Boško Jakšić, spoljnopolitički analitičar iz Beograda, za 'Zašto?' objašnjava kako bi Srbija i Crna Gora mogle riješiti situaciju sa Brankom Milić, koja je optužena za pokušaj terorizma u slučaju 'državni udar' i krije se u ambasadi Srbije u Podgorici, i da li ona može uticati na pogoršanje odnosa između dvije zemlje.
- Bekstvo
Srbija je dobila svog Žulijana Asanža (urednik Vikiliksa koji od 2011. uživa politički azil u ambasadi Ekvadora u Londonu), a Beograd i dalje ne zna šta da radi sa Brankom Milić koja je optužena da je deo grupe koja je pokušala da izvede državni udar na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
Još od starta krize u oktobru 2016. srpske vlasti su, to se ovde i dalje tvrdi, omogućile bekstvo dvojice Rusa osumnjičenih da su bili organizatori, ali ne i grupi srpskih državljana, uključujući i bivšeg komandanta Žandarmerije, kojima se sudi.
Milićka se dve godine kasnije takođe odlučila na bekstvo, ali samo do zgrade ambasade Srbije gde je našla utočište.
Koliko dugo, to niko u ovom trenutku ne zna.
- Efekti
Nisu, u krajnjoj liniji, sigurni šta da rade ni u Podgorici, gde veće Višeg suda traži da se optuženoj tuži u odsustvu, a prethodno je odbijen predlog da se njen postupak razdvoji od ostatka grupe.
Dakle, crnogorske vlasti raspisale su poternicu sa osobu koja im je pred očima, ali Srbija odbija da otključa vrata ambasade i omogući hapšenje.
U međuvremenu, srpska diplomatija se ne oglašava a mediji bliski vlastima ovu temu u potpunosti ignorišu.
Čini mi se da bi zaista najbolje bilo da se Branka Milić dobrovoljno vrati na suđenje, kako joj preporučuje i njen pravni tim, ali ona to ne želi.
Očito je da se situacija sada iskomplikovala, jer ona nosi i neke druge efekte.
- Jedini put
Ukoliko Srbija pod ovakvim okolnostima pristiska ili zahteva od Podgorice da izruči Milićku, onda rizikuje negodovanje srpskih rusofilskih nacionalista sa obe strane granice.
U suprotnom, diplomatska afera preti da dodatno ošteti odnose Beograda i Podgorice, u vremenima, recimo, konfliktnog tumačenja istorije, preciznije oko ujedinjenja Jugoslavije pre 100 godinu.
Čini mi se da je jedina opcija, ako diplomatija treba da razreši problem, a treba, onda je to ubediti gospođu Milić u ambasadi da se vrati na suđenje uz garancije da neće biti, ne znam, maltretirana, da neće biti odvođena u samicu, i uz jedno čvrsto obećanje srpskih vlasti da će pažljivo pratiti slučaj i ponuditi joj svaku pravnu pomoć koja je neophodna.
Drugim rečima, čini mi se to je i jedini put da se izađe iz ovo situacije, inače će srpski Asanž onda još dugo kontaminirati odnose na relaciji Beograd-Podgorica.
Taj slučaj pokušaja državnog udara je od samog početka bio više nego delikatan.
- Skandal
Srbija je, koliko se tada govorilo, istovremeno i upozoravala Podgoricu šta se sprema, ali se ispostavilo da je posle toga i štitila neke aktere čitave te afere.
Tako da smo tu daleko od pune istine koju bi znali i ta siva zona koja postoji, to je upravo nešto što dok se ne raščisti, ili ne zaboravi, to će bacati jednu senku na međusobne odnose Srbije i Crne Gore.
Apsolutno samo diplomatija može da reši ovaj problem.
Šta bi bila alternativna varijanta: da crnogorske snage bezbednosti upadnu u ambasadu i napravi se skandal neviđenih razmera ili da u ambasadi unedogled čuvaju optuženu za učešće u ovom pokušaju državnog udara.
Ni jedna ni druga varijanta ne zvuče realno.
