Stari spomenari, pesmice za decu iz 1960-ih i gumena igračka Paje Patka proizvedena u jugoslovernskoj fabrici „Biserka“ – deo su postavke na izložbi “Istorija = polovna budućnost” koja se 18. decembra otvara u Muzeju istorije Jugoslavije. Odabrani predmeti deo su kolekcije virtuelnog Muzeja detinjstva, umetnika Vladimira Perića, jednog od dva ovogodišnja predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji.
Pedesetjednogodišnji umetnik Vladimir Perić već 20 godina na buvljim pijacama sakuplja stare, naizgled nepupotrebljive, stvari koje naknadno aranžira u umetničke instalacije. Predmeti, na hiljade njih, postaju deo Muzeja detinjstva, koji još uvek nema svoj fizički prostor, ali je zamisao umetnika da ga u dogledno vreme dobije.
Sistem selekcije je u početku bio znatno filtriraniji, pa je i manji broj predmeta postajao deo Muzeja, kaže Perić.
“Dakle, skupljao sam samo elemente koji su idealni za neke umetničke radove, a onda sam primetio da jako mnogo toga propuštam da kupim, a što je takođe korisno za takvu neku instituciju koja tek sada dobija obličje Muzeja detinjstva”, ističe Perić.
Izložba “Istorija = polovna budućnost” kroz različite fragmente preispituje složeni odnos detinjstva, prošlosti i budućnosti, kažu organizatori. Izloženi predmeti oslikavaju kako individualne istorije SFRJ, tako i kolektivne narative jednog vremena i prostora, objašnjava kustoskinja Milica Stojanov i dodaje da je postavka podeljena u četiri segmenta:
„To su: spomenari, odnosno pisana reč u okviru spomenara – deljenje uspomena, emocija i tako dalje; zatim, vizuelne slike na fotografijama, odnosno portreti dece; treći segment je zvuk, odnosno muzika za decu stvarana šezdesetih godina u Jugoslaviji; četvrti segment je igračka kao važan deo odrastanja i detinjstva. To je, s druge strane, i jedan simbol Jugoslavije i generacija koje su odrastale u to vreme, s obzirom da je u pitanju gumena igračka Paje Patka proizvedena u jugoslovenskoj fabrici ’Biserka’“, kaže Milica Stojanov te dodaje:
„Nismo hteli da predmete predstavimo samo kao dokumente prošlosti ili samo kao materijal za umetničku proizvodnju, već da napravimo simbiozu i muzejske i umetničke interpretacije.“
Vladimir Perić rođen je početkom šezdesetih godina prošlog veka, što je period iz kojeg datira značajan broj eksponata koje je prikupio. U razgovoru za naš program, Perić kaže da je osećaj nostalgije neminovan, kako kod njega kao autora, tako i kod posetilaca:
“Najviše se”, kaže naš sagovornik, “obradujem predmetima koje prepoznajem iz svog detinjstva. Dakle, predmeti koji su proizvedeni šezdesetih i sedamdesetih godina, oni koje pamtim – najviše sam vezan za to. A, onda po nekoj logici stvari, taj period mora da se širi i u prošlost i posle mog detinjstva. Dakle, interesuje me ćime su se sve igrali neki novi klinci. Svaka generacija može naći nešto na šta bi jako emotivno reagovala. Kad sam raznim ljudima pokazivao deo kolekcije, vrlo su emotivno reagovali. To nije samo moja generacija, nego i stariji, ali i mlađi od mene.”
Izložba u će u Muzeju istorije Jugoslavije biti otvorena do 12. januara naredne godine.
Tokom nje će biti organizovani susreti sa ljudima koji bi želeli da doniraju predmete Muzeju detinjstva.
Pedesetjednogodišnji umetnik Vladimir Perić već 20 godina na buvljim pijacama sakuplja stare, naizgled nepupotrebljive, stvari koje naknadno aranžira u umetničke instalacije. Predmeti, na hiljade njih, postaju deo Muzeja detinjstva, koji još uvek nema svoj fizički prostor, ali je zamisao umetnika da ga u dogledno vreme dobije.
Sistem selekcije je u početku bio znatno filtriraniji, pa je i manji broj predmeta postajao deo Muzeja, kaže Perić.
“Dakle, skupljao sam samo elemente koji su idealni za neke umetničke radove, a onda sam primetio da jako mnogo toga propuštam da kupim, a što je takođe korisno za takvu neku instituciju koja tek sada dobija obličje Muzeja detinjstva”, ističe Perić.
Izložba “Istorija = polovna budućnost” kroz različite fragmente preispituje složeni odnos detinjstva, prošlosti i budućnosti, kažu organizatori. Izloženi predmeti oslikavaju kako individualne istorije SFRJ, tako i kolektivne narative jednog vremena i prostora, objašnjava kustoskinja Milica Stojanov i dodaje da je postavka podeljena u četiri segmenta:
„To su: spomenari, odnosno pisana reč u okviru spomenara – deljenje uspomena, emocija i tako dalje; zatim, vizuelne slike na fotografijama, odnosno portreti dece; treći segment je zvuk, odnosno muzika za decu stvarana šezdesetih godina u Jugoslaviji; četvrti segment je igračka kao važan deo odrastanja i detinjstva. To je, s druge strane, i jedan simbol Jugoslavije i generacija koje su odrastale u to vreme, s obzirom da je u pitanju gumena igračka Paje Patka proizvedena u jugoslovenskoj fabrici ’Biserka’“, kaže Milica Stojanov te dodaje:
„Nismo hteli da predmete predstavimo samo kao dokumente prošlosti ili samo kao materijal za umetničku proizvodnju, već da napravimo simbiozu i muzejske i umetničke interpretacije.“
Vladimir Perić rođen je početkom šezdesetih godina prošlog veka, što je period iz kojeg datira značajan broj eksponata koje je prikupio. U razgovoru za naš program, Perić kaže da je osećaj nostalgije neminovan, kako kod njega kao autora, tako i kod posetilaca:
“Najviše se”, kaže naš sagovornik, “obradujem predmetima koje prepoznajem iz svog detinjstva. Dakle, predmeti koji su proizvedeni šezdesetih i sedamdesetih godina, oni koje pamtim – najviše sam vezan za to. A, onda po nekoj logici stvari, taj period mora da se širi i u prošlost i posle mog detinjstva. Dakle, interesuje me ćime su se sve igrali neki novi klinci. Svaka generacija može naći nešto na šta bi jako emotivno reagovala. Kad sam raznim ljudima pokazivao deo kolekcije, vrlo su emotivno reagovali. To nije samo moja generacija, nego i stariji, ali i mlađi od mene.”
Izložba u će u Muzeju istorije Jugoslavije biti otvorena do 12. januara naredne godine.
Tokom nje će biti organizovani susreti sa ljudima koji bi želeli da doniraju predmete Muzeju detinjstva.
