Eskalacija u Izraelu nikome nije u interesu, ali je u izvesnoj meri neizbežna. Zato je najvažnije postići dogovor o razmeni zarobljenika i talaca koje drži Hamas. U suprotnom to bi bila katastrofa za Palestince, Izraelce i ceo region, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nomi Bar-Jakov (Bar-Yaacov), analitičarka Programa za međunarodnu bezbednost u londonskom Četem hausu (International Security Programme, Chattam House).
"To bi na kraju imalo negativne efekte i po ceo svet", ističe Jakov.
Po njenim rečima, u Izraelu postoji konsenzus o kopnenim operacijama u Gazi.
"Izraelske vlasti bi želele da unište Izadin al-Kasam, vojno krilo Hamasa, sve njegove vojne kapacitete, kao i sposobnost da upravlja. Dakle, Izrael definitivno ne namerava da okupira Gazu. Poslednja stvar koju Izrael želi je da vlada nad 2,2 miliona Palestinaca", naglašava Jakov.
Ona ukazuje da bi SAD, Kina, Rusija i mnoge arapske zemlje trebalo da se zalažu za sveobuvatno rešenje.
"To bi uključivalo nezavisnu, demokratsku, mirnodopski orijentisanu palestinsku državu pored izraelske države. To će, nadajmo se, biti ishod ove strašne tragedije, užasnog masakra i rata", smatra Jakov.
Prema njenoj oceni, Hamas je iznenadnim napadom želeo da pokaže da, za razliku od Fataha, "brani interese Palestinaca".
"Činjenje masakra svakako nije odbrana. Ali, Hamas je želeo da pokaže da je prisutan, da nije zadovoljan eskalacijom nasilja prema Palestincima od strane izraelske vlade. Takođe, da pokaže Saudijcima da se ne može postići dogovor bez palestinskog naroda", ističe analitičarka Četem hausa.
Ona ukazuje i na provokacije aktuelne izraelske vlade, kao što je odlazak pet hiljada Jevreja prošle sedmice na brdo hrama, Haram al-Šarif, sveto mesto i za Izraelce i za Palestince.
"Jordan je upozorio da se to ne čini, da se time prelazi crvena linija, ali niko to nije slušao. Hamas je rekao da je to kap koja je prelila čašu. Ali, postoji duga lista provokacija protiv Palestinaca otkako je ova vlada preuzela dužnost", navodi Jakov.
Konsenzus u Izraelu o kopnenoj ofanzivi na Gazu
RSE: Šta se može dalje očekivati, da li će izraelske snage pokrenuti kopnenu ofanzivu na Gazu ili će oklevati zbog talaca koje drži Hamas?
Jakov: U Izraelu postoji konsenzus da treba izvesti kopnenu ofanzivu. Izrael je u procesu formiranja vanredne vlade jedinstva. Na to je prvobitno pozvao Jair Lapid, koji predvodi opoziciju. I premijer Netanjahu i njegov ministar pravde Jariv Levin, koji je veoma moćan i zadužen je za reformu pravosuđa, složili su se da formiraju vladu nacionalnog jedinstva. Trenutno se o tome pregovara. Dakle, definitivno postoji konsenzus za kopnenu ofanzivu.
Odvraćanje Izraela od invazije zbog stranih talaca u Gazi
RSE: Ali, šta je sa rizikom po taoce koje Hamas drži? Može da ih pogubi u znak odmazde?
Jakov: Postoji veoma ozbiljan rizik po taoce. Hamas je najavio da će ih pogubiti u zavisnosti od štete po civile u Gazi. Verujem da će to učiniti.
Pretpostavljam da postoji veliki međunarodni pritisak na Izrael da ne izvrši invaziju zbog ovog rizika, s obzirom na broj stranih državljana koji su taoci u Gazi.
Izrael je očigledno zabrinut za njih i zato treba odmah uspostaviti humanitarni koridor i pregovarati o oslobađanju talaca u zamenu za neke od zatvorenika palestinskog Hamasa i Islamskog džihada u izraelskim zatvorima.
RSE: Ako Hamas ne pristane na to?
Jakov: Pa, mislim da imate dosta iskustva u diplomatiji. O tome mora pregovarati treća strana. Ključno je pitanje koliki pritisak na Hamas vrše SAD, evropske i druge arapske zemlje koje imaju snažne odnose sa ovom organizacijom.
Kada Izrael izvrši ofanzivu na pojas Gaze, to će biti upad bez presedana u pogledu sile koja će biti angažovana i upotrebljena.
Biće mnogo više štete, uključujući i kolateralnu. Dakle, biće više mrtvih, uključujući i civile. Biće apsolutno strašno. Tako da mislim da treba hitno pregovarati o humanitarnom koridoru.
Hamas koristi palestinske civile kao štit
RSE: Da li će Izrael oklevati sa kopnenom invazijom, zbog rizika od porasta broja civilnih žrtava na palestinskoj strani, što bi udaljilo Saudijsku Arabiju i druge arapske zemlje sa kojima je u procesu normalizacije odnosa?
Jakov: Izrael je trenutno u šoku, pošto je izgubio više od 900 civila. Mnoga tela nisu identifikovana. U Izraelu ne znaju ko je nestao, a ko je mrtav.
Stanje nekih tela je takvo da će biti potrebno neke vreme da se identifikuju uz pomoć DNK testova.
Kao što sam pomenula, postoji konsenzus da je jedini put napred, što se Izraela tiče, udar na Hamas u Gazi.
Ali, Izrael je veoma zabrinut za civile u Gazi. Radije bi gađao samo vojne ciljeve. Izraelske snage su pozvale sve palestinske civile da napuste kuće u određenim područjima koja planiraju da bombarduju.
Ali, znamo iz prethodne istorije napada u Izraelu, u Gazi, da su neizbežne mnoge civilne žrtve i kolateralna šteta.
Veoma je teško bombardovati vojna postrojenja Hamasa bez ubijanja civila, jer ih Hamas koristi kao vojni štit.
Sporazum Izraela i Saudijske Arabije na čekanju
RSE: Kako bi u tom slučaju ova operacija mogla da utiče na proces normalizacije odnosa sa Saudijskom Arabijom?
Jakov: Mirovni proces sa Saudijskom Arabijom nije trenutno aktuelan, on je na čekanju. Biće na čekanju dugo vremena.
Kada se vrati na pregovarački sto, a niko ne zna kada će to biti, onda će morati da uključi Palestince.
Moraće istovremeno da uključi rešenje za Saudijsku Arabiju i palestinsku državnost putem pregovora.
Izrael ne želi da okupira Gazu
RSE: Šta će tačno izraelske snage pokušati da postignu u Gazi? Spomenuli ste njihov cilj. Znamo da su se izraelske snage povukle iz Gaze 2005. Izraelske vlasti kažu da žele da unište Hamas. Šta to tačno znači?
Jakov: Pa, zapravo, nisu rekle da će uništiti Hamas. Izraelske vlasti bi želele da unište Izadin al-Kasam, vojno krilo Hamasa, sve njegove vojne kapacitete, kao i sposobnost da upravlja.
Dakle, Izrael definitivno ne namerava da okupira Gazu. Poslednja stvar koju Izrael želi je da vlada nad 2,2 miliona Palestinaca. To definitivno nije cilj.
Izraelci su vrlo jasno stavili do znanja da nemaju nameru da ostanu u Gazi.
RSE: Da li je to moguće?
Jakov: To je veoma, veoma komplikovano.
Izrael želi palestinsku vladu bez militanata
RSE: Ako izraelske snage unište vojne kapacitete Hamasa, njegovog vojnog krila, šta će biti sledeće? Šta bi Izrael očekivao da dobije posle od toga?
Jakov: Izrael se nada da će biti formirana vlada Fataha koja će upravljati palestinskim narodom. Dakle, da će postojati demokratska vlast u Palestini, koja ne uključuje militante koji masakriraju izraelske civile.
Nužnost međunarodne mirovne konferencije
RSE: Palestinci i vladajući Fatah na Zapadnoj obali trenutno ćute, ne pridružujući se ovim sukobima. Da li će Fatah biti spreman da pregovara sa Izraelom nakon što završi vojne operacije u Gazi, uključujući i eventualnu kopnenu invaziju?
Jakov: Mislim da će postojati međunarodni pritisak. Jedini put napred je međunarodna mirovna konferencija.
Pritisak da se okonča rat i pregovori o miru dolaziće od spoljnih sila, kako arapskih tako i zapadnih.
RSE: Rekli ste međunarodni pritisak, ali da li postoji neka vrsta konsenzusa između zapadnih aktera, pre svega SAD, i arapskih zemalja u regionu o tom pitanju s obzirom da poslednjih godina odnosi Vašingtona sa Egiptom i Saudijskom Arabijom nisu tako bliski kao u prošlosti?
Jakov: Mislim da je u interesu svih zemalja sveta da ne dođe do eskalacije i da se okonča sukob.
Rešenje u stvaranju palestinske države
RSE: Kažete sve zemlje, međutim postoje različiti interesi između Rusije i Sjedinjenih Država, te Kine i Sjedinjenih Država. Mislite li da oni imaju sličan stav kada reč o rešenju izraelsko-palestinskog spora?
Jakov: Mislim da Kina, Rusija i mnoge arapske zemlje, mada ne bih stavila sve arapske zemlje u jednu kategoriju, kao i SAD – sve bi trebalo da se zalažu za sveobuhvatno rešenje koje će uključivati nezavisnu, demokratsku, mirnodopski orijentisanu palestinsku državu pored izraelske države.
To će, nadajmo se, biti ishod ove strašne tragedije, užasnog masakra i rata.
RSE: Ali, kao što znate, ovaj sukob traje oko 75 godina i bilo je mnogo pokušaja, uključujući sporazum iz Osla. Nažalost, većina tih napora je do sada propala. Mislite li da će ovi sukobi biti neka vrsta prekretnice?
Jakov: Mislim da su ovi sukobi veoma ozbiljna prekretnica, da će promeniti arhitekturu na Bliskom istoku i dugoročno jedino rešenje je mir.
Zelena linija iz 1967. granica dve države
RSE: To uključuje stvaranje dve države. Ali, Izrael, posebno Netanjahuova vlada, nije toliko entuzijastična u pogledu uspostavljanja palestinske države, ili pokušava da izbegne razgovor o dve države, ili postavlja pitanje granica ove dve države.
Jakov: Granice ove dve države su Zelena linija iz 1967. godine, dakle, linija primirja i Rezolucija 242 UN i mora se pregovarati polazeći od toga kao osnove.
Malo je verovatno da će Netanjahu biti premijer koji će povesti Izraelce u mirovne pregovore sa Palestinom.
RSE: Mislite posle ovih neuspeha i propusta?
Jakov: Ne samo posle ovih neuspeha.
RSE: To znači da rešenje o dve države nije u potpunosti otpisano, iako odavno nije u igri?
Jakov: Ne, mislim da rešenje o dve države nije otpisano. Naprotiv, biće još aktuelnije iako je dugo van pregovaračkog stola.
Međutim, to što se dogodilo u poslednjih nekoliko dana nametnuće pitanje šta ćete učiniti da to prevaziđete?
I ono što treba da se uradi jeste rešiti se militanata i stvoriti palestinsku vladu koja može da pregovara o miru sa Izraelom.
To je odavno zakasnelo, ali nadamo se da će to biti dugoročna posledica ovih sukoba.
Dakle, postojaće pravi održiv mirovni proces i pregovaraće se o rešenju sa dve države.
Hezbolah se za sada neće mešati u sukob
RSE: Hoće li se Hezbolah uključiti u napade na Izrael Libana? Da li bi Iran takođe mogao da se direktno umeša u ove sukobe u određenom trenutku?
Jakov: To se može tretirati i kao dugoročno pitanje. Odgovoriću na kratkoročno. Mislim da je u početku, u ovom trenutku, malo verovatno da se umešaju Iran i Hezbolah.
Mislim da će vrlo pažljivo pratiti šta se dešava u Gazi pre nego što odluče da li da se uključe ili ne.
Naravno, dugoročno ili srednjoročno, u zavisnosti od toga šta se dešava u Gazi, u zavisnosti od broja ranjenih i mrtvih u Gazi, u zavisnosti od humanitarne situacije, Hezbolah može zaključiti da mora da se uključi.
On će se angažovati kao i poslednjih dana. Biće ispaljena poneka raketa ovde i tamo, ali to je vrlo odmeren odgovor, da ne bi bio izložen lokalnim kritikama da ništa ne čini. Hezbolah raspolaže kapacitetima da gađa raketama Tel Aviv.
Ne mislim da će se to dogoditi u neposrednoj budućnosti, jer niko ne zna kada će i da li će Izrael napasti Gazu, zato što postoji mala mogućnost da američke, arapske i evropske zemlje uspeju da ga ubede da odustane, s obzirom na mogućnost dogovora o taocima.
Mislim da je to malo verovatno, ali je veoma važno da se na tome insistira. Na kraju, mislim da je neizbežno da će doći do neke umešanosti Hezbolaha.
On je u velikoj meri zastupnik Irana, ali ne mislim da će biti direktnog iranskog angažmana u bliskoj budućnosti.
RSE: A kada je reč o Palestincima na Zapadnoj obali?
Jakov: Pa, situacija na Zapadnoj obali veoma brzo eskalira. Cela situacija, mapa Bliskog istoka i sveta, u tom slučaju može se promeniti kao rezultat ovoga.
Postoji kumulativni efekat i Palestinci na Zapadnoj obali neće ćutati ako civili u Gazi budu izloženi velikim stradanjima.
Ne vidim kako će se to izbeći. Dakle, da, verovatno će se umešati.
Provokacije izraelske vlade prema Palestincima
RSE: Kako su izraelske snage bile zatečene? Može li se njihov neuspeh da preduprede napad Hamasa pripisati unutrašnjim političkim podelama izazvanim pokušajem izraelske vlade da sprovede reforme pravosuđa, uprkos masovnim protestima, čak i pripadnika bezbednosnih snaga?
Jakov: Na to je pitanje teško odgovoriti. U toku su istrage o neuspehu obaveštajnih službi. I mislim da treba da sačekamo i vidimo kakvi su zvanični rezultati istraga.
RSE: Da li su tom neuspehu doprinele i ove političke podele koje sam pomenuo?
Jakov: Da, nesumnjivo. Ne toliko podele koliko stepen provokacije ove ekstremističke izraelske vlade.
Više od pet hiljada Jevreja se popelo prošle sedmice na brdo hrama, Haram al-Šarif, sveto mesto i za Izraelce i za Palestince.
Jordan je upozorio da se to ne čini, da se time prelazi crvena linija, ali niko to nije slušao.
Hamas je rekao da je to kap koja je prelila čašu. Ali, postoji duga lista provokacija protiv Palestinaca otkako je ova vlada preuzela dužnost.
Dakle, nisu toliko u pitanju političke podele, koliko potezi izraelske teokratske vlade.
Hamas želeo da pokaže da nema dogovora bez Palestinaca
RSE: Šta je Hamas pokušao da postigne ovim napadom? Da pokaže da je Izrael ranjiv? Možda da poremeti izraelsko-saudijsko zbližavanje?
Jakov: Mislim i jedno i drugo. Fatah nije bio vidljiv, aktivan kao palestinska vlada. Smatram da je Hamas želeo da pokaže da za razliku od Fataha brani interese Palestinaca. Činjenje masakra svakako nije odbrana.
Ali, Hamas je želeo da pokaže da je prisutan, da nije zadovoljan eskalacijom nasilja prema Palestincima od strane izraelske vlade.
Takođe, da pokaže Saudijcima da se ne može postići dogovor bez palestinskog naroda. Mislim da su sve tri važne komponente.
Negativni efekti po ceo svet
RSE: Podrška SAD Izraelu je nepokolebljiva, dok je reakcija Rusije za sada relativno oprezna.
U kojoj meri bi sukobi u Izraelu mogli da skrenu pažnju međunarodne javnosti sa rata u Ukrajini i da idu na ruku Rusiji, jer sada SAD treba da podrže i Izrael, a ne samo Ukrajinu?
Jakov: To zavisi u velikoj meri kako će se rat odvijati. Eskalacija nikome nije u interesu, ali je u izvesnoj meri neizbežna.
Zato sam na početku naglasila da je najvažnije pokušati da se postigne dogovor o razmeni zarobljenika i talaca. U suprotnom to bi mogla biti katastrofa za Palestince, Izraelce i ceo region.
To bi na kraju imalo negativne efekte i po ceo svet.
