Izraelski premijer Benjamin Netanjahu predstavio je u petak svoj prvi zvanični plan za Pojas Gaze "dan posle" završetka rata, navodeći da će Izrael zadržati bezbednosnu kontrolu nad palestinskim teritorijama, kao i da će rekonstrukcija razorenih oblasti zavisiti od demilitarizacije.
Plan, koji objedinjuje niz poznatih izraelskih pozicija, naglašava Netanjahuov otpor stvaranju palestinske države koju vidi kao bezbednosnu pretnju, bez eksplicitnog isključivanja mogućnosti te države u nekoj budućoj fazi.
Palestinski zvaničnici su ga brzo odbacili plan kao osuđen na neuspeh.
Visoki zvaničnik palestinske ekstremističke organizacije Hamasa, koju SAD i Evropska unija smatraju terorističkom, kritikovao je Netanjahuov plan.
"Kada je u pitanju dan posle u Pojasu Gaze, Netanjahu iznosi ideje za koje dobro zna da nikada neće uspeti", rekao je Osama Hamdan novinarima u libanskoj prestonici.
U dokumentu, koji je prosleđen članovima bezbednosnog kabineta kao osnova za diskusiju, a ne kao program, predlaže se da Izrael zadrži bezbednosnu kontrolu nad svim teritorijama zapadno od Jordana, uključujući okupiranu Zapadnu obalu i Pojas Gaze – oblasti na kojima Palestinci žele da imaju nezavisnu državu.
Plan je predstavljen u jeku intenzivnih međunarodnih poziva da se okončaju borbe koje su uništile velike delove Pojasa Gaze i da se ožive napori za uspostavljanje palestinske države uz Izrael.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), glavni saveznik Izraela, rekao je da samo rešenje dve države može da donese dugoročni mir i da je angažovan u intenzivnim diplomatskim naporima da izgradi podršku među regionalnim i drugim državama.
Nekoliko sati pošto je plan predstavljen, državni sekretar SAD Entoni Blinken (Antony) rekao je da je proširenje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali u suprotnosti s međunarodnim pravom, naznačivši povratak dugogodišnjoj američkoj politici po tom pitanju, koju je promenila prethodna administracija Donalda Trampa (Trump).
"Gaza... ne može biti platforma za terorizam. Ne bi trebalo biti izraelske ponovne okupacije Gaze. Veličina teritorije Gaze ne bi trebalo da se smanji," rekao je Blinken u Buenos Ajresu gde je prisustvovao sastanku ministara spoljnih poslova G20.
U navedenim dugoročnim ciljevima, Netanjahu je odbacio "jednostrano priznanje" palestinske države. On kaže da će rešenje sa Palestincima biti postignuto samo direktnim pregovorima između dve strane – bez navođenja ko će biti palestinska strana.
Za Gazu predlaže da se administrativna kontrola Hamasa zameni lokalnim predstavnicima "koji nisu povezani sa terorističkim zemljama ili grupama", postavljajući demilitarizaciju i deradikalizaciju kao ciljeve koje treba ostvariti u srednjem roku.
U planu nije elaborirano kada će ta posredna faza početi niti koliko će trajati, ali uslovljava obnovu Pojasa Gaze, čiji su veliki delovi uništeni u izraelskoj ofanzivi, potpunom demilitarizacijom te oblasti.
U petak su takođe nastavljeni pokušaji da se dođe do pauze u borbama kako bi se omogućio povratak nekih od 134 taoca koje drži Hamas uoči svetog muslimanskog meseca Ramazana koji počinje u martu.
Izraelski ministri rekli su da će Izrael, ako se ne postigne dogovor, pokrenuti dugo očekivanu operaciju u gradu Rafa na jugu Pojasa Gaze, gde je više od milion Palestinaca potražilo utočište.
Advokatica za ljudska prava i saradnica Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir Zaha Hasa, rekla je da će Netanjahuovim planom, ako bude sproveden, Palestince u Gazi biti potpune zavisni, bez nade da će ostvariti svoje nacionalne aspiracije.
"To očigledno nije plan o kojem je Bajdenova administracija razgovarala sa arapskim vladama", rekla je ona.
Portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa rekao je da je Netanjahuov predlog osuđen na propast, kao i svi izraelski planovi da promeni geografsku i demografsku stvarnost u Gazi.
"Ako je svet istinski zainteresovan za bezbednost i stabilnost u regionu, mora da okonča izraelsku okupaciju palestinske zemlje i prizna nezavisnu palestinsku državu sa Jerusalimom kao prestonicom“, rekao je portparol Nabil Abu Rudejneh.
Da bi obezbedio kontrolu nad Pojasom Gazom, Netanjahu predlaže da Izrael bude prisutan na granici Gaze i Egipta na jugu enklave i da sarađuje sa Egiptom i SAD u toj oblasti kako bi sprečio pokušaje krijumčarenja, uključujući i na prelazu Rafa.
Planom se takođe poziva na zatvaranje agencije UN za palestinske izbeglice UNRWA, koju je Izrael više puta optuživao da pruža pokriće Hamasu i da se zameni drugim međunarodnim humanitarnim grupama.
Poslednji rat Izraela i Hamasa počeo je posle napada palestinskih ekstremista na jug Izraela 7. oktobra, kada je prema izraelskim navodima, ubijeno 1.200 ljudi, a oko 25o uzeto za taoce.
Zdravstvena kriza u Gazi se produbljuje
U potonjim izraelskim kopnenim i vazdušnima napadima na Pojas Gaze, prema tamošnjem ministarstvu zdravlja pod kontrolom Hamasa, poginulo je više od 29.400 ljudi. Zbog ofanzive je raseljena većinu stanovništva teritorije, dok su nastupile široko rasprostranjenu glad i bolesti.
Mali napredak je postignut u postizanju palestinske državnosti od potpisivanja sporazuma iz Osla početkom 90-ih. Među preprekama koje to ometaju su širenje izraelskih naselja na teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu na Bliskom istoku 1967. godine.
Većina zemalja smatra jevrejska naselja, koja u mnogim oblastima odvajaju palestinske zajednice jedne od drugih, kao kršenje međunarodnog prava. Izrael je u četvrtak saopštio da će odobriti više od 3.000 novih stambenih jedinica u tim naseljima.
Izbori: Reuters, AF
