Zvanični Beograd ćuti o navodima bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage da su srpske vlasti juče sprečile njen dolazak i učešće na festivalu "Miredita, dobar dan" u Beogradu. Inicijativa mladih za ljudska prava je tim povodom uputila otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. I drugi sagovornici RSE ocenjuju da je ovaj postupak srpskih vlasti u suprotnosti sa izjavom novoizabranog predsednika Srbije da će raditi na dijalogu sa predstavnicima Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači saopštio je da je sramno to što je Srbija onemogućila učešće Jahjage na beogradskom festivalu.
"Nemoguće je da se pomirenje desi dok se zločini na Kosovu negiraju", napisao je on na Facebooku.
Tači je dodao da je Jahjaga uradila izvanredan posao za prava žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
"Pružila je glas hiljadama žena koje su godinama živele u bolu i stigmi", dodao je kosovski predsednik.
Istovremeno, odlazeća kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri obavestila je Evropsku uniju da bivša predsednica Kosova nije mogla da otputuje u Beograd, ocenivši da je time Srbija prekršila briselski Sporazum o slobodi kretanja i zvaničnim posetama.
Ona je u pismu EU navela da je Jahjaga poštovala sve službene procedure predviđene sporazumom iz Brisela i da je njena poseta bila "kulturne i humanitarne prirode".
Tahiri je zatražila od EU da reši ovo pitanje što pre, kako bi se omogućila poseta koja je, kako je navela, u funkciji mira i dobrosusedstva.
[Priština, 12. jun 2015.]
Ministarka Edita Tahiri je dodala da je Srbija dokazala da nije spremna da se suoči "sa svojom agresorskom i genocidnom prošlošću nad Albancima, a to govori da nije spremna za mir, pravdu i dobrosusedske odnose između dve države, što je glavni cilj dijaloga kojem posreduje EU".
Istovremeno, oko 50 momaka, među kojima neki nose obeležja desničarske organizacije "Zavetnici", okupilo se danas ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu gde se, u okviru festivala "Mirdita, dobar dan" održava promocija knjige "Želim da me čuju", priča žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu na Kosovu.
Policija je raspoređena ispred ulaza u dvorište Centra i ne dozvoljava im da uđu.
Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava, koja je organizator festivala kosovske kulture, izašli su ispred Centra i razvili transparent sa natpisom "Sramota je mrzeti".
[Beograd, 2. jun 2017.]
Bivša kosovska predsednica Atifete Jahjaga je u četvrtak trebalo da doputuje u Beograd kako bi učestvovala na festivalu "Miredita, dobar dan" i prisustvovala predstavljanju knjige "Želim da me čuju - Knjiga sećanja s pričama žena koje su preživele silovanja u poslednjem ratu na Kosovu", koje je trebalo da se održi u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Vlasti Srbije ne oglašavaju se ovim povodom, a iz MUP-a Srbije RSE nije dobio odgovor na pitanje da li je tačno da bivšoj predsednici Kosova nije obezbeđena policijska pratnja i zaštita i, ukoliko jeste, zašto to nije učinjeno.
Anita Mitić, čelnica Inicijative mladih za ljudska prava Srbije, jednog od organizatora Festivala, kaže za RSE da Inicijativa još radi na tome da nekadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga dođe u Beograd, a da će se Jahjaga, ako joj to ne uspe, obratiti učesnicima festivala video-linkom.
"Predsednica je i dalje vrlo voljna da dođe u Srbiju, tako da mi sad pokušavamo još neke stvari da uradimo, ali, ona, razume se, ne želi da dođe ako joj nije garantovana bezbednost. To je najmanje što država Srbija može i mora da učini. Tim pre što se takav zahtev podrazumeva u okolnostima kada desničari već dva dana demonstriraju i najavljuju proteste i za popodne", ističe Mitićeva.
Mitićeva podseća da su prošle godine premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama, poslali pismo podrške festivalu "Miredita, dobar dan" i da u prethodne tri godine, za razliku od ove, nije bilo protesta desničarskih i nacionalističkih skupina:
"Mislim da to pokazuje duboke podele u društvu i ko zapravo ovde vlada: desničari i fašisti pozovu da se bivšoj kosovskoj predsednici onemogući ulazak u Srbiju i to bude i učinjeno", navodi Mitićeva.
Inicijativa mladih za ljudska prava uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kojem ocenjuje kao odličan signal što je među prvim temama koje je otvorio u svom predsedničkom mandatu odnos prema Kosovu i regionu, ali upozorava da je poslednjih dana dijalog ugrožen fizičkim pretnjama i atmosferom linča koju stvaraju ultradesničarske i navijačke grupe.
"Nemoguće je razgovarati ukoliko se ekstremističke grupe osećaju slobodno da se nasilno razračunavaju sa neistomišljenicima... Verujemo da tačka okupljanja i osnova za dijalog treba da bude poruka 'Sramota je mrzeti!' ", navode iz Inicijative.
[Beograd, 1. jun 2017.]
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom inauguracije najavio je da će raditi na dijalogu sa predstavnicima Kosova, a odbijanje da se omogući bezbedan dolazak u Srbiju bivšoj kosovskoj predsednici Jahjagi u suprotnosti je sa tom izjavom, kaže za RSE i izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.
"Podsećam vas da je 2015. godine tadašnji ministar spoljnih poslova, a sada predsednik Kosova, Hašim Tači, takođe trebalo da dođe u Beograd, da je sve bilo dogovoreno, ali da u poslednjem trenutku srpske vlasti njegovu posetu nisu dozvolile. I to se sada ponavlja – dakle, taj obrazac ponašanja da je u redu da razgovaramo sa kosovskim predstavnicima u drugim zemljama i u drugim gradovima, ali da se sa njima ne može razgovarati u Srbiji", ističe Beširi i dodaje:
"Mislim da je to loša poruka regionalnoj saradnji i regionalnom pomirenju i može se negativo odraziti na odnose Srbije i Kosova. Nekako mi deluje da već nekoliko godina mi nudimo samo neke povratke u prošlost u odnosima sa Kosovom. Nadam se da će ova prepreka biti poslednja u nizu."
Komentarišući desničarsko nasilje tokom festivala "Mirdita, dobar dan", kao i odbijanje srpske vlasti da bivšoj predsednici Kosova omogući garanciju bezbednosti u Srbiji, pisac Vladimir Arsenijević za RSE kaže da "to pokazuje da nije nepovratno to što smo mislili da smo postigli".
"To sve što se dešava sa predsednicom Atifetom Jahjaga samo govori u prilog tome da su ti procesi reverzibilni, odnosno, da nešto što smo mislili da je nešto ostalo iza nas nije neophodno tamo. Jako je lako, čak poražavajuće lako, iskopati sve te ratne sekire i ponovo imati ljude koji su spremni da bar na simboličkom nivou navuku nekakve fantomke, da izvade, ako ne pravo bar plastično, oružje, da se pojave tamo gde treba i da šire strah i nepoverenje", navodi Arsenijević i zaključuje:
"Mislim da su se time ocrtali obrisi atmosfere u kojoj mi danas živimo, koja je dubinski revizionistička, gde se ispostavi da čak i neke bolno osvojene istine zapravo i nisu tako čvrsto utemeljene u društvu i da je, dakle, lako vratiti se u neke pretpostavke za koje smo mislili da smo ih već rešili."
Facebook Forum