Razgovarao: Fatmir Aliu, priredila: Amra Zejneli
U drugom delu intervjuua za RSE, američka ambasadorka na Kosovu Tracey Ann Jacobson pozvala je sve institucije da reaguju na problem odlaska Kosovara u rat u Siriju. Ona govori i o jeziku mržnje koji neki imami koriste u džamijama, za šta, kako kaže, nema prostora u demokratiji.
Jacobson: Mislim da je to nešto što treba da brine sve. Rat u Siriji je užasna stvar i traje već duže vreme. Ali, ovde na Kosovu smo zabrinuti i zbog odlaska mladih Kosovara u taj rat, koji se pridružuju radikalnim grupama, razvijajući takvu vrstu ideologije. I šta se potom dešava? Videli smo napad na tri pripadnika žandarmerije u Turskoj, koje je ubio jedan ratnik u povratku.
Imali smo i samoubilački bombaški napad u Iraku, koji je izveo Kosovar koji je bio u Siriji. Tako da, da, ovo je veoma zabrinjavajuće, i svi trebamo da reagujemo na ovo, kao međunaroda zajednice zajedno sa Kosovom, jer je jasno da ovo nije samo problem Kosova, već celog sveta.
Takođe, smatram da postoje različiti načini kako možemo reagovati na ovaj problem na kojem trebamo da radimo zajedno. Jedan način je reakcija u smislu sprovođenja zakona. Predloženi zakon Kosova o učešću u ratu u Siriji je dobar prvi korak. Trebamo da radimo i što se tiče razmene informacija oko toga ko su ovi ljudi, gde se nalaze i šta su njihovi ciljevi.
Ali, takođe mislim da se treba odvijati širi razgovor u društvu. Ljude ponekad privuku ove radikalne ideologije. Nekada, zbog toga što osećaju da nemaju ostale mogućnosti, ekonomske ili mogućnosti da se jače uključe u zajedničke razgovore koje zemlja treba da razvije radi svoje budućnosti.
Dakle, radi se o pitanjima ekonomskog, demokratskog, društvenog i obrazovanog razvoja. Mislim da svi trebamo da radimo zajedno kako bi se formirali ti uslovi na Kosovu koji sadrže manje mogućnosti privlačenja kakvom god obliku radikalizma, bilo da se radi o islamskom ili bilo kakvom drugom radikalizmu koji postoji.
Jacobson: Mislim da smo videli dve osobe koje su navodno počinile teroristička dela. To je jasan znak. Tako je i u ostalim zemljama Evrope. Mogu reći da iz većine mojih razgovora sa Kosovarima primećujem da su veoma ponosni na činjenicu što imaju jedan tolerantan oblik islamske vere koja poštuje raznovrsnost, gde ljudi žive zajedno, gde niko nikom ne može da nametne svoje stavove.
Razgovaram sa mnogo Kosovara koji su zabrinuti oko povećanja ove vrste islamskog ekstremizma. Većina Kosovara to ne želi. Oni žele da vide multikulturalni, multietnički i multiverski razvoj društva koji se bazira na obostranom razumevanju. To je ono što čujem od kosovskog naroda. To govore i u Vladi Kosova već godinama, i, naravno, to trebamo da podržimo.
Jacobson: Čula sam i čitala o tome u medijima. Nije moj posao, kao američke ambasadorke, da sudim bilo kojoj instituciji, uključujući i IZ. Ali, čula sam neke od govora nekih imama, koji su poprilično zabrinjavajući. Tome nema mesta u demokratiji 21. veka.
Mislim da oko ovog pitanja trebaju podići glas svi Kosovari. Nije toliko važno šta američka ambasadorka misli, važno je kakvo društvo Kosovari žele; koju vrstu vere žele da imaju, i kakve odnose između vere i sekularne države žele. Kosovari, takođe, oko ovog trebaju podići glas.
Jacobson: Dosta njih je iznelo zabrinutost kod mene, američke ambasade ili ostalih predstavnika međunarodne zajednice, ali to isto nisu izneli na isti način unutar društva.
Jacobson: Nadam se da će većina naroda Kosova koji podržavaju sekularnu državu, versku različitost, obostrano poštovanje, podići glas i onda će ti glasovi odrediti put budućnosti.
Jacobson: Imamo različite oblike saradnje. Na primer, što se tiče sprovođenja zakona, imamo širok program saradnje u oblasti sprovođenja zakona, uključujući Odeljenje pravde, ISITAP (Međunarodni program Ministarstva pravde SAD za obuke i pomoć u oblasti kriminalističkih istraga), i radimo sa policijom. Takođe imamo i Odeljenje trezora, predstavnike koji rade na ekonomskim zločinima, kako bi bili u stanju da prate finansijske tokove. Takođe smo omogućili mnoge treninge istražiteljima, tužiocima, sudijama u ovoj oblasti.
Što se šireg aspekta tiče, pomenula sam ekonomski razvoj, obrazovanje, dobro upravljanje. Imamo mnoge programe u ovim oblastima, uključujući i neke nove programe koji će omogućiti više poseta ljudi odavde SAD-u, kao na primer radi obrazovanja, ili kako bi saznali više kako se što bolje približiti manjinskim zajednicama, ili radi ojačanja upravljanja na lokalnom i centralnom nivou. Tako da, nastavićemo da sarađujemo na ovim mehanizmima.
Jacobson: Mislim da se kapaciteti poboljšavaju iz dana u dan. Mislim da ne postoji ni jedna zemlja na svetu koja ima sama svoje kapacitete za borbu protiv međunarodnog terorizma. To je oblast za koju sve države trebaju da razviju svoje unutrašnje kapacitete, ali i veze sa svojim regionalnim i međunarodnim partnerima, zato što je ovo pitanje globalnih napora.
U drugom delu intervjuua za RSE, američka ambasadorka na Kosovu Tracey Ann Jacobson pozvala je sve institucije da reaguju na problem odlaska Kosovara u rat u Siriju. Ona govori i o jeziku mržnje koji neki imami koriste u džamijama, za šta, kako kaže, nema prostora u demokratiji.
RSE: Kakvo je vaše mišljenje o ratu u Siriji? Neki ljudi se plaše Kosovara koji su otišli da ratuju u tu zemlju, navodeći da njihov povratak na Kosovu može predstavljati razlog za brigu. Šta vi mislite o tome?
Jacobson: Mislim da je to nešto što treba da brine sve. Rat u Siriji je užasna stvar i traje već duže vreme. Ali, ovde na Kosovu smo zabrinuti i zbog odlaska mladih Kosovara u taj rat, koji se pridružuju radikalnim grupama, razvijajući takvu vrstu ideologije. I šta se potom dešava? Videli smo napad na tri pripadnika žandarmerije u Turskoj, koje je ubio jedan ratnik u povratku.
Imali smo i samoubilački bombaški napad u Iraku, koji je izveo Kosovar koji je bio u Siriji. Tako da, da, ovo je veoma zabrinjavajuće, i svi trebamo da reagujemo na ovo, kao međunaroda zajednice zajedno sa Kosovom, jer je jasno da ovo nije samo problem Kosova, već celog sveta.
Takođe, smatram da postoje različiti načini kako možemo reagovati na ovaj problem na kojem trebamo da radimo zajedno. Jedan način je reakcija u smislu sprovođenja zakona. Predloženi zakon Kosova o učešću u ratu u Siriji je dobar prvi korak. Trebamo da radimo i što se tiče razmene informacija oko toga ko su ovi ljudi, gde se nalaze i šta su njihovi ciljevi.
Ali, takođe mislim da se treba odvijati širi razgovor u društvu. Ljude ponekad privuku ove radikalne ideologije. Nekada, zbog toga što osećaju da nemaju ostale mogućnosti, ekonomske ili mogućnosti da se jače uključe u zajedničke razgovore koje zemlja treba da razvije radi svoje budućnosti.
Dakle, radi se o pitanjima ekonomskog, demokratskog, društvenog i obrazovanog razvoja. Mislim da svi trebamo da radimo zajedno kako bi se formirali ti uslovi na Kosovu koji sadrže manje mogućnosti privlačenja kakvom god obliku radikalizma, bilo da se radi o islamskom ili bilo kakvom drugom radikalizmu koji postoji.
RSE: Kažete da to treba da nas brine. Šta to znači? Da li se oni vraćaju kao teroristi? Možemo li tako da kažemo?
Jacobson: Mislim da smo videli dve osobe koje su navodno počinile teroristička dela. To je jasan znak. Tako je i u ostalim zemljama Evrope. Mogu reći da iz većine mojih razgovora sa Kosovarima primećujem da su veoma ponosni na činjenicu što imaju jedan tolerantan oblik islamske vere koja poštuje raznovrsnost, gde ljudi žive zajedno, gde niko nikom ne može da nametne svoje stavove.
Razgovaram sa mnogo Kosovara koji su zabrinuti oko povećanja ove vrste islamskog ekstremizma. Većina Kosovara to ne želi. Oni žele da vide multikulturalni, multietnički i multiverski razvoj društva koji se bazira na obostranom razumevanju. To je ono što čujem od kosovskog naroda. To govore i u Vladi Kosova već godinama, i, naravno, to trebamo da podržimo.
RSE: Šta mislite o Islamskoj zajednici na Kosovu? Da li radi svoj posao kako treba? Mnogo njih kaže da IZ ne radi kako treba zato što sve počinje od imama koji propovedaju u džamijama. Možda grešim, ali...?
Jacobson: Čula sam i čitala o tome u medijima. Nije moj posao, kao američke ambasadorke, da sudim bilo kojoj instituciji, uključujući i IZ. Ali, čula sam neke od govora nekih imama, koji su poprilično zabrinjavajući. Tome nema mesta u demokratiji 21. veka.
Mislim da oko ovog pitanja trebaju podići glas svi Kosovari. Nije toliko važno šta američka ambasadorka misli, važno je kakvo društvo Kosovari žele; koju vrstu vere žele da imaju, i kakve odnose između vere i sekularne države žele. Kosovari, takođe, oko ovog trebaju podići glas.
RSE: Kažete da ne podižu glas dovoljno?
Jacobson: Dosta njih je iznelo zabrinutost kod mene, američke ambasade ili ostalih predstavnika međunarodne zajednice, ali to isto nisu izneli na isti način unutar društva.
RSE: Mislite da Kosovo može da izgubi dragoceni osećaj vrednosti verske tolerancije i mira koji je gajila dugo?
Jacobson: Nadam se da će većina naroda Kosova koji podržavaju sekularnu državu, versku različitost, obostrano poštovanje, podići glas i onda će ti glasovi odrediti put budućnosti.
RSE: Kako sarađuju američka vlada i vlada Kosova oko ovog pitanja?
Jacobson: Imamo različite oblike saradnje. Na primer, što se tiče sprovođenja zakona, imamo širok program saradnje u oblasti sprovođenja zakona, uključujući Odeljenje pravde, ISITAP (Međunarodni program Ministarstva pravde SAD za obuke i pomoć u oblasti kriminalističkih istraga), i radimo sa policijom. Takođe imamo i Odeljenje trezora, predstavnike koji rade na ekonomskim zločinima, kako bi bili u stanju da prate finansijske tokove. Takođe smo omogućili mnoge treninge istražiteljima, tužiocima, sudijama u ovoj oblasti.
Što se šireg aspekta tiče, pomenula sam ekonomski razvoj, obrazovanje, dobro upravljanje. Imamo mnoge programe u ovim oblastima, uključujući i neke nove programe koji će omogućiti više poseta ljudi odavde SAD-u, kao na primer radi obrazovanja, ili kako bi saznali više kako se što bolje približiti manjinskim zajednicama, ili radi ojačanja upravljanja na lokalnom i centralnom nivou. Tako da, nastavićemo da sarađujemo na ovim mehanizmima.
RSE: Da li mislite da Kosovo ima dovoljno kapaciteta za borbu protiv terorizma?
Jacobson: Mislim da se kapaciteti poboljšavaju iz dana u dan. Mislim da ne postoji ni jedna zemlja na svetu koja ima sama svoje kapacitete za borbu protiv međunarodnog terorizma. To je oblast za koju sve države trebaju da razviju svoje unutrašnje kapacitete, ali i veze sa svojim regionalnim i međunarodnim partnerima, zato što je ovo pitanje globalnih napora.
