Srbija u 2020. godini, do sada, nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.
U Vladi Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da je elemenata za otvaranje poglavlja itekako bilo i napominju da ova godina još nije završena. Za pojedine zvaničnike EU, međutim, izostanak otvaranja poglavlja govori sam za sebe.
U junu, naime, nije održana Međuvladina konferencija sa Srbijom i tada nisu otvorena nova poglavlja. Ovo je prvi put od kako je Srbija započela pregovore da u prvoj polovini godine nije otvoreno nijedno poglavlje.
“Elemenata za otvaranje poglavlja je itekako bilo, jer je i sam neformalni izveštaj o stanju u vladavini prava tj. poglavljima 23 i 24, (pravosuđe i osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednost), koji je sačinjen umesto redovnog godišnjeg Izveštaja o napretku, dao dosta važnih elemenata na kojima je mogla da se zasniva odluka o otvaranju novih poglavlja”, kaže za RSE Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije.
Ona dodaje da je Srbija imala pet potpuno spremnih pregovaračkih poglavlja, od kojih tri čekaju na otvaranje od 2018. godine. “Odluka nekoliko država članica da se u junu 2020. godine ne podrži otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, a drugima omogući ono što im je bilo uskraćeno pre toga u decembru 2019. godine je bila politička odluka i poruka poslata u kontekstu brojnih geopolitičkih pomeranja”, navela je Joksimović podsećajući da je Srbija u decembru 2019. godine bila jedina država iz regiona koja je ostvarila napredak na polju evropskih integracija.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, međutim, smatra da to što da Srbija u 2020. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji govori sama za sebe. On je za TV N1 rekao da ako nema napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i ostalim reformama, onda se ni nova poglavlja ne otvaraju.
Joksimović o Bilčikovoj oceni
Upitana za komentar ove ocene izvestioca za Srbiju Bilčika, ministarka Joksimović kaže da očekuje od njega da doprinese realnom predstavljanju u Evropskom parlamentu napretka koji Srbija ostvaruje u svim poglavljima.
“Možda se izvestilac Bilčik ne seća da su u prethodnim talasima proširenja, kada su geopolitičke okolnosti bile naklonjene proširenju, neke države zahvaljujući političkim odlukama i podršci pojedinih članica EU, otvarale i zatvarale poglavlja, a na kraju i ušle u članstvo EU bez objektivno ispunjenih kriterijuma, što se kasnije i pokazalo u smislu nedovoljne funkcionalnosti u okviru EU”, navela je Joksimović.
Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i drugih zemalja kandidata trebalo bi da bude predstavljen 6. oktobra. Prošli izveštaj o napretku objavljen je u maju 2019. godine, a ove godine su zbog pandemije COVID-19 izveštaji sa proleća pomereni na jesen.
U redovnom polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji, u koji je RSE imao uvid u junu, navedeno je da Srbija ozbiljno kasni u ključnim oblastima, a to su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala.
Šta je Srbija uradila, a šta nije?
Srbija je spremna da otvori pet poglavlja, kaže za RSE Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa, platforme civilnog sektora zа učеšćе i prаćеnjе tоkа prеgоvоrа о pristupаnju EU.
Reč je o Poglavljima 2 (slobodno kretanje radnika), 3 (pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga), 14 (transportna politika), 21 (transevropska mreža) i 27 (životna sredina i klimatske promene).
“Nije bilo spremnosti od strane EU da se poglavlja otvaraju u prvoj polovini ove godine. Osnovni razlog koji navodi EU jeste manjak argumentacije da je situacija popravljena u oblasti vladavine prava (poglavlje 23), kao i u oblastima slobode govora i slobode medija”, navodi Dragojlović. Ona podseća da je Srbija pala na listi nekoliko međunarodnih organizacija koje mere nivo demokratije i navodi da je EU to sve uzela u obzir.
Izveštaj Fridom Hausa “Države u tranziciji” objavljen 6. maja, po prvi put je u poslednjih 17 godina svrstao Srbiju u kategoriju hibridnih režima, koji uprkos fasadi demokratskih institucija, pokazuju značajne elemente autoritarnosti. Prema istom izveštaju u hibridne režime svrstana svrstana je i Crna Gora. Takođe prema Indeksu slobode medija Reportera bez granica Srbija je zabeležila pad za 27 mesta od 2016. godine.
„Tačno je da nije bilo pomaka i nije Srbija pružila dovoljno dokaza da je učinila nešto na poboljšanju vladavine prava, podeli vlasti, povećanju stepena demokratije ili slobode govora i slobode medija. Ali sa druge strane, mi imamo drugu zemlju kandidata, koja je uz Srbiju frontrunner (predvodnik) u pristupanju EU, kojoj se ta poglavlja otvaraju”, kaže Dragojlović navodeći primer Crne Gore.
Srbija je za četiri godine od 35 poglavlja u pregovorima sa EU o članstvu otvorila njih 18, dok je dva privremeno zatvorila.
U međuvremenu je EU predstavila novu metodologiju u pristupnim pregovorima. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u julu, tokom video samita Srbije i Kosova u Parizu, izjavio da je Srbija odlučila da prihvati novu metodologiju. Vučić je tada, povodom toga što EU u junu nije otvorila nijedno poglavlje sa Srbijom, rekao da misli da uz novu metodologiju "mogu da budu otvorena mnoga poglavlja do kraja godine".
Francuska je prošle godine usvajanjem nove metodologije uslovila nastavak evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana koje nisu otvorile pregovore s Unijom. A Srbija i Crna Gora su mogle da biraju da li će pregovore nastaviti po staroj ili novoj metodologiji.
Gde su najveći problemi?
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove ukazuje da Srbija nije zatvorila nijedno od otvorenih poglavlja osim dva (Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture) koja su privremeno zatvorena.
On za RSE ocenjuje da Briselu i zemljama članicama najviše smeta to što u Srbiji ne postoji primena već postojećih zakona i navodi da je to ključno.
„To nas uvek vraća na osnovne stvari da li je Srbija spremna i da li ima kapaciteta da postojeće sprske zakone primeni. Srbija to kontinuirano pokazuje da nema i kontinuirano pokazuje da se sve dešava u krugu od par ljudi i da od njihove volje zavisi da li će zakon biti poštovan ili ne“, kaže Beširi.
On kao primer navodi rušenje u Savamali, beogradskom kvartu, zbog potrebe izgradnje državnog projekta „Beograd na vodi“.
Nepoznate maskirane osobe bagerima su srušile više objekata u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, a policija se nije odazvala na pozive građana. Izvršioci i nalogodavci tog rušenja su i dalje nepoznati.
Beširi kaže da se najveći problemi nalaze u Poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), ako se izuzme Poglavlje o ekologiji.
„Problem je da evropskim parlamentarcima ili nekome ko sedi u Evropskoj komisiji objasnite zašto promena Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno sudstvo, odnosno da se omogući veća nezavisnost sudstva bar na papiru, iako je bio rok decembar 2017. godine da se mi u 2020. nalazimo na istoj poziciji gde smo bili 2017. godine – nigde“, navodi Beširi.
U Vladi Srbije kažu da očekuju da će Nemačka, koja je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom EU, uneti nov kvalitet u proces proširenja i načiniti odlučujući napor, da se obnovi kredibilitet tog procesa.
Vlada Srbije: Očekujemo otvaranje pregovora do kraja godine
„Spremni smo za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja i dočekali smo spremno početak nemačkog predsedavanja – podnošenjem revidiranih akcionih planova za poglavlja iz oblasti vladavine prava (23 i 24) i prihvatanja da učestvujemo u elementima nove metodologije“, navela je za RSE Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije.
Ona je dodala da će nova Vlada koja će uskoro biti formirana, biti dodatno posvećena evropskim integracijama i dinamičnijem pristupu reformama.
„Tokom nemačkog predsedavanja očekujem da početkom oktobra dobijemo sveobuhvatan i realno koncipiran Izveštaj o napretku i da do kraja godine budu otvorena neka od dostavljenih pregovaračkih poglavlja, kao i da ćemo sa našim evropskim partnerima definisati “mapu puta” za primenu nove metodologije“, navela je Joksimović.
Srbija je poslednje poglavlje otvorila u decembru 2019. godine. Reč je o Poglavlju 4 koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala.
Facebook Forum