Gde su granice Kosova?

Pišu: Amra Zejneli i Zijadin Gashi

Kosovo nije izgubilo 8.000 hektara svoje površine u procesu demarkacije sa Crnom Gorom, nalazi su preliminarnog izveštaja Državne komisije stručnjaka za merenje teritorije Kosova.

Opozicija je odbacila takve nalaze i poručila da će se suprotstaviti Sporazumu o demarkaciji u slučaju da se ponovo nađe pred poslanicima.

Predsednik Kosova Hašim Tači pozvao je na ujedinjenje, te poručio poslanicima da državne interese stave ispred ličnih ili pojedinačnih, kako bi se građanima Kosova ukinuo vizni režim sa Evropskom unijom.

Državna komisija stručnjaka za merenje teritorije Kosova potvrdila je da je površina Kosova ista kao što je bila i do sada, a iznosi 10.906 kilometara kvadratnih. Potvrđeno je i da sporni Čakor ne pripada Kosovu.

Do tih informacija došlo se na osnovu analiza brojnih kartografskih i naučnih dokumentacija i podataka prikupljenih sa terena spornih područja.

Ova komisija je osnovana odlukom Vlade Kosova u decembru, kako bi se utvrdilo da li Kosovo Sporazumom o demarkaciji sa Crnom Gorom gubi teritoriju, kako tvrdi opozicija.

Ratifikacija ovog sporazuma jedan je od poslednjih uslova Evropske unije za ukidanje viznog režima Kosovu.

"Komisija je u svom radu bila potpuno nezavisna, daleko od političkih i partijskih uticaja. U radu Komisije je, od početka pa do danas, vladao samo profesionalizam", kazao je Hivzi Isljami, predsedavajući Komisije, ujedno i predsednik Akademije nauka Kosova.

Dan uoči predstavljanja izveštaja, Fitim Humoll, jedini geograf u Komisiji, je podneo ostavku. On je kazao da je takvu odluku doneo zbog "zaobilaženja profesionalnih institucija u radu Komisije".

Konačni izveštaj objaviće se nakon trodnevne rasprave, koja je danas počela. Očekuje se da će se, nakon usvajanja Izveštaja u vladi, Sporazum o demarkaciji ponovo proslediti Skupštini.

Opozicija je, međutim, saopštila da je rad Komisije bio jednostran i u službi aktuelne vlasti.

Aljbuljena Hadžiu, poslanica pokreta Samoopredeljenje, suprotstavila se nalazima Komisije i potvrdila da Čakor pripada Crnoj Gori. Poručila je da će se vlast, ukoliko ponovo pokuša da ovo pitanje iznese pred Skupštinu, suočiti sa oštrim protivljenjem opozicije.

"Snažno ćemo se usprotiviti njihovoj želji da poklone teritoriju, kako u Skupštini, tako i van nje. Ukoliko vlada pokuša da reprocesuira isti sporazum, što je još jedna prevara, onda ćemo odgovoriti dosledno kao i ranije", kazala je Hadžiu.

Član predsedništva opozicione Alijanse za budućnost Kosova Muharem Nitaj kažu da je rezultat "naručio" premijer Isa Mustafa kada je imenovao ovu komisiju.

"Rezultat Komisije nema nikakav legitimitet. Alijansa nije promenila svoje stavove i naravno da će se suprotstaviti aktuelnoj demarkaciji sa Crnom Gorom", rekao je Nitaj.

"Staviti državne interese pre partijskih"

Predsednik Kosova Tači je saopštio da će Vlada Kosova predstojećih dana ponovo proslediti Skupštini Sporazum o demarkaciji na usvajanje, te je pozvao kosovsku politiku na ujedinjenje. On je istakao da su mu evropski zvaničnici, sa kojima se sastao poslednjih dana u Briselu, potvrdili da je demarkacija talac konačne odluke o ukidanju viznog režima građanima Kosova.

"Nezavisne komisije, domaće i strane, jasno su stavile do znanja da je demarkacija sa Crnom Gorom urađena ispravno i da se njome ne ugrožava teritorija Kosova ni za jedan metar", napisao je Hašim Tači na Facebooku.

Tači je dodao da je za žaljenje zašto se politika ne ujedinjuje po pitanjima koja su u interesu građana.

"Poslanici Skupštine Kosova moraju staviti državne interese pre ličnih ili partijskih, kako bi glasom za ovaj sporazum okončali izolaciju građana Kosova", precizirao je Tači.

Glasovi za usvajanje demarkacije su upitni jer pored opozicije, Sporazumu se protivi i jedan broj poslanika iz vladajućih partija.

Pored toga, za sada je nepoznato kako će u tom slučaju reagovati i poslanici Srpske liste koji još nisu prekinuli bojkot kosovskih institucija. Kako bi Sporazum bio ratifikovan, potrebna je dvotrećinska većina glasova.

Proces demarkacije granice sa Crnom Gorom prethodno je potvrdila i međunarodna komisija koju je formirala bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je takođe ustanovila kako prilikom procesa demarkacije granice Kosova i Crne Gore nije bilo grešaka.

Premijer Kosova Isa Mustafa je 1. septembra 2016. povukao Nacrt zakona o Sporazumu o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, o kojem je Skupština trebala raspravljati, navodeći da nisu stvorene okolnosti i uslovi za razmatranje. Tog dana, u Prištini su protestvovali aktivisti Samoopredeljenja.