Ni jedanaest godina od smrti dvojice gardista u kasarni na Topčideru, nema istine o tome kako se redovna stražarska služba za Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića završila tragično. Na to podsećaju roditelji i prijatelji vojnika, te organizacija "Žene u crnom". Svi oni okupili su se danas ispred vojnog objekta "Karaš", gde su u znak sećanja zapalili sveće i položili cveće. Zastupnici porodica Jakovljević i Milovanović napominju da ni nakon jedne decenije nema političke volje da se ovaj slučaj reši i da se odgovorni za zločin izvedu pred lice pravde.
Samo tražimo istinu o tome ko je ubio naše sinove – to je poruka koju su poslali roditelji gardista nakon što su ispred ulaza u vojni objekat "Karaš" zapalili sveće. Dočekala su ih, kao i do sada, zatvorena vrata kasarne u kojoj su Milovanovići i Jakovljevićin izgubili svoju decu.
A, na zatvorena vrata nailazili su tokom ovih jedanaest godina i u institucijama države.
Janko Jakovljević, Draganov otac, zamolio je premijera Srbije da se formira anketni odbor kako bi se došlo do istine ko je i zbog čega ubio njegovog sina i vojnika Dražena Milovanovića.
"Svi oni obećavaju, ali jako malo. Mislim da ova vlast nije mnogo uradila po tom pitanju. Mi znamo da Vučić i ministar pravde ne mogu da nam vrate decu, mi samo hoćemo istinu. Hoćemo da znamo ko ih je pobio i zašto ih je pobio", poručio je Jakovljević.
Petar Milovanović, otac Dražena Milovanovića, podseća da je tokom celog postupka bilo raznih teorija o čitavom slučaju.
"Posle sedam godina su priznali da su pobijeni. Nakon jedanaest godina niko ništa. Apelujemo na državu, na sudstvo da jednom krenu i da se otkrije ko nam je pobio decu", naveo je Milovanović.
(RSE fotogalerija: Vesna Anđić)
Jedanaest godina od ubistva gardista
Vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, pripadnici Gardijske brigade, nađeni su 5. oktobra 2004. mrtvi posle pucnjave u krugu vojnog objekta "Karaš" u Beogradu.
Vojno tužilaštvo je nakon sprovedene istrage konstatovalo da je smrt dvojice gardista rezultat međusobnog sukoba. No, nezavisna državna komisija utvrdila je da je za njihovu pogibiju odgovorna treća osoba. Spekulisalo se da su gardisti videli nešto što nije trebalo da vide, po nekim teorijama i Ratka Mladića, haškog optuženika, za koga se sumnjalo da se jedno vreme krio u "Karašu".
Zastupnici porodica podneli su predlog za preuzimanje dodatnih istražnih radnji, a u tom kontekstu je u svojstvu građanina saslušan i bivši načelnik Generalštaba Branko Krga, budući da je Ratko Mladić uputio na njega kao čoveka koji bi eventualno mogao da ima određena saznanja o ovom slučaju.
"U Krginom kazivanju su interesantne dve stvari, za koje i on izražava čuđenje", rekla je novinarima pravna zastupnica porodica Olgica Batić.
"Prvo, da je o ubistvu gardista Jakovljevića i Milovanovića obavešten telefonskim putem od strane Vuka Jeremića, savetnika tadašnjeg predsednika države. Druga začuđujuća okolnost jeste da je na prvom sastanku održanom u Generalštabu, a upravo povodom pogubije Jakovljevića i Milovanovića nije sačinjen nikakav pisani izveštaj, već je on o svemu obavešten putem usmenih kazivanja", istakla je Batić.
I posle jedanaest godina postupak je i dalje u fazi istrage. Olgica Batić ističe da nije mnogo toga urađeno u prethodnih 11 godina, te da ne postoji politička volja da se ovaj slučaj reši.
"Da je postojala, mislim da bi nešto bilo učinjeno do sada. Osim toga, da je i postojala politička volja u prethodnom periodu, ne bi čekali sedam godina da neko tvrdi da su ubijeni, pa da nisu ubijeni. Ne postoji politička volja ako morate da tražite da se veštačenje obavi od strane Visbadena, kada neko u zemlji Srbiji negira to veštačenje, pa onda morate da tražite superveštačenje OFBI-a, pa kada se i tako nešto spori... Mislim da se u nedogled može nabrajati da politička volja, nažalost, ne postoji", kaže Olgica Batić.
Sa porodicama Jakovljević i Milovanović su i ove kao i ranijih godina na okupljanju bile i članice udruženja "Žene u crnom", koje su razvile transparent sa porukom "Nikad nećemo zaboraviti zločin u Topčideru".
Slučaj ubistva gardista pokazuje da u Srbiji preovladava nekažnjivost zločina kako u ratu, tako i u miru, kaže za Radio Slobodna Evropa Staša Zajović, iz ovog udruženja.
"To da je haški optuženik i general koji je predvodio genocid u Srebrenici skrivan u objektima Vojske Srbije jeste dokaz da je ova država bila sigurna kuća za Ratka Mladića, a da je sada sigurna kuća za one koji skrivaju istinu o ubistvu gardista i da je to podignuo na nivo državne tajne", zaključuje Staša Zajović.
