Stolica „Rex“, delo dizajnera Nika Kralja, portabl televizor „minirama“ slovenačke fabrike „Iskra“, mlin za kafu „Miki“ izašao iz tvornice „Rade Končar“ – samo je mali deo izložbene serije „Dobar dizajn“, koju posetioci tokom ovog i narednog meseca mogu da pogledaju u beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije. Izložba obuhvata četiri postavke kustosa iz Hrvatske, Slovenije i Srbije, a predstavljeni su skoro zaboravljeni proizvodi industrijskog dizajna iz vremena SFRJ.
Pred posetiocima su se našli „Končarovi“ i „Iskrini“ mali kućni aparati, posuđe „Jugokeramike“, a tu je i priča o danas gotovo nepoznatom Dizajn centru iz Beograda koji je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina promovisao kvalitetan dizajn.
Prema rečima Cvetke Požar, kustoskinje postavke „Iskra – Nesvrstani dizajn“, firma iz Kranja je još šezdesetih godina otvorila odeljenje za dizajn, a ubrzo je i donela statut o izgledu svojih proizvoda, što je u bivšoj Jugoslaviji bila retkost.
„Zahtjev ’Iskre’ bio je da svaki produkt mora biti kvalitetan, cenovno dostupan i estetski dobro dizajniran. Kroz ovu preglednu izložbu došli smo do zaključka da su se dizajneri u firmi toga sve vreme držali. Tako da je ’Iskra’ bila uzor tome šta znači industrijski dizajn i kako iskoristiti to znanje“, kaže Požar.
Koraljka Vlajo, kustoskinja iz Zagreba, priredila je dve postavke – “Porcelanski sjaj socijalizma” i “Skriveni dizajn” – koje prezentuju radove “Jugokeramike” i firme “Rade Končar”. Ona kaže da je položaj industrijskog dizajna u bivšoj zemlji bio specifičan, jer je nastao pre svega zbog ideala, a ne zbog zahteva tržišta.
„Dakle, bilo je važno pomoći radnom čovjeku da poboljša svoju kvalitetu života“, ističe Vlajo i dodaje da je i položaj industrijskih dizajnera u samoupravljanju bio osoben.
„Za razliku od njihovih kolega grafičkih dizajnera, gdje se vrlo jasno znalo tko je autor nekog plakata ili nekog rada, u samom industrijskom dizajnu to se najčešće nije znalo. Tako da su uglavnom ljudi sa kojima sam razgovarala u ’Jugokeramici’ i ’Končaru’ bili anonimci većini nas. Što je i jedan od razloga, nažalost, zbog čega je i taj dizajn bio anoniman. Naprosto je to bilo kolektivno djelo i tako se i tretiralo“, objašnjava naša sagovornica iz Zagreba.
Na karti evropskog i svetskog dizajna
„Iskra“, „Končar“, i „Jugokeramika“ su, međutim, svojim tada inovativnim odeljenjima za dizajn predstavljali tek izuzetak u jugoslovenskoj industriji. Domaći proizvođači, naime, nisu imali običaj da uključuju mlade dizajnere u proizvodnju, makar i u svojstvu anonimnih umetnika. Rezultat je bila činjenica da je većina modela kućnih aparata izgledom podražavala proizvode iz Zapadne Evrope.
No, postojali su i jugoslovenski proizvodi koji su dostigli svetsku popularnost. Stolica „Rex“, rad autora Nika Kralja iz 1952, do sredine osamdesetih godina prodata je u preko milion primeraka, a svoje mesto je našla u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MOMA). Ta je stolica ujedno i deo postavke pod nazivom “Dizajn centar” na kojoj je rekonstruisana malobrojna zaostavština istoimene institucije koja je u Beogradu radila od 1972. do 1986. godine.
Tokom 14-godišnjih aktivnosti, Centar je funkcionisao kao samoodrživa institucija i bavio se izradom dizajnerske baze podataka, edukacijom i promocijom dizajna, no to je bio samo deo njegovih aktivnosti, ističe autor postavke Ivan Manojlović.
“Dizajn centar pre svega karakteriše ta neverovatna energija i upornost da ubedi direktore firmi da moraju da inkorporiraju dizajn u sve faze proizvodnje. Imao je i neke šire tržišne aktivnosti – razvijen ‘dizajn srevis’, kako su ga zvali, gde je svako mogao da dođe i da, ukoliko pazari proizvode koji su u Dizajn centru bili izloženi, mogao da dobije besplatne usluge dizajnera”, kaže Manojlović.
Centar se zbog nedostatka sredstava ugasio pre skoro tri decenije. Neki od nekadašnjih jugoslovenskih giganta u međuvremenu su takođe ukinuli odeljenja za dizajn i udaljili se od te tradicije. „Iskra“ je to učinila još osamdesetih godina zbog krize, a danas se, prema rečima Cvetke Požar, više ne bavi finalnom proizvodnjom, već izrađuje samo delove.
Iako je aspekt nostalgije neizostavni deo u percepciji izložbe, Požar napominje da namera autora nije bila da podstiču to osećanje.
„Želeli smo da imamo objektivan odnos o ovim proizvodima. Temeljna ideja bila je da uvrstimo ovaj dizajn na kartu evropskog i svetskog dizajna“, ističe naša sagovornica.
Serija izložbi “Dobar dizajn” biće otvorena za posetioce do 23. juna, svakog dana osim ponedeljka u letnjem radnom vremenu od 10 do 20 časova. Pored glavnih postavki, izložbe imaju i prateći program, u okviru kojeg će 9. maja biti organizovan razgovor sa Radmilom Milosavljević, osnivačicom Dizajn centra, dok je 11. maja otvoren poseban kutak za decu, koja će moći da se oprobaju u različitim dizajnerskim veštinama.
Pred posetiocima su se našli „Končarovi“ i „Iskrini“ mali kućni aparati, posuđe „Jugokeramike“, a tu je i priča o danas gotovo nepoznatom Dizajn centru iz Beograda koji je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina promovisao kvalitetan dizajn.
Prema rečima Cvetke Požar, kustoskinje postavke „Iskra – Nesvrstani dizajn“, firma iz Kranja je još šezdesetih godina otvorila odeljenje za dizajn, a ubrzo je i donela statut o izgledu svojih proizvoda, što je u bivšoj Jugoslaviji bila retkost.
„Zahtjev ’Iskre’ bio je da svaki produkt mora biti kvalitetan, cenovno dostupan i estetski dobro dizajniran. Kroz ovu preglednu izložbu došli smo do zaključka da su se dizajneri u firmi toga sve vreme držali. Tako da je ’Iskra’ bila uzor tome šta znači industrijski dizajn i kako iskoristiti to znanje“, kaže Požar.
Koraljka Vlajo, kustoskinja iz Zagreba, priredila je dve postavke – “Porcelanski sjaj socijalizma” i “Skriveni dizajn” – koje prezentuju radove “Jugokeramike” i firme “Rade Končar”. Ona kaže da je položaj industrijskog dizajna u bivšoj zemlji bio specifičan, jer je nastao pre svega zbog ideala, a ne zbog zahteva tržišta.
„Dakle, bilo je važno pomoći radnom čovjeku da poboljša svoju kvalitetu života“, ističe Vlajo i dodaje da je i položaj industrijskih dizajnera u samoupravljanju bio osoben.
„Za razliku od njihovih kolega grafičkih dizajnera, gdje se vrlo jasno znalo tko je autor nekog plakata ili nekog rada, u samom industrijskom dizajnu to se najčešće nije znalo. Tako da su uglavnom ljudi sa kojima sam razgovarala u ’Jugokeramici’ i ’Končaru’ bili anonimci većini nas. Što je i jedan od razloga, nažalost, zbog čega je i taj dizajn bio anoniman. Naprosto je to bilo kolektivno djelo i tako se i tretiralo“, objašnjava naša sagovornica iz Zagreba.
Na karti evropskog i svetskog dizajna
„Iskra“, „Končar“, i „Jugokeramika“ su, međutim, svojim tada inovativnim odeljenjima za dizajn predstavljali tek izuzetak u jugoslovenskoj industriji. Domaći proizvođači, naime, nisu imali običaj da uključuju mlade dizajnere u proizvodnju, makar i u svojstvu anonimnih umetnika. Rezultat je bila činjenica da je većina modela kućnih aparata izgledom podražavala proizvode iz Zapadne Evrope.
No, postojali su i jugoslovenski proizvodi koji su dostigli svetsku popularnost. Stolica „Rex“, rad autora Nika Kralja iz 1952, do sredine osamdesetih godina prodata je u preko milion primeraka, a svoje mesto je našla u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MOMA). Ta je stolica ujedno i deo postavke pod nazivom “Dizajn centar” na kojoj je rekonstruisana malobrojna zaostavština istoimene institucije koja je u Beogradu radila od 1972. do 1986. godine.
Tokom 14-godišnjih aktivnosti, Centar je funkcionisao kao samoodrživa institucija i bavio se izradom dizajnerske baze podataka, edukacijom i promocijom dizajna, no to je bio samo deo njegovih aktivnosti, ističe autor postavke Ivan Manojlović.
“Dizajn centar pre svega karakteriše ta neverovatna energija i upornost da ubedi direktore firmi da moraju da inkorporiraju dizajn u sve faze proizvodnje. Imao je i neke šire tržišne aktivnosti – razvijen ‘dizajn srevis’, kako su ga zvali, gde je svako mogao da dođe i da, ukoliko pazari proizvode koji su u Dizajn centru bili izloženi, mogao da dobije besplatne usluge dizajnera”, kaže Manojlović.
Centar se zbog nedostatka sredstava ugasio pre skoro tri decenije. Neki od nekadašnjih jugoslovenskih giganta u međuvremenu su takođe ukinuli odeljenja za dizajn i udaljili se od te tradicije. „Iskra“ je to učinila još osamdesetih godina zbog krize, a danas se, prema rečima Cvetke Požar, više ne bavi finalnom proizvodnjom, već izrađuje samo delove.
Iako je aspekt nostalgije neizostavni deo u percepciji izložbe, Požar napominje da namera autora nije bila da podstiču to osećanje.
„Želeli smo da imamo objektivan odnos o ovim proizvodima. Temeljna ideja bila je da uvrstimo ovaj dizajn na kartu evropskog i svetskog dizajna“, ističe naša sagovornica.
Serija izložbi “Dobar dizajn” biće otvorena za posetioce do 23. juna, svakog dana osim ponedeljka u letnjem radnom vremenu od 10 do 20 časova. Pored glavnih postavki, izložbe imaju i prateći program, u okviru kojeg će 9. maja biti organizovan razgovor sa Radmilom Milosavljević, osnivačicom Dizajn centra, dok je 11. maja otvoren poseban kutak za decu, koja će moći da se oprobaju u različitim dizajnerskim veštinama.
