Savet Narodne banke Srbije prihvatio je danas ostavku Radovana Jelašića na funkciju guverenera Narodne banke, koji je svoj potez objasnio ličnim razlozima.
Narodna banka Srbije trebalo bi da sa novim guvernerom dobije i novi zakon, koji bi pored izbora prvog čoveka centralne banke trebalo drugačije da uredi i odlučivanje unutar ove institucije.
Iako se u javnosti već spekuliše imenima kandidata za novog guvernera ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da narednih dana predstoje zvanične konsultacije u Vladi Srbije o kandidatui za novog guvernera Narodne banke Srbije (NBS) i naglasio da je on lično, a i njegova stranka G 17, "protiv slabljenja funkcije guvernera".
“Protiv smo toga da se formira Savet guvernera. Naprotiv, mi smatramo da Srbija treba da ima jakog guvernera sve do ulaska u Evropsku monetarnu uniju”, rekao je Dinkić.
Neopoziva ostavka guvernera Radovana Jelašića koji nije mario za princip “jak dinar – popularan guverner” prihvaćena je od Saveta centralne banke, na čijem je čelu, upravo čovek koji u javnosti slovi za najozbiljnijeg kandidata za njegovog naslednika. Dejan Šoškić, koji je jedan od članova premijerovog ekonomskog tima, i profesor na Ekonomskom fakultetu, okrio je da su sa njim vođeni neformalni razgovori:
"Nekih neformalnih kontakata jeste bilo, međutim, ja bih zaista u ovom trenutku prepustio demokratskom procesu da ide svojim tokom. Sigurno je da treba da se obavi još dosta tih preliminarnih konsultacija da bi se konačno izašlo sa nekim konkretnim predlogom“.
Premijerovo obećanje da će prvog radnog dana nakon Uskrsa biti poznato ime kandidata još nije ispunjeno, mediji nagađaju da je to za dan odloženo upravo zbog Šoškićeve funkcije u Savetu Narodne banke. Sam Šoškić je za B 92 rekao i da će, ukoliko se ide na izmenu zakona o centralnoj banci, biti potrebno vreme za izbor guvernera te da bi se iznenadio da to bude manje od dva, tri meseca.
Monetarna politika treba da bude pandan fiskalnoj
Po nekim analitičarima novi zakon bi trebalo da poveća nezavisnost centralne banke sa podelom odgovornosti između guvernera, Monetarnog odbora i Saveta. Međutim, prema nekim izvorima novi zakon predviđa značajno slabljenje uloge guvernera u odnosu na nadležnosti Saveta guvernera. Pa se u javnosti nezvanično kao motiv dosadašnjeg guvernera da podnese ostavku pominje upravo donošenje Zakona o NBS. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište:
Ono što meni jedino bode oči, to je jačanje uloge Saveta i samim tim jedno određeno razvodnjavanje odgovornosti. Ovako je jednostavnije kad imate guvernera koji je odgovoran isključivo.
“Stvar je jednostavno u tome šta će biti volja aktuelne većine u kom pravcu da se ide. Ja ne mislim da će tu biti nekih spektakularnih promena. Ono što meni jedino bode oči, to je jačanje uloge Saveta i samim tim jedno određeno razvodnjavanje odgovornosti. Ovako je jednostavnije kad imate guvernera koji je odgovoran isključivo.”
Novi zakon donosi još jednu novinu koja je privukla pažnju javnosti a tiče se toga ko predlaže novog guvernera, pa bi to mogao da radi predsednik države umesto skupštinkog odbora za finansije kako je bilo do sada. Tačno je da je to praksa pojedinih zemalja, kaže nam Aleksandar Stevanović, ali i primećuje:
“Bilo bi bolje da ga predlaže skupština, naš sistem nije takav da bi predsednik trebalo tim poslovima da se bavi ali idemo u pravcu jačanja predsednika, tako da eto…”
Savet Narodne banke je ocenio da je Radovan Jelašić, kao guverner, značajno doprineo da monetarna politika uspešno prebrodi izazove krize, da se
očuva stabilnost bankarskog sektora i obezbedi stabilnost cena.
I pored uveravanja vladinih zvaničnika da institucije ne zavise od jednog čoveka analitičari ipak upozoravaju da je za zemlju u kojoj instucije nisu do kraja izgrađene jako važno ko će biti na njihovom čelu. Ipak se svi nadaju da će i novi guverner voditi monetarnu politiku sličnu Jelašićevoj.
Među njima je i Milan Ćulibrk, urednik Ekonomist magazina koji kaže da monetarna politika mora da bude pandan fiskalnoj:
“Ukoliko Vlada bude vodila odgovornu fiskalnu politiku onda će i novom guverneru neuporedivo biti lakše da vodi nekakvu adekvtanu monetarnu politiku koja neće biti mnogo restriktivna kao što je bilo perioda kada je sada već odlazeći guverner morao da vodi prilično restriktivnu monetarnu politiku i da zbog toga bude izložen kritikama i privrednika, pa čak ponekad i pojedinih ministara.”
Nijedan zakon neće moći da spreči mogućnost lobiranja?
Poslednjih meseci guvernera su pojedini privrednici kritikovali što štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinar. Uvoznicima je odgovorao niži kurs evra da bi im bio jeftiniji uvoz, dok su drugi tvrdili da privreda zbog promene kursa i pada dinara trpi ogromne gubitke. Jelašić im je odbrusio da sa njim neće imati dogovornu ekomoniju i fiksni kurs.
I sada se Unija poslodavaca obratila Vladinom Socijalno-ekonomskom savetu povodom izbora guvernera. Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije kaže da bi centralna banka trebalo da nađe mehanizme da pomogne izvoznoj privredi, što se do sada nije dešavalo:
„S obzirom da je neophodno da pojačamo izvozne napore da bismo mogli da smanjimo deficit koji imamo sa inostranstvom i da otplatimo kredite mislim da treba povesti računa o tome, ne samo da se po svaku cenu sačuva kurs, već i da se razmišlja o tome da se dozvoli i nešto veća inflacija, odnosno pad dinara. Da se pokuša da centralna banka svojim intervencijama pojeftini kreditno zaduživanje kod banaka koje su opterećene velikim depozitima i da eventualno deo svojih rezervi usmeri ka našoj privredi.“
Na drugoj strani ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da nijedan zakon neće moći da spreči mogućnost lobiranja, i da guverner može da trpi velike pritiske, već da je potrebno da ojačaju institucije i da one budu ozbiljno shvaćene:
„Trebaće dosta vremena da se shvati da se ne ide kod guvernera i da se njemu ne govori šta bi on trebalo da radi sa deviznim rezervama, deviznim kursem i slično. Njegovo je da saopšti ciljeve monetarne politike na početku godine, i ako ih ostvari onda je sve u redu, a ako ih ne ostvari malo, recimo ako cilja inflaciju 7 a ona bude 8 procenata da mu se smanji od plate, a ako cilja inflaciju 7 a ona bude 9 da mu se lepo da otkaz.“
