Jermenski premijer Nikol Pašinijan izjavio je u sredu 4. decembra u parlamentu da je Jerevan praktično prošao "tačku bez povratka" u pogledu reintegracije u vojni savez predvođen Rusijom.
Njegova izjava je usledila kao odgovor na nedavnu tvrdnju ruskog predsednika Vladimira Putina da Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) nije mogla da interveniše u ratu između Jermenije i Azerbejdžana 2020. oko otcepljenog regiona Nagorno-Karabah jer se sukob nije dogodio na jermenskoj teritoriji, preneo je Jermenski servis Radija Slobodna Evropa.
"Uz svo dužno poštovanje ruskom predsedniku, ova izjava ističe fundamentalna pitanja unutar ODKB", rekao je Pašinijan.
Odnosi između Jermenije i ODKB zategnuti su već neko vreme, posebno posle upada azerbejdžanskih snaga na suverenu teritoriju Jermenije 2022.
Jerevan je optužio ODKB da nije ispunio svoju obavezu u odbrani zemlje članice, iako je Jermenija ukazala na neposrednu pretnju svojim saveznicima.
Prema Pašinijanu, početna uveravanja saveznika iz ODKB-a da su granice Jermenije "crvena linija" kasnije su odbačena kao dvosmislene tvrdnje o nedefinisanim granicama.
"Kada je došlo do agresije, rekli smo da je pređena crvena linija. Oni su odgovorili: 'Pa, granica nije zvanično razgraničena'", rekao je Pašinijan, ukazujući na nedostatak jasnog odgovora alijanse.
Jermenske vlasti su takođe kritikovale ruske mirovne snage zato što nisu sprečile brzu ofanzivu Azerbejdžana na Nagorno-Karabah u septembru 2023. godine, što je na kraju dovelo do toga da Azerbejdžan ponovo preuzme kontrolu nad regionom kojim su skoro tri decenije vladali etnički Jermeni.
Zbog takvog nedelovanja, Jerevan je odlučio da zamrzne učešće u aktivnostima ODKB. Jermenija nije prisustvovala sastanku Saveta kolektivne bezbednosti ODKB 28. novembra u Kazahstanu i preskočila je zajedničke vojne vežbe i druge sastanke. Međutim, nije se zvanično povuče iz te organizacije.
Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan su takođe članice ODKB.
Generalni sekretar ODKB-a Imanghali Tasmaghambetov iz Kazahstana umanjio je značaj odsustva Jermenije, navodeći da to ne utiče na ukupnu efikasnost alijanse.
On je u sredu ponovio da je Jermenija i dalje formalni saveznik i da su obaveze ODKB prema Jermeniji nepromenjene. Tasmaghambetov je takođe naglasio da Jermenija može da nastavi s punim učešćem u bilo kom trenutku, uz napomenu da nema primedbi drugih članica.
Uprkos tim uveravanjima, kritike Jermenije o neaktivnosti ODKB-a prema vojnim potezima Azerbejdžana podstakle su širu debatu o pouzdanosti alijanse. Mnogi u Jermeniji vide neodlučnost ODKB-a kao znak slabljenja njenog značaja u rešavanju bezbednosnih izazova u regionu.
Produbljivanje jaza između Jermenije i ODKB takođe odražava šire prestrojavanje spoljne politike Jerevana. Sve veće kritike Jermenije na račun ODKB-a i njeno strateško okretanje prema drugim međunarodnim partnerima ukazuju na sve slabiju zavisnost od bezbednosnih struktura predvođenih Rusijom.
Ta promena je posebno značajna pošto regionalne sile, uključujući Tursku i Azerbejdžan, imaju veći uticaj na Južnom Kavkazu.
Iako Jermenija nije formalno pokrenula proces napuštanja ODKB-a, Pašinijanove primedbe signaliziraju da takav potez možda nije daleko. Što duže Jerevan bude u raskoraku s alijansom, veća je verovatnoća da će njegova bezbednosna politika odstupiti od okvira ODKB-a.
