Bošnjačko nacionalno veće (BNV) napustilo je još u novembru prošle godine Radnu grupu za izradu Nacrta posebnog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, tvrdeći da su predstavnici državnih organa ignorisali sve probleme, predloge i preporuke Bošnjaka.
Usvajanje ovog plana jedan je od uslova koji Srbija mora da ispuni u okviru poglavlja 23 u pregovorima o priključenju Evropskoj uniji.
Predsednik ovog saveta Sulejman Ugljanin smatra da Akcioni plan treba u potpunosti da odražava težnju legitimnih predstavnika manjina u izradi kvalitetnog teksta koji bi bio rezultat inkluzivnog procesa izrade.
On je rekao da izrada kvalitetnog plana treba da bude i interes Srbije, da u procesu pristupanja Evropskoj uniji na adekvatan način reši status i položaj manjina.
Ugljanin je najavio da će do kraja ovog meseca organizovati u svim gradovima Sandžaka, ali i mestima u Srbiji i dijaspori u kojima žive Bošnjaci, javne rasprave na kojima će građanima predstaviti odluku Veća o izmenama i dopunama Akcionog plana.
“Vidite i sami koliku pažnju država posvećuje manjina, napravila je javnu raspravu o Akcionom planu od 3. do 23. decembra putem interneta, što nije javna, već tajna rasprava. Zato mi želimo da sa ovim procesom upoznamo građane, pre svega Bošnjake, da čuju, pitaju i dobiju odgovor o tome šta to BNV traži da se uvrsti u Akcioni plan, dakle želimo živu raspravu sa ljudima o tome. Na osnovu raspoloženja građana na tim raspravama pokrenućemo druge mehanizme, koji su garantovani Ustavom i zakonima ove zemlje, a za sprovođenje odluke o o izmenama i dopunama Akcionog plana za ostvarivanje prava manjina”, rekao je Ugljanin.
Nedostatak javne rasprave, kao jednu od najvećih slabosti ovog Akcionog plana, vidi i predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić, ali i nedovoljnu inkluzivnost svih zainteresovanih u njegovoj izradi.
Bačić, koji je do kraja učestvovao u Radnoj grupi za izradu Akcionog plana, za RSE tvrdi da odnos vlasti prema manjinama nije bio partnerski, jer je vlast nametala svoja rešenja, a odbijala predloge manjina, odnosno nije se starala o njihovim stvarnim potrebama.
Ipak, on smatra da plan pored određenih slabosti i demokratskog deficita sadrži i neke odredbe koje bi mogle unaprediti manjinska prava.
“Dobri segmenti su promena Zakona o matičnim knjigama, kao i to što će Kancelarija za ljudska i manjinska prava raditi promocije kroz plakate i brošure tokom kampanje upisa na nastavu na jezicima manjina. Međutim, bojim se da su ključna pitanja ostala nerešena, a pod njima podrazumevam političku reprezentaciju manjina, kao i posledicu privatizacije lokalnih medija koji su emitovali progra na manjinskim jezicima, pitanje nadležnosti nacionalnih saveta, pitanje sa udžbenicima. Manjine na marginama društva, hteli mi to da priznamo ili ne. Bez uključivanja manjina u sferu odlučivanja na nacionalnom nivo, teško da mođe doći do popravljanja položaja manjina“, rekao je Bačić.
Međutim, predsednik Radne grupe za izradu Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina Čedomir Backović tvrdi za RSE da su oni radili po svim principima inkluzivnosti i transparentnosti, kao i da su se nosili sa problemom demokratskog pluralizma, odnosno bogatstva različitostih ideja i mišljenja.
On je pojasnio da se izrada ovog plana zasniva na tezama i pitanjima trećeg mišljenja Komiteta Saveta Evrope, kao i izveštaja eksperata Evropske komisije, koji su zauzeli određene stavove po određenim temama.
“Obim i domet ovog Akcionog plana je napravljen opštim prihvaćanjem ,a prihvaćeni finalni tekst je pripremila Koordinacija nacionalnih saveta. Kada sve to prevedemo na jednostavniji jezik, naravno da nisu svi zadovoljni, ali ogromna većina jeste. Ko god nije bio zadovoljan imao je priliku da to uradi na niz načina, kako na samoj Radnoj grupi, tako i tokom javne rasprave. Svi imaju pravo na svoje mišljenje, ali mora da se vodi računa o mišljenjima i interesima drugih “, rekao je Backović, koji je i pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za poglavlje 23.
Radna grupa za izradu nacrta Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koji bi Skupština Srbije trebala da usvoji za nekoliko nedelja, ima 24 člana, među kojima su predstavnici nacionalnih saveta, državnih institucija, civilnog društva i Saveta Evrope.
Manjine imaju sedam svojih predstavnika u Radnoj grupi, a koje je izabrao 21 nacionalni savet, koliko ih ima i registrovanih u Srbiji.
