da će to biti moderna partija levice, koja će se zalagati za evropske integracije i završetak privatizacije u Srbiji..
"U svakom slučaju poštovaćemo sve to, ali ćemo morati naš rad da prilagodimo današnjim uslovima. Da se opredelimo samo za ono što je bilo dobro, a da izbacimo ono što je bilo loše i da pružimo šansu i seljaku i radniku i penzioneru da dostajnstveno živi," kazao je on.
ANAHRONIZMI
Marko Blagojević iz CESIDA kaže da pored svih, manje više poznatih stavova o komunistima, u Srbiji ipak ima prostora za jednu takvu partiju. Koliko će ona biti ozbiljna zavisi od načina na koji se bude koristila ideologijom prošlog vremena, pa čak i nekog Titovog nasleđa, koje danas i nema visoki rejting.
"Ima dosta ljudi koji su nostalgični za tim vremenima, da bi jedna takva partija mogla da bude relativno uspešna.Da li bi ona u ovom trenutku prešla cenzus ja to u ovom trenutku nemogu da tvrdim. Ali to vreme, Titovo vreme kako ga zovemo jesten predmet nostalgije kod jednog dela populacije. Međutim taj deo populacije vremenom biva sve manji i manji. To sećanje na Tita nije i nebi trebalo da bude ključni argument u promociji jedne takve partije, prosto ni popularnost koja bi bila izgrađena, nevidi da bi mogla da opstane na duži rok."
Može li se između ostalog na političkoj slavi Tita danas graditi komunistička stranka, šta je ideologija koju komunistčka partija 21 veka može imati u svom program, to je ono što prvo primećuje i režiser Gorčin Stojanović.
"Nemam sada nekakav dublji uvid u celu stvar tako da to sve u najmanju ruku deluje zanimljivo da nekažem zabavno.Čovek ima pravo na svoje zablude pa da ih uobličava i u neke partije. Ja nemam neki veliki problem s tim i pokušavam da budem realističan u celoj stvari. A pretpostavljam da će se za početak poslužiti tom slavnom knjižicom koja se zove Komunistički manifest, možda i kratkim kursom SK .To je štivo u kojem se može pronaći dosta ideoloških materijala. Ovo govorim potpuno bez ironije da ne bude zabune.To jeste da deluje malo anahrono, ali znate mi živimo u zemlji u kojoj vladaju socijalisti zajedno sa demokratama," kaže Stojanović.
Međutim anketa među Beograđanima pokazuje da nema baš prevelike naklonjenosti idejama koje je nekada zagovarala i sprovodila Komunistička partija.
"Što reče čika Jova Zmaj smejao sam se da neplačem. Pa kompletna besmislica. kako sad komunističku partiju praviti na osnovu čega. na osnovu manifesta Komunističke partije , uopšte vremena neliče na ona koja su bila u devetnaestom veku.To meni liči na šuplju priču."
"Mislim da je to idiotizam.Zao što nam je dosta bilo i Golog otoka, i Sremskog fronta i nestajanja Beograda posle 20 oktobra 1944 godine Dosta tih užasnih uspomena. Dosta."
"Ima šasne kako da nema. Ima, ima. Ništa bolje od vremena doku su oni bili na vlasti."
"Ništa nisam razmišljao o tome. Mislim da neće imati uspeha.Pa prevaziđeno, bar meni ,ne znam videćemo."
