Kandidat Srbije Vuk Jeremić je, prema nezvaničnim informacijama, na trećem mestu nakon treće runde neformalnog glasanja u Savetu bezbednosti za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Iako je pao za jednu poziciju u odnosu na prethodno glasanje, njegov dosadašnji rejting smatra se relativnim uspehom. No, hoće li Jeremić, koji ne važi za miljenika Zapada, uspeti da ode dalje od toga?
Vuk Jeremić se, prema nezvaničnim informacijama, sa sedam pozitivnih, pet negativnih i tri neodređena glasa nalazi na trećoj poziciji u trci za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija iza bivšeg portugalskog premijera Antonia Gutereša i šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka. Prema neimenovanim diplomatama, na koje se Rojters poziva, bivši šef diplomatije Srbije treće mesto deli sa bugarskom političarkom i generalnom direktorkom Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu UN (Unesko) Irinom Bokovom.
Činjenica da je ostao u prvoj polovini dosadašnjeg procesa nominacije je relativni uspeh, kaže Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u UN, ali napominje da su Gutereš i Lajčak veoma snažni kandidati.
„Ono što je u poređenju sa drugim kandidatima možda opterećujući momenat za Jeremića je da dolazi iz jedne zemlje koja je u jednom uzburkanom regionu i sa hipotekom Kosova“, ocenjuje Jevremović.
Vuk Jeremić je ostao upamćen i po tome da je kao nekadašnji šef diplomatije Srbije aktivno po svetu lobirao protiv nezavisnosti Kosova. Potom na mesto predsednika Generalne skupštine UN, na čijem čelu je bio od septembra 2012. do septembra 2013. godine, dolazi protivno volji Vašingtona. Iako se smatra da Sjedinjene Države nisu blagonaklone prema njemu, primetno je da pokušava da popravi te odnose, pa pojedini analitičari u tom kontekstu ukazuju na kontakte sa američkim zvaničnicima, poput foruma sa američkim generalom Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA, kada su njih dvojica debatovali u Njujorku o američkoj spoljnoj politici i savremenim međunarodnim odnosima.
Ipak, analitičar Dragomir Anđelković smatra da su Jeremićeve šanse relativno male upravo zbog „crvenog svetla zapadnog bloka na čelu sa SAD“.
„Od tri ključne velike sile, odnosno zapadnog konzorcijuma gde je nekoliko značajnih država uz SAD, on ima zeleno svetlo od Kine, žuto svetlo od Rusije i crveno svetlo od tog zapadnog bloka na čelu sa SAD. U takvoj konstelaciji snaga skoro bi bilo čudo da on bude izabran“, uveren je Anđelković.
Rusija ili Kina?
Ranije se verovalo da Rusija podržava izbor Jeremića, no nedavno su se pojavile medijske spekulacije da iza Jeremića stoji Kina, a da Rusija želi na čelu UN bugarsku političarku Irinu Bokovu.
I Anđelković smatra da Rusija nije protiv Jeremića, ali da je daleko od toga da mu istinski pruža podršku, navodeći da je on izgubio poverenje Rusije iz vremena kada je Srbija podnela predlog rezolucije o Kosovu Generalnoj skupštini UN.
„Postojale su dve rezolucije, prva koju je Rusija podržala i druga koju je Srbija kasnije prihvatila pod uticajem Zapada, i to je za Rusiju bilo prilično razočarenje. Vuk Jeremić je bio taj koji je komunicirao sa Moskvom i koji je prenosio Moskvi stav Beograda da neće odustati od rezolucije“, navodi Anđelković.
Naš sagovornik priznaje da Jeremić nije mogao da kreira politiku, da je to tadašnji predsednik Boris Tadić odlučivao, ali navodi da je Jeremić na neki način izneverio Moskvu.
„Posle toga njegova pozicija u Moskvi je mnogo slabija“, smatra Anđelković.
Jeremić je tokom vođenja diplomatije Srbije stekao dobre odnose sa Kinom, zatim sa azijskim i afričkim zemljama, ali sa susedima na Balkanu mu nije išlo tako dobro. Naprotiv. Pamti se njegova izjava: „Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj, tome ne trebaju neprijatelji", što je bio njegov odgovor na gest tadašnje premijerke Hrvatske da je ta zemlja najbolji prijatelj Kosova u regionu.
U domaćoj javnosti se doživljava kao neko ko ima tvrde stavove po nacionalnim pitanjima.
Regionalni princip
Interesantno je i da je Vlada Srbije u poslednji čas odlučila da podrži kandidaturu Vuka Jeremića za mesto generalnog sekreta UN.
Sam Jeremić najavljuje intenzivnu kampanju uoči četvrtog kruga glasanja, koje se očekuje u septembru.
Verovatno će pobediti kandidat koji bude imao najveći potencijal konsolidacije glasova velikih sila, kaže Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
„Do sada je zabeleženo da postoji pet zemalja koje takoreći obeshrabruju Jeremića da nastavi sa kandidaturom. Među tih pet zemalja su verovatno Sjedinjene Američke Države. I moguće je da od tih pet zemalja jedna bar, ako ne i dve, imaju pravo veta. Moguće je ubediti jednu, ali ubediti dve zemlje u Savetu bezbednosti sa pravom veta je dosta teško, ako ne i nemoguće“, navodi Brkić.
Po neformalnom ključu, sledeći generalni sekretar UN-a trebalo bi da bude iz jugoistočne Evrope. No, nekadašnji ambsador u UN Pavle Jevremović ukazuje da je sve još uvek otvoreno.
„Da li će biti poštovan regionalni princip da kandidat bude iz Istočne Evrope pitanje je, onda je bilo reči o tome da treba da bude žena. Sve te stvari nisu otpisane, ali nisu još uvek odlučujuće“, zaključuje Jevremović.
Pet stalnih članica SB UN sa pravom veta, SAD, Rusija, Velika Britanija, Kina i Francuska, moraju na kraju da postignu saglasnost o kandidatu za generalnog sekretara UN.
Facebook Forum