Ukrajina: Novi sastanak Saveta bezbednosti, NATO šalje avakse

Savet bezbednosti UN-a sastat će se ponovo u ponedeljak iza zatvorenih vrata kako bi razgovarao o krizi u Ukrajini, dok je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov pozvao američkog državnog sekretra Džona Kerija da poseti Rusiju iako je šef američke diplomatije ranije izjavio da bi želeo da se ona odgodi.

Neformalni sastanak u Savetu bezbednosti zatražila je Ukrajina, čije će predstavnik u UN učestvovati na sednici. To će biti peti sastanak na temu ukrajinske krize u poslednjih deset dana.

"Biće to veoma napeta sedmica uoči referenduma u nedelju", rekao je jedan diplomata, govoreći o aktivnostima Saveta bezbednosti koji do sada nije uspeo usvojiti zajednički stav o ukrajinskoj krizi. Moskva kao stalna članica može koristiti veto i blokirati bilo koju odluku Saveta bezbednosti UN.

Ukrajinski premijer Arsenij Jatsenjuk saopštio je da će se u četvrtak obratiti Savetu bezbednosti UN-a. On je Rusiju optužio za podrivanje globalnog sistema bezbednosti.

State Department je saopštio da je moguće da se Džon Keri i Sergej Lavrov sretnu ove sedmice ali da SAD žele da vidi da se „konkretne dokaze" da se Rusija ozbiljno odnosi prema situaciji u Ukrajini i da je zaustavila pokušaj aneksije Krima.

U međuvremenu, ruski vojnici su otvorili vatru tokom preuzimanja ukrajinskog vojnog garnizona na Krimu, ali niko nije povređen, javio je Interfax citirajući komandanta ukrajinske baze, prenosi Rojters. Neimenovani oficir iz motorizovanog bataljona ukrajinske mornarice rekao je da su ruske trupe provalile u bazu u blizini grada Bakčisaraj.

"Došli su nakon dva sata popodne po lokalnom vremenu, oteli mobilene telefone od Ukrajinaca i pokušali da započnu uklanjanje vozila. Niko od ukrajinskih vojnika nije povređen, a komandant baze je pokušao da pregovara sa njima o okončanju akcije," kazao je oficir. Detaljnijih informacija o ovom incidentu za sada nema.

NATO je saopštio da će poslati avakse (AWACS) u izviđanje preko Poljske i Rumunije da bi nadgledali krizu u Ukrajini. NATO ambasadori, delujući u skladu sa preporukama komandanata američkog vazduhoplovstva generala Philipa Breedlova, odborili su ove leteove u ponedeljak, rekao je portparol NATO-a.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine objavilo je da bi Ukrajina i EU mogle potpisati politički dio Sporazuma o pridruživanju 21.marta, prenosi Rojters.

Ukrajina je zatražila od Saveta Evrope da pošalje istraživače kršenja ljudskih prava kako bi proveli istragu o sukobima koji su doveli do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča kao i da nadgledaju manjine na Krimu, koji je sada pod kontrolom proruskih snaga.

Sa druge strane, proruska ukrajinska Krimska regija pozvala je Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) da pošalje misiju za promatranje referenduma u nedelju o pripajanju te regije Rusiji, javila je ruska agencija RIA novosti. OSCE-ovi vojni posmatrači u tri navrata poslednjih sedam dana nisu mogli ući na Krim, koji je pod kontrolom ruskih snaga.

U Harkovu, gradu na severoistoku zemlje, proruski orijentisani stanovnici napali su jajima i kamenicama Vitalija Klička, lidera partije UDAR i kandidat za predsednika Ukrajine na izborima zakazanim za 25.maj. Telohranitelji su koristili kišobrane da zaštite Klička koji je završio svoj govor:

VIDEO: Kličko u Harkovu

Pretučeni i nestali ukrajinski novinari

Nekoliko ukrajinskih aktivista i novinara su pretučeni ili nestali u nedelju na Krimu nakon protesta protiv ruske invazije na ovo poluostrvo. Od nedelje se ne zna gde se nalaze predsednik Savjeta Ukrajinaca na Krimu Andrej Šćekun i direktor upravnog odbora ukrajinske škole u Simferopol Anatolij Kovalski. Njegov sin kaže da su obojica pretučeni, a potom oteti od strane nepoznatih lica na železničkoj stanici nakon protestnog mitina protiv ruske invazije.

Istovremeno, ukrajinski novinar Aleksej Buk kazao je u ponedeljak da su dvoje njegovih kolega – Katerinu Butko, portparola grupacije Automajdan i nezavisnog blogera Oleksandu Rjazantsevu – pritvorila neindetifikovana lica u uniformama, koja su se predstavila kao “odbrambene trupe”, u trenutku kada su pokušali da uđu na Krim. Još nekoliko ukrajinskih novinara, među njima i Olena Maksjamenko iz “Ukrajinske nedelje”, pritvoreni su u nedelju na Krimu.

Istovremeno, rusko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je zapadne vlade i medije jer su, kako tvrdi, ignorisali uznemirujuće incidente u Ukrajini, uključujući oružani napad na proruskom migingu u Harkovu.

Moskva je optužila nove vlasti u KIjevu za “šurovanje” sa ekstremističkom organizacijom “Desni sektor”.

U saopštenju se ističe da je sedam ruskih novinara pritvoreno u gradu Dnjepopetrovsk.

Rusko ministarstvo dalje tvrdi da su ukrajinske granične službe uvele blokade za Ruse. Ukrajinski graničari sprečili su da oko 3.500 ljudi, uključujući 16 novinara, uđu u Ukrajinu.

"Zbunjujuća je sramotna tišina kod naših zapadnih partnera, organizacija za zaštitu ljudskih prava i stranih medija", ističe se u saopštenju.

Očevici u istočnoj Ukrajini tvrde da proruski aktivisti izazivaju nasilje kako bi omogućili Putinu izgovor da izvrši invaziju u cilju “zaštite” Rusa koji žive u toj regiji. U nedelju su desetine hiljada ljudi u Ukrajini održali proruske i proukrajinske proteste, dok Moskva jača svoj uticaj na Krimskom poluostrvu.

Proruski demonstranti su pretukli protivnike na demonstracijama u Sevastopolju.

Ukrajinska vlada i zapadni lideri optužuju ruske zvaničnike i medije za iskrivljavanje činjenica prikazujući demonstrante koji su zbacili Moskvi naklonjenog Viktora Janukovića kao nasilne ekstremiste.



Jedan zvaničnik OEBS-a, zadužen za rad medija, izrazio je nakon prošlonedeljne posete Krimu zabrinutost zbog ugrožavanja medijskih sloboda. Nekoliko novinara ukrajinskih medija je pretučeno prošle sedmice na Krimu, a naoružana lica u ruskim uniformama su otela u petak opremu novinarima Asošijated Presa (AP), optužujući ih da su špijuni.

Čelnici Velike Britanije i Nemačke razgovarali su sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o povlačenju s Krima, nedelju dana pre referenduma na kojem će građani odlučiti da li žele da se otcepe od Ukrajine.

Kina podržava rešavanje krize u Ukrajini političkim i diplomatskim sredstvima, izjavio je danas kineski predsednik Si Đinping.

"Kineska strana drži se objektivne i pravedne pozicije u vezi sa ukrajinskim pitanjem", rekao je Si u telefonskom razgovoru sa predsednikom SAD Barakom Obamom, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

Kineski predsjednik dodao je da je "situacija u Ukrajini veoma komplikovana i da, u sadašnjim uslovima, sve strane treba da budu mirne i uzdržane i da izbjegnu korake koji mogu da vode do eskalacije tenzija".

Kineski predsjednik ranije je izjavio da je protiv pretnji sankcijama u međunarodnim odnosima.

Smenjeni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič održaće u utorak konferenciju za novinare u Rostovu na Donu u Rusiji, gde se obratio i javnosti 28. februara, prvi i jedini put otkako je zbačen sa vlasti 22. februara.

Tada je istakao da je i dalje legitimni predsednik Ukrajine kao i da ne priznaje prelaznu vladu u Kijevu, opisijući je kao “fašističku rulju”. Ruski predsednik Vladimir Putin je kazao početkom marta da je Janukovič za njega i dalje legitimni šef ukrajinske države ali i da nema političku budućnost. Rusija je pružila utočište Janukoviču za kojim su vlasti u Kijevu raspisale poternicu optužujući ga da je odgovoran za masovna ubistva demonstranta.