Zbog opasnosti da Evropska unija vrati vizni režim za putovanja građanima Srbije, vlast u Beogradu počela je da sprovodi hitne mere za smanjenje broja lažnih azilanata koji putuju ka Evropi. Kao poslednje sredstvo koje bi trebalo da ih odvrati od odlazaka u evropske zemlje najavljena je i izmena krivičnog zakona.
Samo u 2010. godini 17.700 građana Srbije zatražilo je azil u zemljama Evropske unije, čime se ova država svrstala na visoko treće mesto neslavne liste – iza Avganistana i Rusije. Kako je problem postao alarmantan, Beograd je pojačao kontrole na granici, policija proverava organizatore putovanja lažnih azilanata, i nadzire način izdavanja putnih isprava.
Ivica Dačić, ministar policije, izjavio je za RSE da veruje da će uskoro biti rezultata, pogotovo posle izmena krivičnog zakona.
“Niko ovde ne želi da kažnjava one koji traže azil, jer to ne bi bilo u skladu sa univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Mi želimo da uvedemo novo krivično delo koje bi se otprilike zvalo “organizovanje i pomaganje ilegalnih migracija”. Po tome bi odgovarali oni koji organizuju ta putovanja, koji pomažu u svemu tome, prevoznici, oni koji podstiču te ljude dajući im lažne nade i obećanja”, navodi Dačić.
Ivica Dačić
Najveći broj srpskih državljana koji u zemljama Evropske unije traže azil potiče iz najsiromašnijih krajeva zemlje i tamo su se obreli u potrazi za boljim životom. Zato ih u Evropi zovu ekonomskim azilantima. Prema podacima MUP-a i nevladinih organizacija, skoro devedeset odsto njih pripadnici su romske zajednice i Albanci, uglavnom sa juga Srbije ali i sa Kosova.
Evropska unija od Srbije traži brza rešenja, a Vladimir Petronijević iz Grupe 484 koja se bavi problemom azilanata, kaže za RSE da se mora postupati pažljivo jer takve mere mogu biti i kontraproduktivne.
“Sa jedne strane imate pravo na slobodu kretanja, mogućnost da ljudi putuju. A sa druge strane istovremeno se pojavljuje problem njegove zloupotrebe. Svaka vrsta prisile koja se u tom smislu uvodi, bilo da je reč o oduzimanju pasoša ili krivičnom gonjenju, u ozbiljnu meru dovodi u pitanje kvantum mere. Dakle kvantum te slobode koja se na taj način ograničava”, kaže Petronijević.
Oni koji ubuduće budu registrovani u ilegalnim migracijama biće zabeleženi u policijskoj evidenciji dok se, ukoliko takvo rešenje bude odobrila Evropa, kao jedna od zaštitnih mera planira i privremeno oduzimanje pasoša svima koji zloupotrebe pravo na slobodno kretanje.
Riza Halimi, političar iz Preševa i jedini albanski poslanik u srpskom parlamentu, protivi se oštrim potezima jer smatra da bi rešenje problema trebalo da bude u tome da država više uloži u siromašni jug Srbije.
“Naravno da treba učiniti sve da se ne dovede u pitanje vizna liberalizacija. Ali ne ovakvim policijskim, administrativnim i, rekao bih, diskriminatornim merama koje se najavljuju. To područje iziskuje jednu ozbiljnu ekonomsku platformu koja bi pružila perspektivu za normalan život”, smatra Halimi.
Izlaz iz siromaštva
Iako su evropski zvaničnici jasno stavili do znanja da se iz ekonomnskih razloga ne može dobiti azil, ljudi iz Srbije koji to zahtevaju najviše odlaze u Nemačku, Švedsku, Belgiju i Luksemburg.
Dovoljan motiv za odlaske za mnoge je činjenica da se tokom procedure u kojoj se odlučuje o zahtevu, koja u pojedinim državama Evropske unije traje i do tri meseca, u nekim zemljama dobija novčana pomoć i do 50 evra dnevno, što tražioci azila računaju kao čistu mesečnu zaradu od 1.500 evra.
Zbog toga Ivica Dačić smatra da je suštinski važno da zemlje Evropske unije svoje zakonodavstvo prilagode realnoj situaciji.
“I da nam pomognu. Da pomognu i sami sebi, na kraju krajeva. Norveška je pitanje azilanata rešila jednostavnim zvaničnim rešenjem koje kaže da u Srbiji nema političkog ugnjetavanja i da stoga nema razloga da se dobije azil. Za one iz te sigurne zemlje koji traže azil uvela je skraćenu proceduru povratka koja u Noveškoj traje 48 sati”, rekao je Dačić.
Prosečna plata u mestima na jugu Srbije, kao što su Preševo, Medveđa i Bujanovac, je oko 200 evra, ali tamo se najteže živi i zato što mnogi nemaju posao.
Vesna Cvetković, iz nevladine organizacije Neksus iz Vranja, obilazi stanovnike juga, bivše i možda buduće tražioce azila, govoreći im o rizicima tog poduhvata.
“Informišemo ih da sada, po svim sporazumima, neće naići na prihvatanje i na beneficije koje su imali ranije. i da će u svakom slučaju biti vraćeni zato što nema više prostora za taj ekonomski azil. U nekim zemljama su vrlo efikasni pa se čitava procedura završi i za samo 24 sata”, navodi ona.
Uprkos tome, kaže Vesna Cvetković, na mnoge edukacija nema efekta.
“Često se odlučuju i na taj neki drugi korak, da pokušaju ponovo. Zato što je to u njihovoj trenutnoj situaciji jedini izlaz iz siromaštva”, kazala je Cvetkovićeva.
Zato je, kaže za RSE Milica Delević, direktorka Kancelarije Srbije za evropske integracije, veoma bitno raditi i na duge staze.
“Dugoročne mere su one koje se odnose na socijalno uključivanje i poboljšavanje opštih uslova života. A sve one koje se kratkoročno preduzimaju, ne smeju dugoročno da ugrožavaju cilj pune integracije u društvo Srbije”, poručuje ona.
Evropska komsija će do 9. juna uraditi izveštaj o sprovođenju Sporazuma o viznoj liberalizaciji sa Srbijom i proslediti ga zemljama članicama Evropske unije.
Samo u 2010. godini 17.700 građana Srbije zatražilo je azil u zemljama Evropske unije, čime se ova država svrstala na visoko treće mesto neslavne liste – iza Avganistana i Rusije. Kako je problem postao alarmantan, Beograd je pojačao kontrole na granici, policija proverava organizatore putovanja lažnih azilanata, i nadzire način izdavanja putnih isprava.
Ivica Dačić, ministar policije, izjavio je za RSE da veruje da će uskoro biti rezultata, pogotovo posle izmena krivičnog zakona.
“Niko ovde ne želi da kažnjava one koji traže azil, jer to ne bi bilo u skladu sa univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Mi želimo da uvedemo novo krivično delo koje bi se otprilike zvalo “organizovanje i pomaganje ilegalnih migracija”. Po tome bi odgovarali oni koji organizuju ta putovanja, koji pomažu u svemu tome, prevoznici, oni koji podstiču te ljude dajući im lažne nade i obećanja”, navodi Dačić.
Najveći broj srpskih državljana koji u zemljama Evropske unije traže azil potiče iz najsiromašnijih krajeva zemlje i tamo su se obreli u potrazi za boljim životom. Zato ih u Evropi zovu ekonomskim azilantima. Prema podacima MUP-a i nevladinih organizacija, skoro devedeset odsto njih pripadnici su romske zajednice i Albanci, uglavnom sa juga Srbije ali i sa Kosova.
Evropska unija od Srbije traži brza rešenja, a Vladimir Petronijević iz Grupe 484 koja se bavi problemom azilanata, kaže za RSE da se mora postupati pažljivo jer takve mere mogu biti i kontraproduktivne.
“Sa jedne strane imate pravo na slobodu kretanja, mogućnost da ljudi putuju. A sa druge strane istovremeno se pojavljuje problem njegove zloupotrebe. Svaka vrsta prisile koja se u tom smislu uvodi, bilo da je reč o oduzimanju pasoša ili krivičnom gonjenju, u ozbiljnu meru dovodi u pitanje kvantum mere. Dakle kvantum te slobode koja se na taj način ograničava”, kaže Petronijević.
Oni koji ubuduće budu registrovani u ilegalnim migracijama biće zabeleženi u policijskoj evidenciji dok se, ukoliko takvo rešenje bude odobrila Evropa, kao jedna od zaštitnih mera planira i privremeno oduzimanje pasoša svima koji zloupotrebe pravo na slobodno kretanje.
Riza Halimi, političar iz Preševa i jedini albanski poslanik u srpskom parlamentu, protivi se oštrim potezima jer smatra da bi rešenje problema trebalo da bude u tome da država više uloži u siromašni jug Srbije.
“Naravno da treba učiniti sve da se ne dovede u pitanje vizna liberalizacija. Ali ne ovakvim policijskim, administrativnim i, rekao bih, diskriminatornim merama koje se najavljuju. To područje iziskuje jednu ozbiljnu ekonomsku platformu koja bi pružila perspektivu za normalan život”, smatra Halimi.
Izlaz iz siromaštva
Iako su evropski zvaničnici jasno stavili do znanja da se iz ekonomnskih razloga ne može dobiti azil, ljudi iz Srbije koji to zahtevaju najviše odlaze u Nemačku, Švedsku, Belgiju i Luksemburg.
Dovoljan motiv za odlaske za mnoge je činjenica da se tokom procedure u kojoj se odlučuje o zahtevu, koja u pojedinim državama Evropske unije traje i do tri meseca, u nekim zemljama dobija novčana pomoć i do 50 evra dnevno, što tražioci azila računaju kao čistu mesečnu zaradu od 1.500 evra.
Zbog toga Ivica Dačić smatra da je suštinski važno da zemlje Evropske unije svoje zakonodavstvo prilagode realnoj situaciji.
“I da nam pomognu. Da pomognu i sami sebi, na kraju krajeva. Norveška je pitanje azilanata rešila jednostavnim zvaničnim rešenjem koje kaže da u Srbiji nema političkog ugnjetavanja i da stoga nema razloga da se dobije azil. Za one iz te sigurne zemlje koji traže azil uvela je skraćenu proceduru povratka koja u Noveškoj traje 48 sati”, rekao je Dačić.
Prosečna plata u mestima na jugu Srbije, kao što su Preševo, Medveđa i Bujanovac, je oko 200 evra, ali tamo se najteže živi i zato što mnogi nemaju posao.
Vesna Cvetković, iz nevladine organizacije Neksus iz Vranja, obilazi stanovnike juga, bivše i možda buduće tražioce azila, govoreći im o rizicima tog poduhvata.
“Informišemo ih da sada, po svim sporazumima, neće naići na prihvatanje i na beneficije koje su imali ranije. i da će u svakom slučaju biti vraćeni zato što nema više prostora za taj ekonomski azil. U nekim zemljama su vrlo efikasni pa se čitava procedura završi i za samo 24 sata”, navodi ona.
Uprkos tome, kaže Vesna Cvetković, na mnoge edukacija nema efekta.
“Često se odlučuju i na taj neki drugi korak, da pokušaju ponovo. Zato što je to u njihovoj trenutnoj situaciji jedini izlaz iz siromaštva”, kazala je Cvetkovićeva.
Zato je, kaže za RSE Milica Delević, direktorka Kancelarije Srbije za evropske integracije, veoma bitno raditi i na duge staze.
“Dugoročne mere su one koje se odnose na socijalno uključivanje i poboljšavanje opštih uslova života. A sve one koje se kratkoročno preduzimaju, ne smeju dugoročno da ugrožavaju cilj pune integracije u društvo Srbije”, poručuje ona.
Evropska komsija će do 9. juna uraditi izveštaj o sprovođenju Sporazuma o viznoj liberalizaciji sa Srbijom i proslediti ga zemljama članicama Evropske unije.