Oko 200 hiljada ljudi izbeglo je poslednjih dana iz komercijalnog centra Sirije Alepa, zbog sve žešćih sukoba. Među njima ima dosta i Jermena, koji su potražili privremeno utočište u Jermeniji, mada većina želi da se vrati u Siriju kada se normalizuje situacija.
Vladine snage su u subotu preduzele ofanzivu kopnenim trupama na Alepo nakon višenedeljnog granatiranja i napada borbenim avionima. Stanovnici koji nisu uspeli da izbegnu iz grada potražili su utočište u školama i drugim javnim zgradama. Sve je veća nestašica hrane, a učestala su i isključenja struje. Šefica kancelarije Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Valeri Amos ističe da je potrebna hitna pomoć civilima u Alepu.
U Siriji živi između 60 do 80 hiljada Jermena, od toga ogromna većina u Alepu. Sa intenziviranjem sukoba sve veći broj ih se poslednjih meseci sklonio u Jermeniju.
Ministarstvo inostranih poslova u Jerevanu je saopštilo da još funkcionišu njegove dipliomatske misije u Damasku i Alepu i da je ove godine izdalo oko 3 hiljade viza sirijskim građanima uglavnom jermenske nacionalnosti. Takođe, oko 3 hiljade Jermena iz Sirije je zatražilo ove godine dvojno državljanstvo. Isti broj je to učino prošle godine.
„Ovom odlukom je omogućeno da naši sunarodnici koji žive u Libanu i Siriji nakon dobijanja jermenskog državljanstva mogu da podignu pasoš u našim diplomatskim misijama u tim zemljama“, objašnjava Hranuš Hakobian, jermenska ministarka za dijasporu.
Međutim, Jermeni iz Sirije su se žalili da je otežana procedura dobijanja jermenskog državljanstva.
Giro Manojan, potparol jermenske revolucionarne federalističke partije smatra da vlasti u Jerevanu ne treba da ohrabruju masovni dolazak Jermena iz Sirije, jer bi to, po njemu, vodilo nestanku ključne jermenske grupacije na Bliskom istoku.
„Urušavanje jedne zajednice je veoma lako, ali je mnogo teža njena ponovna izgradnja. U ovim okolnostima je, bez obzira na teškoće u Siriji, mnogo lakše očuvati organizovanu jermensku zajednicu u toj zemlji nego stvaranje atmosfere straha i panike i međusobno se optuživati“, smatra Manojan.
Niko ne može da uđe u grad ili izađe iz svojih kuća
Jermenska revolucionarna federalistička partija ima najveći uticaj među Jermenima u Siriji i, po rečima Manojana, nastoji da im maksimalno pomogne. On je optužio jermenskog nacionalnog avioprevoznika Armaviu da nastoji da iskoristi ovu situaciju za ostvarivanje dodatnog profita poskupljenjem karata.
Manojan takođe kritikuje pozive jermenskoj vladi da pošalje avione u Siriju i evakuiše sve Jermene, jer, po njegovim rečima, mnogi žele da ostanu.
„Naravno, treba pomoći svima koji žele da dođu, ali vlasti u Jerevanu ne smeju da iniciraju preseljenje svim Jermena iz Sirije“, ocenjuje Manojan.
Armavia je odbacila Manojanove optužbe i saopštila da je spremna da nastavi da leti za Alepo da jednom sedmično uprkos sve žešćim borbama.
Krajem prošle sedmice 170 Jermena je stiglo iz Alepa u Jerevan.
Sovinar, žena srednjih godina, došla je sa decom i sestrom.
„Kada smo stigli na aerodrom u Alepu, situacija je bila veoma haotična. Svuda se čula pucnjava. Donedavno je stanje bilo relativno podnošljivo. Bilo je problema van grada, ali u samom Alepu je u osnovi bilo mirno. Došli smo da predahnemo, ali nameravamo da se vratimo i nastavimo svoj dosadašnji život. Naši roditelji su ovde, ali su nam muževi ostali u Siriji. Oni moraju da rade“, kazala je.
Većina izbeglica je uzdržano u razgovoru sa novinarima jermenskog servisa Radija Slobodna Evropa dok su uključene kamere. Međutim, nezvanično kažu da je stanje dramatično.
„Situacija je teška ali ne i katastrofalna. Naša armija je veoma snažna. Pobunjenici verovatno broje poslednje dane. Sirijske trupe neće dozvoliti strancima da se mešaju u našu politiku“, kaže muškarac srednjih godina.
Jermeni koji ne nameravaju da se vrate u Siriju su otvoreniji.
„Stanje je veoma loše. Niko ne može da uđe u grad ili izađe iz svojih kuća. Moji rođaci koji su tamo ostali strahuju, ali ne mogu ništa da urade. Oni koji su uspeli da izađu, došli su u Jerevan, ostali kojima to nije pošlo za rukom moraju da ostanu u Alepu“, kaže jedan mladić.
Svi Jermeni koji su došli iz Sirije na aerodromu u Jerevanu popunjavaju na zahtev tamošnjih vlasti formular u kome je, između ostalog, pitanje koliko dugo nameravaju da ostanu.
Vladine snage su u subotu preduzele ofanzivu kopnenim trupama na Alepo nakon višenedeljnog granatiranja i napada borbenim avionima. Stanovnici koji nisu uspeli da izbegnu iz grada potražili su utočište u školama i drugim javnim zgradama. Sve je veća nestašica hrane, a učestala su i isključenja struje. Šefica kancelarije Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Valeri Amos ističe da je potrebna hitna pomoć civilima u Alepu.
U Siriji živi između 60 do 80 hiljada Jermena, od toga ogromna većina u Alepu. Sa intenziviranjem sukoba sve veći broj ih se poslednjih meseci sklonio u Jermeniju.
Ministarstvo inostranih poslova u Jerevanu je saopštilo da još funkcionišu njegove dipliomatske misije u Damasku i Alepu i da je ove godine izdalo oko 3 hiljade viza sirijskim građanima uglavnom jermenske nacionalnosti. Takođe, oko 3 hiljade Jermena iz Sirije je zatražilo ove godine dvojno državljanstvo. Isti broj je to učino prošle godine.
„Ovom odlukom je omogućeno da naši sunarodnici koji žive u Libanu i Siriji nakon dobijanja jermenskog državljanstva mogu da podignu pasoš u našim diplomatskim misijama u tim zemljama“, objašnjava Hranuš Hakobian, jermenska ministarka za dijasporu.
Međutim, Jermeni iz Sirije su se žalili da je otežana procedura dobijanja jermenskog državljanstva.
Giro Manojan, potparol jermenske revolucionarne federalističke partije smatra da vlasti u Jerevanu ne treba da ohrabruju masovni dolazak Jermena iz Sirije, jer bi to, po njemu, vodilo nestanku ključne jermenske grupacije na Bliskom istoku.
„Urušavanje jedne zajednice je veoma lako, ali je mnogo teža njena ponovna izgradnja. U ovim okolnostima je, bez obzira na teškoće u Siriji, mnogo lakše očuvati organizovanu jermensku zajednicu u toj zemlji nego stvaranje atmosfere straha i panike i međusobno se optuživati“, smatra Manojan.
Niko ne može da uđe u grad ili izađe iz svojih kuća
Jermenska revolucionarna federalistička partija ima najveći uticaj među Jermenima u Siriji i, po rečima Manojana, nastoji da im maksimalno pomogne. On je optužio jermenskog nacionalnog avioprevoznika Armaviu da nastoji da iskoristi ovu situaciju za ostvarivanje dodatnog profita poskupljenjem karata.
Manojan takođe kritikuje pozive jermenskoj vladi da pošalje avione u Siriju i evakuiše sve Jermene, jer, po njegovim rečima, mnogi žele da ostanu.
„Naravno, treba pomoći svima koji žele da dođu, ali vlasti u Jerevanu ne smeju da iniciraju preseljenje svim Jermena iz Sirije“, ocenjuje Manojan.
Armavia je odbacila Manojanove optužbe i saopštila da je spremna da nastavi da leti za Alepo da jednom sedmično uprkos sve žešćim borbama.
Krajem prošle sedmice 170 Jermena je stiglo iz Alepa u Jerevan.
Sovinar, žena srednjih godina, došla je sa decom i sestrom.
„Kada smo stigli na aerodrom u Alepu, situacija je bila veoma haotična. Svuda se čula pucnjava. Donedavno je stanje bilo relativno podnošljivo. Bilo je problema van grada, ali u samom Alepu je u osnovi bilo mirno. Došli smo da predahnemo, ali nameravamo da se vratimo i nastavimo svoj dosadašnji život. Naši roditelji su ovde, ali su nam muževi ostali u Siriji. Oni moraju da rade“, kazala je.
Većina izbeglica je uzdržano u razgovoru sa novinarima jermenskog servisa Radija Slobodna Evropa dok su uključene kamere. Međutim, nezvanično kažu da je stanje dramatično.
„Situacija je teška ali ne i katastrofalna. Naša armija je veoma snažna. Pobunjenici verovatno broje poslednje dane. Sirijske trupe neće dozvoliti strancima da se mešaju u našu politiku“, kaže muškarac srednjih godina.
Jermeni koji ne nameravaju da se vrate u Siriju su otvoreniji.
„Stanje je veoma loše. Niko ne može da uđe u grad ili izađe iz svojih kuća. Moji rođaci koji su tamo ostali strahuju, ali ne mogu ništa da urade. Oni koji su uspeli da izađu, došli su u Jerevan, ostali kojima to nije pošlo za rukom moraju da ostanu u Alepu“, kaže jedan mladić.
Svi Jermeni koji su došli iz Sirije na aerodromu u Jerevanu popunjavaju na zahtev tamošnjih vlasti formular u kome je, između ostalog, pitanje koliko dugo nameravaju da ostanu.