Još jedan spisak nepodobnih u Srbiji, na red došli filmovi

Posle radnika u kulturi, nevladinih organizacija, medija i pojedinaca čiji je rad od različitih desnih organizacija kvalifikovan kao „antisrpski“, ponovo se krug vratio na kulturu, a ovog puta u fokusu su filmadžije.

Listu je sastavio široj javnosti slabo poznati Živorad Ajdačić, kadar Socijalističke partije Srbije, član UO Narodnog pozorišta, generalni sekretar Kulturno – prosvetne zajednice Beograda, po sopstvenoj tvrdnji član Komisije za ustanove od nacionalnog značaja, a po navodima medija i komisije Ministarstva kulture za nacionalne penzije i još nekoliko tela vezanih za kulturu...

Prema njegovoj tvrdnji, novac je potrošen na filmove koji, kako kaže, “skrnave kulturu Srbije i ne promovišu njene već belosvetske vrednosti”.

Spisak Živarada Ajdačića:
- „Ako zrno ne umre” Siniše Dragina, film govori o tome kako srpski pop prodaje prostitutke po Kosovu Unproforu i Euleksu.
- „Mamaroš” Mome Mrdakovića
- „Karaula” Rajka Grlića
- „Podunavske Švabe”, film govori kako su Rusi i Srbi ubijali jadne Švabe u Banatu
- „Srpski film”, jer govori o tome kako otac siluje svoje dete ispod slike gde se vide knez Lazar i Miloš Obilić
- „Šišanje”, film prikazuje mladog Srbina koji ubija Rome po Beogradu
- „Turneja” Gorana Markovića, priča o srpskim glumcima koji igraju u Bosni gde u monologu Gordan Kičić kazuje kako srpski narod teroriše ceo Balkan
- „Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, u kome glumac Branislav Lečić govori: „Srbi idu da ratuju jer su manijaci”.

Poznati glumac Sergej Trifunović, koji glumi u nekoliko pobrojanih filmova, poput „Karaule“ i „Turneje“, kratko je prokomentarisao spisak.

„Ne znam ko je gospodin, ali mi je jedna rečenica zapala za oko, obrazloženje za „Srpski film“. „Srpski film“ - zato što u njemu otac siluje dete, mada se ja ne sećam da postoji ta scena, ispod slike kneza Lazara i Miloša Obilića… Dakle Živorada pustog ne boli to što otac siluje dete, već što to radi ispod slike kneza Lazara i Miloša Obilića. Što bi rekao Volter, “ko piše o sebi piše“. Eto to je meni Živorad napisao o sebi“, kaže Trifunović.

U dobrom društvu

Reditelj Goran Marković čiji je film na mračni spisak uvrstila replika glumca Gordana Kičića, kaže da ga ne pogađa to što se našao na još jednoj listi nepatriota, ali da ga zabrinjava klima.

„Vremena postaju sve olovnija, tako da se bojim da neće time da se bavi samo neka marginalna ličnost kao što je Živorad Ajdačić, nego da će time početi da se bave i ozbiljniji ljudi. Mislim da je to trenutak kada na površinu isplivavaju najnekvalitetniji ljudi koji nemaju šansu u bilo kakvim normalnim okolnostima i koji sada hvataju priključak sa novom vlašću tako što će im se dodvoriti i delocirati ljude koji nisu dovoljno patrioti. Naravno, kriterijumi za to su potpuno idiotski i čak i ti ljudi kojima se oni dodvoravaju moraju znati o kakvim se tu doušnicima tu radi... Ali, zapravo, klima je takva“, kaže Marković, a klima je takva da je pomoćnik ministra kulture, Dragan Kolarević, u septrmbru prošle godine objavio članak pod naslovom "Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak", u kome je, metodologijom s početka devedesetih, nanizao imena glumaca, reditelja, pisaca, muzičara, tv stvaralaca koje smatra “pogubnim nosiocima antisrpske politike”.

U javnosti se podigla prašina, ali Kolarević, koliko je poznato, nije snosio nikakve sankcije. Poslednjih meseci desničarska organizacija “Naši” objavila je spisak antisrpskih nevladinih organizacija i medija čije zabrane traže. Akcija nazvana “Koga treba zabraniti?” i dalje traje.

Dramaturg Jovan Ćirilov, koji se i sam našao na spisku pomoćnika ministra kulture, na početku razgovora, šaljivo kaže: „Ja sam vrlo ponosan, jer sam se našao u dobrom društvu.“

Šalu na stranu, Ćirilov podeća autora najnovijeg spiska nepodobnih da među najbolje svetske pisce, spada i veliki broj kritičara sopstvenog društva, poput Molijera ili Gogolja, te da bi drugačije gledište bilo na pogrešnom tragu. Ćirilov je ipak optimista i kaže da veruje takvi spiskovi više namaju nekadašnji uticaj.

„Što se tiče sadašnji i budućih spiskova te vrste, ispisanih crnih slovima, mislim, srećom, da oni više namaju tako veliki uticaj kao u nekim teškim vremenima isključivo jednog mišljenja. Ipak živimo u demokratsko vreme“, rekao je Ćirilov.

Za reditelja Gorana Markovića međutim, veza današnjih spiskova sa onima iz devedesetih, ipak je prejaka. „Bojim se da to nekako mnogo liči na neka već viđena vremena i da to sve mnogo liči na očajanje posle izgubljenje bitke u kome treba po svaku cenu da se digne nacionalni ponos, a najbolje će se dići tako što ćete pronaći one koji nisu dovoljno nacionalno dobri“, kaže Marković