Pišu: Anastasija Moskvičova і Natalka Kovalenko (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
Bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je uoči novog sastanka kontakt-grupe u Minsku, koji se desio 23. juna, u svome intervjuu za ВВС izjavio da nema dokaza o prisustvu ruske vojske na Donbasu, ali zna za veliki broj dobrovoljaca koji se tamo bore. Istovremeno, rekao je da započinjanje procesa pregovaranja o miru na Donbasu jeste zasluga Rusije.
Rusija se trudi da vrati Ukrajini Donbas, ali pod uslovima koji njoj odgovaraju - to je osnovna poruka ovog intervjua koju izdvajaju neki politički analitičari.
Nasuprot tome, drugi politolozi smatraju da izjave Janukoviča nemaju političku težinu i da su iznete samo iz razloga da bi se smanjile sankcije protiv Rusije.
Prema rečima bivšeg ukrajinskog predsednika, za postizanje mira na istoku Ukrajine, vlada u Kijevu, za koju on smatra da je nelegitimna, treba da sedne za pregovarački sto sa "predstavnicima Donbasa".
"Ako Kijev želi da Donbas ostane u Ukrajini, onda treba da sedne za pregovarački sto i da uradi sve što je moguće da bi se postigao kompromis, dogovoriti se i početi izvršavati Minski sporazum", dodao je Janukovič.
On je, takođe, izjavio da je za početak procesa pregovaranja o miru u Donbasu zaslužna Rusija.
"Zasluga Rusije je u tome što se desio Minski sporazum. To je veoma važno. Danas Evropa i Sjedinjene Američke Države koje direktno utiču na Kijev, treba da primoraju Kijev da sedne za pregovarački sto sa predstavnicima Donbasa i da sprovedu Minski sporazum", rekao je Janukovič.
"Uzimajte sebi Donbas i zaboravite na Krim", ovako je shvatio osnovnu poruku intervjua Viktora Janukoviča ukrajinski politički analitičar Taras Berezovec, i ovu ideju će, prema njegovom mišljenju, ruska strana i dalje proturati tokom narednih pregovora u Minsku.
Slično mišljenje deli i politolog Jevgen Magda. Susret sa novinarom desio se samo zbog jedne fraze, a to je da Kijev treba da sedne za pregovarački sto neposredno sa Donjeckom i Luganjskom, rekao je on u komentaru Radiju Svoboda.
On tvrdi da Rusija koristi Janukoviča za rasprostranjivanje teza koje su njoj potrebne, naročito onih koje ulaze u osnovu koncepcije "vratiti Donbas Ukrajini pod uslovima pogodnim za Rusiju".
"Rusija se trudi da vrati Ukrajini Donbas, ali pod uslovima koji odgovaraju njoj. Za to koriste najrazličitije metode. Mislim da 'pomoćnik' Viktor Janukovič, koji je pod potpunom kontrolom ruskog rukovodstva, samo na ovaj način može biti od koristi za Rusiju", smatra Magda.
"Imam osećaj da su ruski pokrovitelji pustili gospodina Janukoviča na intervju sa novinarima BBC-ja samo zbog jedne rečenice - zbog izjave da 'Kijev treba da sedne za pregovarački sto sa Donjeckom i Luganjskom'. Janukovičev zadatak bio je da izusti ovu tezu o neophodnosti ovih direktnih pregovora", rekao je Magda.
Međutim, pregovori Kijeva i predstavnika separatista trenutno nisu mogući, izjavio je za Radio Svoboda Oleksandr Kihtenko, nekadašnji šef Donjecke oblasne vojno-civilne administracije.
"Ukrajina je rukovodstvo 'DNR' i 'LNR' proglasila za teroriste, a zvanična vlada a priori ne može da pregovara sa teroristima", naglasio je on.
Janukovič je u intervjuu ponavljao istu misao tokom razgovora u raznim formulacijama, a to je da je kijevski Majdan "uplašio" Krim i Donbas i prouzrokovao anektovanje poluostrva, kao i borbena dejstva na istoku zemlje, optužujući pritom "desne radikalne snage iz Zapadne Ukrajine".
"Ja sam upozoravao da se oni neće zaustaviti na Majdanu, da će ići dalje, i oni su otišli dalje. Za ovih godinu i po dana buknuo je rat. Za ovih godinu i po dana Ukrajina je izgubila Krim i Donbas, i hiljade ljudskih života", rekao je Janukovič.
"Stanovništvo je počelo da formira jedinice samoodbrane i da se brani. Tada je Vrhovna rada Krima donela odluku o sprovođenju referenduma. Kakav stav je u tome zauzela Rusija? Rusija nije mogla da stoji sa strane kada je u pitanju ovaj konflikt. Svakako, nije mogla da posmatra sa strane. To je posledica onoga što je uradio Majdan. To je posledica tog radikalnog nacionalističkog pokreta koji je uplašio stanovništvo Krima, tradicionalno proruski orijentisano", dodao je on.
O perspektivama povratka Krima u sastav Ukrajine Janukovič je rekao:
"Danas je to već činjenica koja se desila. Danas se vodi rat. Da bi danas govorili o Krimu, da ćemo povratiti Krim... Kako? Uz pomoć rata? Zar nam treba još rata?"
Poseban deo intervjua Janukoviča posvećen je njegovoj luksuznoj rezidenciji u Mežihirju čijim je bogatstvom i raskoši stanovništvo Ukrajine bilo šokirano.
Odgovarajući na pitanja novinara BBC-ja, Janukovič se odrekao i zoološkog vrta koji je bio razmešten na pomenutom imanju na kojem su, nakon njegovog bekstva, bile pronađene retke ptice i životinje.
Prema rečima ovog političara, većina teritorije nije pripadala njemu, on je na njoj jednostavno "uzgajao nojeve".
"Šta je loše u tome što sam hranio ove nojeve? Šta je u tome loše? Pa oni su jednostavno živeli tamo. Šta je trebalo da radim, da zatvorim oči i da se pravim da ništa ne vidim?", odgovorio je on.
(Dio BBC-jevog intervjua sa Viktorom Janukovičem)
Katerina Horčinska, učesnica projekta YanukovychLeaks, istraživačkog projekta Radija Svoboda, je rekla da je sa formalne tačke gledišta Janukovič u pravu, s obzirom da je "na njega bila pisana" samo mala parcela.
Međutim, prema njenim rečima, poznata "baraka" bila je izgrađena na parceli fonda "Preporod Ukrajine" kojim je rukovodila Janukovičeva žena Ljubov Poležaj, a glavni deo vlasništva pripadao je firmi "Tantalit", čiji osnivač je bio Sergej Kljujev, koji je figurirao u mnogim malverzacijama sa nekretninama vezanim za Janukoviča.
Prema rečima Horčinske, aktivisti su u luksuznoj vili otkrili i podzemne hodnike koji su povezivali različite objekte na toj teritoriji, kao i dokumenta і lične stvari Janukoviča - ne samo u zgradi koja je bila u njegovom vlasništvu.
"Ono što kaže Janukovič je otvorena, drska laž, usmerena ili na rusku, ili na evropsku publiku, koja je malo informisana o strukturi i veličini njegove korupcije", smatra Horčinksa.
Direktor "Agencije modeliranja situacija" Vitalij Bala, s druge strane, smatra da razlog iz kog se Janukovič odlučio za intervju jesu sankcije usmerene protiv njega lično i protiv ruskog rukovodstva.
Zbog toga je on odabrao upravo zapadni medij, tvrdi Bala.
"Osnovna poruka je da on ni sa čim nema veze i da nema nikakve veze sa svim onim ozbiljnim tragičnim događajima koji su se desili u Kijevu, zato sankcije treba da se ukinu, da bi se on osećao komfornije i da ne bi bio ograničen ni na koji način. U stvari to je glavna svrha ovog intervjua", smatra Bala.
Janukovič je bio predsednik Ukrajine od 2010. do 2014. godine. Pobegao je iz Kijeva u noći 22. februara 2014. i ubrzo napustio Ukrajinu. Istog tog dana Vrhovna rada je proglasila da se on povukao sa dužnosti і imenovala za vršioca dužnosti predsednika Oleksandra Turčinova.
Janukovič je lišen predsedničkog zvanja usvajanjem zakona 18. juna 2015. godine. U svojim izjavama on je i dalje govorio da je legitiman predsednik Ukrajine jer se u zemlji, prema njegovim rečima, desio vojni puč.
Janukovič je, između ostalog, optužen i za nekoliko kriminalnih dela i za njim traga Interpol, iako je izvesno da se nalazi na teritoriji Rusije.
