Izrael je u sredu potpuno paralisan generalnim štrajkom sindikata koji traže bolje uslove rada i veća radnička prava u ugovorima. Radnici, članovi sindikata, potpuno su blokirali državu, zatvoreni su aerodromi, banke, čak i berze. Bolnice primaju samo najteže slučajeve, deo zaposlenih na univerzitetima je takođe u štrajku.
Međunarodni aerodrom "Ben Gurion" nedaleko od Tel Aviva, zbog sudskog naloga, zatvoren je od šest časova ujutro do podneva, ali je štrajk za sve ostale službe na neodređeno vrijeme.
Lokalna Federacija trgovinskih komora zatražila je sudski nalog protiv štrajka, ali je Viši sud Izraela odbacio taj zahtev.
Štrajk je organizovala radnička federacija Histadrut, krovna organizacija koja okuplja stotine hiljada radnika u državnom sektoru, nakon što su pregovori sa vladom o boljim radničkim ugovorima propali.
"Histadrut" želi da vlada zaposli oko 250 000 radnika po ugovoru, poput čistača i radnika obezbeđenja, čiji su radni uslovi lošiji u odnosu na zaposlene koji su direktno na vladinoj platnoj listi.
Kako javlja agencija Reuters, generalni štrajk mogao bi tu državu dovesti do velikih gubitaka koji se procenjuju i na 500 miliona dolara dnevno.
Ministar finasija Izraela, Yuval Steinitz, reagovao je na štrajk prilično burno.
"Štrajk ne samo da je nepotreban, on ugrožava izraelsko tržište, izraelsku ekonomiju i građane Izraela", naglasio je.
Predsednik radničke federacije Histadrut, Ofer Eini, ponovio je na prethodnim protestima ponavljanu činjenicu: "Jedino oružje koje radnici imaju u svojim rukama je generalni štrajk." Dodao je da trajanje štrajka sada zavisi od premijera i ministra industrije, trgovine i rada.
Steinitz i Eini sastali su se u utorak kako bi pokušali da postignu dogovor, ali su obojica istakli da ne veruju da je moguće izbeći generalni štrajk planiran za sredu.
Kako piše izraelski list Haaretz, premijer Benjamin Netanyahu, nakon detaljnih izveštaja o toku pregovora i krajnjem ishodu, pokušao je da interveniše kako bi okončao krizu.
Podsetimo, od kada je Netanyahu došao na vlast 2009. državna ekonomija naglo se okrenula neolibearalnim ekonomskim principima, velikim rezovima, merama štednje i velikim ukidanjima socijalnih beneficija.
Zbog svega toga pre samo nekoliko meseci Izrael su pogodili najveći protesti u poslednjih nekoliko godina, na kojima su zaposleni tražili poboljšanje socijalnog statusa.
Prošle godine, u septembru, na ulicama Tel Aviva se okupilo čak 400.000 ljudi - u jednom od najvećih antivladinih protesta u svetu te godine.
Međunarodni aerodrom "Ben Gurion" nedaleko od Tel Aviva, zbog sudskog naloga, zatvoren je od šest časova ujutro do podneva, ali je štrajk za sve ostale službe na neodređeno vrijeme.
Lokalna Federacija trgovinskih komora zatražila je sudski nalog protiv štrajka, ali je Viši sud Izraela odbacio taj zahtev.
Štrajk je organizovala radnička federacija Histadrut, krovna organizacija koja okuplja stotine hiljada radnika u državnom sektoru, nakon što su pregovori sa vladom o boljim radničkim ugovorima propali.
"Histadrut" želi da vlada zaposli oko 250 000 radnika po ugovoru, poput čistača i radnika obezbeđenja, čiji su radni uslovi lošiji u odnosu na zaposlene koji su direktno na vladinoj platnoj listi.
Kako javlja agencija Reuters, generalni štrajk mogao bi tu državu dovesti do velikih gubitaka koji se procenjuju i na 500 miliona dolara dnevno.
Ministar finasija Izraela, Yuval Steinitz, reagovao je na štrajk prilično burno.
"Štrajk ne samo da je nepotreban, on ugrožava izraelsko tržište, izraelsku ekonomiju i građane Izraela", naglasio je.
Predsednik radničke federacije Histadrut, Ofer Eini, ponovio je na prethodnim protestima ponavljanu činjenicu: "Jedino oružje koje radnici imaju u svojim rukama je generalni štrajk." Dodao je da trajanje štrajka sada zavisi od premijera i ministra industrije, trgovine i rada.
Steinitz i Eini sastali su se u utorak kako bi pokušali da postignu dogovor, ali su obojica istakli da ne veruju da je moguće izbeći generalni štrajk planiran za sredu.
Kako piše izraelski list Haaretz, premijer Benjamin Netanyahu, nakon detaljnih izveštaja o toku pregovora i krajnjem ishodu, pokušao je da interveniše kako bi okončao krizu.
Podsetimo, od kada je Netanyahu došao na vlast 2009. državna ekonomija naglo se okrenula neolibearalnim ekonomskim principima, velikim rezovima, merama štednje i velikim ukidanjima socijalnih beneficija.
Zbog svega toga pre samo nekoliko meseci Izrael su pogodili najveći protesti u poslednjih nekoliko godina, na kojima su zaposleni tražili poboljšanje socijalnog statusa.
Prošle godine, u septembru, na ulicama Tel Aviva se okupilo čak 400.000 ljudi - u jednom od najvećih antivladinih protesta u svetu te godine.
